Порекло презимена, села Подком Присоје и Подком Осоје (Столац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Подком Присоје и Подком Осоје, општина Столац. Према истраживању Петра Шобајића  ДАБАРСКО ПОЉЕ У ХЕРЦЕГОВИНИ. Приредио сарадник портал Порекло становништва села Подком Присоје и Подком Осоје, општина Столац. Према истраживању Петра Шобајића  ДАБАРСКО ПОЉЕ У ХЕРЦЕГОВИНИ. Приредио сарадник портал Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, села Подком Присоје и Подком Осоје (Столац)

Порекло презимена, села Подком Присоје и Подком Осоје (Столац)

Порекло становништва села Подком Присоје и Подком Осоје, општина Столац. Према истраживању Петра Шобајића  ДАБАРСКО ПОЉЕ У ХЕРЦЕГОВИНИ. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Заузимају крајњи северозападни део поља, између Хргуда, Кома и Волујаче. Потком Присоје је испод Волујаче, где су куће у мањим групама, а Потком Осоје је испод Хргуда. Куће покривене сламом, тиглом и плочом.

Од трагова ранијих насеља се истиче гробље звано Радовац, у коме има око 200 стећака разних облика. Познаје се и траг старе цркве. На неким гробницама фигуре ловаца са псима. Недалеко од Радовца је у пољу друго — Будино Гробље, где се и сад копају. У њему већи број стећака. На једном човек с мачем у руци, а са стране 3 коња са соколима. На Терзића Бријегу се познаје темељ цркве и место се зове Црквина. И ту су трагови старот гробља. Треће је Зердино Гробље, где су 3 старе гробне плоче, на једној истрт натпис. Код Самарџића кућа у Подосоју има гробље на месту званом Крч, и ту 6 плоча. У Подосоју вода Ражњеник и место се тако зове. Ту је много старих гробница. На месту званом Харемине је турско гробље.

Називи у селу: Црнионик (врело), Беглуци, Мајдани, Пјешчанске Баре, Шируље (њиве), Крчи (поље), Бањвири (њиве), — Варда, Челенка, Змајеваче, Гредата Продо, Крунино Врело, Мостарски Пут, Барјак, Зукин До. Изнад села су брда Градац и Ком и називи: Дирековина, Кућиштине (њиве до Будиног Гробља), Кућеришта (њиве), Краљица (и ту већи број омеђина на Подима).

У Подосоју су живели:

Манигоде, који се после куге заваде са Терзићима и оду у Доброгошће код Коњица. Славили Никољдан, било их 2 куће. Невесињски Љубовићи становали су у Оџацима код Самарџића кућа. Било их је ту и после Баја Пивљанина.

Рорићи, муслимани, живели поред Терзића, потоња куга им поморила 62 чељадета.

Зецови, муслимани, живели у Присоју поред Опачице и све их куга поморила. По њима назив Зечево Гробље у селу.

Данашњи становници: Најстарије су породице Терзићи, Јањоши и Медани.

Терзићи су испод Голије 6 к., имали су тамо некад много мушких глава и нису хтели давати харач, па пређу код Љубовића. Њихових старих исељеника има у Мокринама код Новог у Боки, где су се доселили из Дабра 1692. године. Први који је онамо дошао звао се Перо Терзић. Имају рођака у Колешку невесињском. Славе Ђурђевдан. Ови у Дабру славе Васиљевдан. Казују да има 350 година откад су дошли, а то би значило да су се доселили у другој половини XVI века.

Јањоши 3 к. Неки их сматрају за старрседеоце, а они сами не знају о даљој старини. Славе Васиљевдан, па је могуће, како неки држе, да су Јањоши и Терзићи једног рода и из истог краја старином. Не узимају се са Терзићима, што иде у прилог томе да су с њима неки далеки род.

Медани 2 к. су старином искрај Билеће. И они су врло стари досељеници. Славе Јовањдан.

Окуке 2 к., дошао Ристо око 1855. из оближњег Предоља, где их још има. Славе Св. Николу.

Џомбете 3 к. су од Копривица у Бањанима. Дошли на Трусину и ту живели до куге. Кад их куга помори, сађе Спасоје у Потком и имао 8 синова: Јована, Николу, Станка, Лаза, Шћепана, Вида, Луку и Тривка. Славе Никољдан. Рођакају се са Рупарима на Трусини.

Пиљевићи 2 к. су из Риђана давно дошли у Доња Врањска. Павлови синови Илија, Тривко, Васо и Ђуриша дигну од сиромаштине у Грабовицу невесињску и ту остану, осим Илије, који око 1855. дође у Потком Осоје. Имао је Лазара и Николу. Славе Лучиндан.

Граховци 3 к., дошли из Трусине Вуле и Митар око 1865. Славе Тројичин дан, прислужују Св. Вартоломију.

Михићи 6 к. су из Храсна код Стоца. Дошао Петар под Ком у Дабар око 1860. на земљу Караџину и имао Мира и Спасоја. Славе Јовањдан. У Храсну се презивали Томићи. Побију неке Турке, али и они изгину, остао Михо, и они су од њега. Михо имао 7 синова, који убију агу, па се разбегну, дођу на Комање Брдо и један ту остане, а 1 оде у До и његови се потомци прозову Шкрбе. С Комањег Брда пређу у Дабар. Има их у Кобиљ-Долу, Дабрици, и Локвама код Стоца. Славе Јовањдан. Имали су тапије на Кладово Брдо у Загорју, старе 250 година.

Павићи 2 к. Видоје Павић из Влаховића отселио се на Ргуд, па 1872. прешли у Присоје на земљу аге Жује из Стоца. Славе Аранђеловдан.

Миловићи 1 к. су из Трновице од Мила Бабића, који је дошао пре куге код Љубовића. Имао Тривка, а он Васиља и Михаила. Славе Лаз. суботу.

Рупари 2 к. су Копривице из Бањана, отуда прешли на Трусину, а Лазар око 1845. г. у Љути До, па 1874. у Потком. Славе Никољдан.

Миливојевићи 2 к. су из Долова; дошао Видоје 1870. Славе Никољдан.

Радани 1 к., дошао Јевто кад и рођак му Тешо, иза куге, на Трусину, а одатле око 1860. у Потком. Старином су из Враћеновића у Оп. Рудинама, Славе Никољдан.

Самарџићи су из Рогова код Плане, дошао Окица по куги. Имао Тодора, Сава, Јова, Риста и Илију. Сад их 3 к. Славе Ђурђевдан.

Вучуровићи 4 к. су из Кривошија, славе Петковдан. Дошао је Петар и имао Риста, Сава и Шпира; дошао око 1845. г.

Самарџићи—Гушовићи 6 к. Дошао им деда Андрија, који је био гушав, око 1845. из Кривошија и имао Јована, Луку, Спасоја и Тривка. Славе Јовањдан.

ИЗВОР: ПЕТАР ШОБАЈИЋ: ДАБАРСКО ПОЉЕ У ХЕРЦЕГОВИНИ – антропогеографска истраживања – САНУ, насеља и порекло становништва, књ. 34, Београд, 1954. Одабрао и приредио: сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top