Порекло становништва села Кожетин, општина Александровац – Расински округ. Према књизи Милисава Лутовца „Жупа Александровачка“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Кожетин заузима повољан географски положај, између побрђа и равни. Лежи на излазу две речне долине у раван. Одатле је користио згодне везе са залеђем и две пољопривредне површине; једну у равни а другу у побрђу.
Старине о селу.
На једној ртастој заравни, изнад насеља, налази се црква, која је једно време била једина црква у целој Жупи. Као таква, она је била народно збориште. Око ње се формирало насеље, састављено од неколико механа, ханова и дућана и које је премештено у долинску раван, где се формирало ново управно место, под старим називом Кожетин, које је касније названо Александровац – по краљу Александру Обреновићу. Последња кафана је спуштена из Кожетина око 1879. године. Стари Кожетин је био не само нека врста духовног и управно-економско средиште већ и упориште за ослобођење од Турака. За време Првог српског устанка ту су били изграђени шанчеви за одбрану и напад.
Поред овог Кожетина, у средњем веку се помиње још један Кожетин, под називом Кожетино Долне. У повељи којом је челник Радич приложио својој цркви у Грабовници уз неколико села наводи се и Кожетино Долне. То потврђују и трагови насеља, јер су ту, код старе основне школе, у близини речне обале, нађени су, приликом реконструкције улица, остаци цркве и око ње гробље. Према томе, Доњи Кожетин је у бурна времена из равни нестао а Горњи Кожетин при брду остао.
Постанак села и порекло становништва.
Кожетин је старо насеље, које се помиње у Студеничкој повељи. У новије веме село Кожетин сраста у варош Александровац, од кога га дели само мали мост. У Кожетин се данас насељавају досељеници из околних села, поглавито Пуовца, Латковца и Велике Врбнице као и других припланинских насеља. У 80 кућа таквих досељеника изгубило се старо становништво, од којих је преостало неколико породица, које се и данас баве земљорадњом.
То су:
-Поповићи*, пореклом од познатог свештеничког братства из Велике Врбнице.
-Вукојевићи и Петровићи*, чији су преци дошли из Црне Горе у другој половини 18. века.
-Ђорђевићи*, који су се раније презивали Вранићи, кажу да су им преци досељени из Санџака – Стара Рашка или са Косова. Једно братство с’ таквим презименом постоји и данас у селу Чедову, код Сјенице.
-Ристићи* су овде досељени из Стрменице.
-Николићи* су из Рокца – Копаоник, од братства Лапчевића.
*Не каже се коју славу славе.
ИЗВОР: Према књизи Милисава Лутовца „Жупа Александровачка“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)