Poreklo stanovništva sela Podkom Prisoje i Podkom Osoje, opština Stolac. Prema istraživanju Petra Šobajića DABARSKO POLJE U HERCEGOVINI. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
Zauzimaju krajnji severozapadni deo polja, između Hrguda, Koma i Volujače. Potkom Prisoje je ispod Volujače, gde su kuće u manjim grupama, a Potkom Osoje je ispod Hrguda. Kuće pokrivene slamom, tiglom i pločom.
Od tragova ranijih naselja se ističe groblje zvano Radovac, u kome ima oko 200 stećaka raznih oblika. Poznaje se i trag stare crkve. Na nekim grobnicama figure lovaca sa psima. Nedaleko od Radovca je u polju drugo — Budino Groblje, gde se i sad kopaju. U njemu veći broj stećaka. Na jednom čovek s mačem u ruci, a sa strane 3 konja sa sokolima. Na Terzića Brijegu se poznaje temelj crkve i mesto se zove Crkvina. I tu su tragovi starot groblja. Treće je Zerdino Groblje, gde su 3 stare grobne ploče, na jednoj istrt natpis. Kod Samardžića kuća u Podosoju ima groblje na mestu zvanom Krč, i tu 6 ploča. U Podosoju voda Ražnjenik i mesto se tako zove. Tu je mnogo starih grobnica. Na mestu zvanom Haremine je tursko groblje.
Nazivi u selu: Crnionik (vrelo), Begluci, Majdani, Pješčanske Bare, Širulje (njive), Krči (polje), Banjviri (njive), — Varda, Čelenka, Zmajevače, Gredata Prodo, Krunino Vrelo, Mostarski Put, Barjak, Zukin Do. Iznad sela su brda Gradac i Kom i nazivi: Direkovina, Kućištine (njive do Budinog Groblja), Kućerišta (njive), Kraljica (i tu veći broj omeđina na Podima).
U Podosoju su živeli:
Manigode, koji se posle kuge zavade sa Terzićima i odu u Dobrogošće kod Konjica. Slavili Nikoljdan, bilo ih 2 kuće. Nevesinjski Ljubovići stanovali su u Odžacima kod Samardžića kuća. Bilo ih je tu i posle Baja Pivljanina.
Rorići, muslimani, živeli pored Terzića, potonja kuga im pomorila 62 čeljadeta.
Zecovi, muslimani, živeli u Prisoju pored Opačice i sve ih kuga pomorila. Po njima naziv Zečevo Groblje u selu.
Današnji stanovnici: Najstarije su porodice Terzići, Janjoši i Medani.
Terzići su ispod Golije 6 k., imali su tamo nekad mnogo muških glava i nisu hteli davati harač, pa pređu kod Ljubovića. Njihovih starih iseljenika ima u Mokrinama kod Novog u Boki, gde su se doselili iz Dabra 1692. godine. Prvi koji je onamo došao zvao se Pero Terzić. Imaju rođaka u Kolešku nevesinjskom. Slave Đurđevdan. Ovi u Dabru slave Vasiljevdan. Kazuju da ima 350 godina otkad su došli, a to bi značilo da su se doselili u drugoj polovini XVI veka.
Janjoši 3 k. Neki ih smatraju za starrsedeoce, a oni sami ne znaju o daljoj starini. Slave Vasiljevdan, pa je moguće, kako neki drže, da su Janjoši i Terzići jednog roda i iz istog kraja starinom. Ne uzimaju se sa Terzićima, što ide u prilog tome da su s njima neki daleki rod.
Medani 2 k. su starinom iskraj Bileće. I oni su vrlo stari doseljenici. Slave Jovanjdan.
Okuke 2 k., došao Risto oko 1855. iz obližnjeg Predolja, gde ih još ima. Slave Sv. Nikolu.
Džombete 3 k. su od Koprivica u Banjanima. Došli na Trusinu i tu živeli do kuge. Kad ih kuga pomori, sađe Spasoje u Potkom i imao 8 sinova: Jovana, Nikolu, Stanka, Laza, Šćepana, Vida, Luku i Trivka. Slave Nikoljdan. Rođakaju se sa Ruparima na Trusini.
Piljevići 2 k. su iz Riđana davno došli u Donja Vranjska. Pavlovi sinovi Ilija, Trivko, Vaso i Đuriša dignu od siromaštine u Grabovicu nevesinjsku i tu ostanu, osim Ilije, koji oko 1855. dođe u Potkom Osoje. Imao je Lazara i Nikolu. Slave Lučindan.
Grahovci 3 k., došli iz Trusine Vule i Mitar oko 1865. Slave Trojičin dan, prislužuju Sv. Vartolomiju.
Mihići 6 k. su iz Hrasna kod Stoca. Došao Petar pod Kom u Dabar oko 1860. na zemlju Karadžinu i imao Mira i Spasoja. Slave Jovanjdan. U Hrasnu se prezivali Tomići. Pobiju neke Turke, ali i oni izginu, ostao Miho, i oni su od njega. Miho imao 7 sinova, koji ubiju agu, pa se razbegnu, dođu na Komanje Brdo i jedan tu ostane, a 1 ode u Do i njegovi se potomci prozovu Škrbe. S Komanjeg Brda pređu u Dabar. Ima ih u Kobilj-Dolu, Dabrici, i Lokvama kod Stoca. Slave Jovanjdan. Imali su tapije na Kladovo Brdo u Zagorju, stare 250 godina.
Pavići 2 k. Vidoje Pavić iz Vlahovića otselio se na Rgud, pa 1872. prešli u Prisoje na zemlju age Žuje iz Stoca. Slave Aranđelovdan.
Milovići 1 k. su iz Trnovice od Mila Babića, koji je došao pre kuge kod Ljubovića. Imao Trivka, a on Vasilja i Mihaila. Slave Laz. subotu.
Rupari 2 k. su Koprivice iz Banjana, otuda prešli na Trusinu, a Lazar oko 1845. g. u Ljuti Do, pa 1874. u Potkom. Slave Nikoljdan.
Milivojevići 2 k. su iz Dolova; došao Vidoje 1870. Slave Nikoljdan.
Radani 1 k., došao Jevto kad i rođak mu Tešo, iza kuge, na Trusinu, a odatle oko 1860. u Potkom. Starinom su iz Vraćenovića u Op. Rudinama, Slave Nikoljdan.
Samardžići su iz Rogova kod Plane, došao Okica po kugi. Imao Todora, Sava, Jova, Rista i Iliju. Sad ih 3 k. Slave Đurđevdan.
Vučurovići 4 k. su iz Krivošija, slave Petkovdan. Došao je Petar i imao Rista, Sava i Špira; došao oko 1845. g.
Samardžići—Gušovići 6 k. Došao im deda Andrija, koji je bio gušav, oko 1845. iz Krivošija i imao Jovana, Luku, Spasoja i Trivka. Slave Jovanjdan.
IZVOR: PETAR ŠOBAJIĆ: DABARSKO POLJE U HERCEGOVINI – antropogeografska istraživanja – SANU, naselja i poreklo stanovništva, knj. 34, Beograd, 1954. Odabrao i priredio: saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić
Komentari (0)