Порекло презимена, село Лаћислед (Александровац)

25. октобра 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Лаћислед општина Александровац – Расински округ. Према књизи Милисава Лутовца „Жупа Александровачка“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је на благим падинама, које се спуштају између два потока у речну раван. Куће су разбацане по групицама, које се заснивају на родовској основи. У најновије време нагло се повећава број кућа поред главног пута, према коме воде сеоски сокаци. Према томе, средиште села се помера према равни где је раније било старо село.

Тип села.

У Лаћиследу се издвајају два краја, подједнако значајна за привреду – падине страна и речна раван. Падине су повољне за воћњаке, винограде и разне усеве, док у равни гаје претежно кукуруз

Земље и шуме.

На другој страни реке, на странама брда Градиште, налази се густа шума. Крајеви у сеоском атару носе следеће називе: Клењак, Дубрава, Селиште, Блатски Поток, Дивљаре, Бачијак, Крушак, Војнеш и Вранак. Сви ови потеси, од којих су неки раније били по „дубравама“, утринама и ливадама, сада су покривени разним биљним културама.

Старине у селу.

На даљу прошлост насеља подсећају називи: „Старо Село“ и „Селиште“ као и остаци црквице, који су законом заштићени. У близини цркве била је и прва основна школа.

Порекло становништва.

Преци данашњег становништва почели су се овде насељавати средином 18. века.

-Радовићи* су се, кажу, најпре доселили из „Мораче, код Колашина“.
-Карајовићи*. Предак кара-Јовица, са браћом Милетом и Андријом, су такође од Мораче. Од Милета су:
-Милетићи.
Од Андијре су:
-Андрићи.
Броје од досељења седам колена: Борислав (71 година), Милан, Лазар, Михаило, Јаков и Кара-Јован. Кара-Јован је убио турског агу и морао одавде да бежи „преко Мораве“. Његови земљу ага је уступио Недељковићима за два ћупа меда. Кара-Јован се после извесног времена вратио и поделио земљу са Недељковићима.
-Недељковићи, Јовањдан. Предак је, преко Рашке, доселио са Пештера. Раније њихово порекло није познато. Неки кажу да су се звали Куштрићи, узели су презиме стрица. Нису имали потомства. Има их око Дренове (околина Трстеника).
-Матићи, Св.Ћирик. Њихов предак Мато живео је у пољани Гаринац, атар села Мрмоша. Довео га је предак Новаковића као зета и дао му један део земље. Судећи о слави Св. Ћирик, Матићи су повезани са становништвом Латковца, који су пореклом од Пипера – Црна Гора. Од родоначелника Мате броје шест колена: Светолик (79 година), Радивоје, Милун, Миленко и Мато.
-Новаковићи, Петровдан, кажу да су старином од Колашина.
-Вулетићи, Никољдан, су досељени из Блажева – Копаоник. Помињу своју даљу постојбину Даниловград у Бјелопавлићима – Црна Гора.
-Ашани (Јовановићи)*, су изгледа пореклом из Хаса код Иванграда – у Горњем Полимљу (Црна Гора). Према предању, довела их је овамо нека Инђа.
-Лукићи* су у сродству са Радулцима у Злегињу.
-Благојевићи, Аранђеловдан, су досељени из Осредака – Копаоник.
-Драгојловићи, Св. Мина. Предак досељен из Драгуше у Топлици пре пет колена: Станко (50 година), Милутин, Милун и Станко.
-Ерчевићи, Никољдан. Предак се доселио из Лепосавића на Ибру а тамо из Црне Горе или Херцеговине. Од досељења броје пет колена: Милош (50 година), Миодраг, Огњен, Милутин и Милун.
-Томићи, Ђурђевдан, су досељени из Града у Расини – Копаоник. Узели су презиме по стрицу Томи а старо презиме им је Башићи, који су пореклом из Херцеговине или Црне Горе. Имају рођаке у селу Кошеву, у околини Трстеника и Штитарима –Расина.

*Не каже се коју славу славе.

ИЗВОР: Према књизи Милисава Лутовца „Жупа Александровачка“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.