Порекло презимена, село Дашница (Александровац)

25. октобар 2015.

коментара: 3

Порекло становништва села Дашница, општина Александровац – Расински округ. Према књизи Милисава Лутовца „Жупа Александровачка“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Данашња Дашница је на горњим деловима благо зататаласаних површи. Насеље се развија поред сокака, по групама, на сродичкој основи становништва.

Воде.

На средини села била су три бунара из којих се водом снабдевало цело село. Међути, данас свако домаћинство има свој бунар, из којих је вода помоћу хидрфора спроеведена у сваку кућу. Један део села се снабдева водом природним падом, са извора испод једног брдашца у Величковици. У новије време ово насеље се све више помера према главном путу Крушевац-Александровац, где се данас налази око 40 груписаних кућа.

Земље и шуме.

Атар Дашшице, који захвата пространу површ и речну раван, засађен је виновом лозом, воћем и кукурузом. Потеси носе називе Мала Дашница, Батаклије – где су некада биле турске куће, Пањак, Бело Поље, Забран, Велике Ливаде и Ђурковица. И ови потеси су данас поглавито њиве. Виногради су засађени на Брду и Рашинцу, док су шљивици у близини кућа.
Старији људи казују да су њихови преци при насељавању затицали простране шуме, утрине и ливаде, које су претворене у њиве. То сведоче и називи потеса, који су сада под биљним културама, као шту су Пањак, Забран и велике Ливаде.

Старине у селу.

Дашница је старо насеље. То сведочи „Римско Гробље“ под Новачким Брдом, где су очувана стабла крупних храстова. Старо Село је било при Пољу, ближе реци, у данашњој Малој Дашници, где се једно место назива „Турско гробље“.

Порекло становништва.

Становништво Дашнице је сигурно остатак старијег српског становништва. Сви данашњи родови у Дашници су раније или доцније досељени.

-Иричани, Петровдан, су најбројнији род у селу, чији је предак досељен из Ирице на Копаонику. Од истог братства су:
-Спасићи.
-Митровићи (раније Бојанићи), Никољдан. Кажу да је њихов предак пореклом из Црне Горе.
-Сеочани, сада Ђорђевићи, Св. Мина и Преображење, су досељени из Сеоца на Копаонику а тамо – „негде са западне стране“. Неки кажу да имају везе и са „Тетовцима“.
-Глишићи, Никољдан, су досељени из Криве Реке на Копаонику а тамо, преко Санџака, из Црне Горе.
-Обрадовићи*. Предак дошао из Осредака а даљим пореклом су из Санџака. Рођакају се са братством у Шљивову.
-Пејићи, Св.Ђорђе, су такође из Осредака. Имају рођаке у Доброљупцима и Новацима.
-Тодоровићи* су пореклом из Сеоца – Копаоник.
-Милијићи, Митровдан, су досељени из Грчака.
-Цветковићи* су пореклом „негде из планине“.
-Милетаковићи, Јовањдан. Предак се доселио из Метохије.
-Мијајловићи, Митровдан, су досељени из Ботурића.
-Крстићи, Св.Ђорђе, су досељени „из планине“.
Многи мањи родови, по једна или две куће, досељени су из околних села – Жупе.
-Човићи* су из Доњег Ступња где су им преци дошли из околине Пријепоља.
-Лукићи* су из Суботице;
-Давидовићи* су из Виткова;
-Павловићи* из Боботе;
-Станковићи* су из Сибнице и;
-Вешковци* су из Риђевштице – околина Трстеника.

У Дашницу придолази нови талас досељеника из планинских крајева, који граде куће поред пута или у оближњим атарима.

*Не каже се коју славу славе.

ИЗВОР: Према књизи Милисава Лутовца „Жупа Александровачка“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. pedja

    Familija Iračanin slavi Sv.Petku a ne Petrovdan,od njih su i Jevtići . Ima ih u Stanišincima iznad Mitrovog Polja pa je pitanje dal su odatle došli ili kao što je navedeno – sa Kopaonika….Selo Irici ne postoji

  2. pedja

    Da se nadovezem na prethodni komentar:

    Na području Blaževa i Sudimlja doselio se neki Gavrilo Iričanin, iz sela Stanišinaca na Goču. Turski beg, koji je imao sedište u Sudimlju, Gavrilu je dodelio izvestan posed zemlje na obradu. Međutim, Gavrilo nije bio neki veliki radnik, što je bega naljutilo, oduzeo mu je posed i rekao:

    „Ako hoćeš da živiš, ajd gore u brda i krči šumu za posed, neću ništa da ti makarim!“

    Gavrilo je tako došao na mesto današnjeg sela Iričića, gde se ubrzo oženio i dobio sina Davida. David je kasnije imao sinove Miladina i Mijajla.

    Kako se Gavrilo prezivao Iričanin, a njegov je posed bio mali isto kao i kućica, to su selo po njegovoj sićušnosti najpre prozvali Iričić, a kada su ovde došle familije Milanović i Jović iz Kovizle onda je nazvano Iričići. U selu se slave tri slave; Sveti Nikola, Sveti Luka i Sveti Aranđeo Aranđel.

    Za legendu je važno i kazivanje da su Iričani u Stanišince došli iz okoline Gospića, gde je i danas ovo prezime dosta često. Selo Iričiće ima dva groblja.

  3. Милодан

    pedja

    Familija Iračanin slavi Sv.Petku a ne Petrovdan…..
    __________________________________________________

    У књизи пише управо како је овде пренето. Да ли је то тачно или не – ја то не знам.
    Поздрав!
    Слободан Милић, Милодан.