Порекло презимена, село Доброљупци (Александровац)

25. октобар 2015.

коментара: 6

Порекло становништва села Доброљупци (по књизи Доброљупце), општина Александровац – Расински округ. Према књизи Милисава Лутовца „Жупа Александровачка“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је у долини Вратарнице, на месту где ова река скреће из западног у северни правац, усецајући се епигенетски у више земљиште Јелењака и Дугог Брда. Око Вратарнице, Игрошког Потока и других потока, који утичу у њу створена је пространија раван, уоквирена ниским побрђем и косама, тако да атар Доброљубаца пружа изглед котлинице, веома повољне за пољопривредне културе.

Земље.

Благе стране су погодне за воћарство а алувијална раван – за узгој кукуруза и вештачких ливада. Називи многих сеоских потеса су: Старо Село, Влаина, Дубрава (сада њиве), Дезлиће, Бабине Ливаде (њиве), Караула, Здравковица (њиве и ливаде), Бугарија (њиве), Игришка Река, Језера, Долови, Вратарница, Мали и Велики Липовац, Лекине Њиве, Лештара, Коловоз, Хајдучка Чука, Мала и Велика Компирача, Орница (виногради), Росуље (њиве), Козинска (њива), Трновача и Тополовача (њиве). Многи ови и други називи указују на то,како су уместо шуме, урина и ливада постајале њиве и воћњаци. Село је имало и пространу утрину у Јелењаку, која је претворена у задружни воћњак.

Старине и тип села.

Старо насеље је било у Старом Селу, поред реке, где се виде остаци гробља и црквишта. Одатле се становништво, због веће сигурности, померало по ободу, где је било услова за пољопривреду и воћарство. Најпре су ту појединачно подизане куће, око којих се временом развијала група насеља по сродности, које називају „брегови“: Палурски Брег,Чајића Брег, Бошковића Брег и др. Осим тога, у Доброљупцима се издвајају два дела: Падине и Пањевац, које дели корито Вратарнице.
У новије време се формира и трећи део у равни, који постаје привредно-саобраћајно средиште. Ту, у Реци, пре Другог светског рата је постојала „Пецара“ за шљиве. Након рата на овом месту је подигнута осмогодишња школа, три продавнице, затим, по две ковачке и поткивачке и једна аутомеханичарска радња. Осим тога, овде појединци из села подижу и нове куће. На тај начин река постаје средиште не само Доброљубаца него и још неких суседних села.

Постанак села и порекло становништва.

И поред тога што су Доброљупци старо насеље, његово данашње становништво је релативно новијег датума. То су мањи родови, који су се доселили, почевши од краја 18. века, из разних крајева.

-Кршани, Никољдан. Њихов предак је дошао из Криве Реке – Копаоник а тамо се доселио из Црне Горе. Дошла су три брата у Доброљупце и населили се у Јелењак, место Крш, по чему су названи Кршани. Одатле су се померили ближе Вратарници.
-Пуношевци, Никољдан, су по пореклу сложено братство. Једна група води порекло од Кршана а друга од удовице Миље, која се преудала за Пуношевића код Трстеника и два сина из другог брака (Јована и Петра) довела у кућу сина из првог брака, који је узео презиме Пуношевац. Ова група, од удовице Миље, слави Томиндан.
-Коматовићи, Св. Ђорђе и Св. Пантелејмон. Предак досељен из Оџака, код Трстеника, а даљим пореклом су из Ибарског Колашина (Брњаци), где и данас живе Коматовићи. Њихов предак је у Оџацима убио Турчина и због тога побегао у шуму „где га нико неће наћи“. Броје од тада пет колена: Драги (50 година), Константин, Радош, Павле и Радојица.
-Стаматовићи, Лазаревдан. Кажу да су се доселили из Црне Горе.
-Митровићи, Митровдан. Предак се доселио из Осредка – Копаоник.
-Петровићи, Аранђеловдан. Предак се доселио из Судимље.
-Тодоровићи, Аранђеловдан. Предак Тодор досељен из Црне Главе – Копаоник пре пет колена: Милисав (46 година), Радич, Милан, Цветко и Тодор. Најпре су се населили у Варинама – Жупа.
-Чајићи, Стевањдан. Предак Симон доселио се из Чајетине, близу Рашке. Од тада броје пет колена: Слободан (48 година), Миљко, Обрад и Симон.
-Миљковићи* су се доселили из села Игроша – Копаоник
-Смиљковићи, Томовићи и Живадиновићи, Ђурђевдан, потичу од три брата – Живка, Томе и Живадина – досељени из Осредка – Копаоник пре четири колена.
-Перићи, Никољдан. Предак Новица се доселио из Осредка – Копаоник пре четири колена: Будимир (40 година), Радомир, Димитрије и Новица.
-Пејићи, Лучиндан и Марковдан. Предак је међу првим насељеницима дошао из околине Новог Пазара. Имају рођаке у Дашници и Навацима (Жупа). Кажу да су славили Ђурђевдан, бабину славу, јер су „преко ње дошли на мираз“.
-Марковићи, Св. Ђорђе. Предак Марко побегао од Турака из Почековине код Крушевца, пре пет колена: Душан (40 година), Момчило, Раденко, Величко и Марко.
-Крцићи, Св.Ђорђе, Предак је из Рогоже у Метохији, Исти су род са Шљупићима, који су се одавде иселили у Новаке – Жупа. Крцићи су најпре били насељени у близини гробља, поред Вратарнице, па се доцније померили у страну. Једна кућа се иселила у Ђурђевац, код Блаца – Топлица.
-Палуровићи-Палури, Св.Ђорђе, су пореклом из оближњег села Жилинца – Расина. Насељавају читав један крај – Палурски брег у Доброљупцима.
-Перјанчићи, Стевањдан. Предак досељен из села Батота – Копаоник. Због особите храбрости у бици на Јанковј Клисури добио је прејаницу.
-Бошковићи*. Предак дошао, преко Батота на Копаонику, из Црне Горе.
-Митровићи, Св. Ђорђе. Предак досељен из Осредка – Копаоник.
-Ђурђевићи, Св.Ћирик. Предак досељен из Латковца – Жупа. Кажуда су пореклом, као готово сви Латковчани, из Црне Горе.

*Не каже се коју славу славе.

ИЗВОР: Према књизи Милисава Лутовца „Жупа Александровачка“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (6)

Одговорите

6 коментара

  1. Slavoljub

    Todorovići iz Panjevca ne slave Arandjelovdan nego Djurdljevdan i Sv.Djordja Alempija 9.Decembra.

    • Милодан

      Славољуб!

      Овде је пренето како у књизи пише за род Тодоровићи – као и за остале. Да ли је то тачно и ли није – не бих знао рећи.

      Поздрав!
      Милодан

    • Mladen Lukic

      Pozdrav Slavoljube ja slavim iste slave, a deda mi je ziveo pre prvog sv rata u tom selu pa su se odselili u Balovac kod Podujeva. Javite se da razmenimo ako imate nekih predanja 0648974532 Mladen

  2. Sanja

    Sto se tiče Palurovića,totalni promašaj.Palurovići su poreklom iz Paliura sa Halkidikija.Doselili su se u ovim krajevima bežeći od turaka.U selu Paliuri-Halkidiki, postoji hram posvećen sv.Georgiju i on je zaštitnik tog sela.Slava koju Palurovići slave,sv.Djordja je po sećanju na zaštitnika odakle su potekli.

  3. Ljiljana

    A o Milenkovicima ništa !Oni se ne spominju!Molim vas ako neko ima neki podatak da napise!