Порекло презимена, село Трнавци (Александровац)

25. октобра 2015.

коментара: 1

Порекло становништва села Трнавци (по књизи Трнавце), општина Александровац – Расински округ. Према књизи Милисава Лутовца „Жупа Александровачка“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Trnavci

Положај села.

Трнавци се налазе на излазу реке Вратарнице из клисуре у раван. Насеље је делимично на додирној линији благих страна у равни под њивама а делимично на падинама страна.

Тип села.

Главни део села, са „малом чаршијом“, налази се у средишту, груписан око уздужног пута који води поред реке. Ту се стичу побочни путеви којима су повезане групе кућа разасуте у групама по падинама страна. Главнији крајеви и засеоци су: Буџак, Брђани, Велико Село – где је чаршија, Раковци, Бубањ и др.

Земље.

Пољопривредни потеси Трнаваца носе следеће називе: Поље и у њему Међак (под кукурузом), Поповац (њиве), Царина, Бозинац и Тршевине (воћњаци и виногради), Варине, Бара и Трњак, Сокића и Лекића Њиве, Јелењак Брдо – раније утрина а данас задружни воћњак и малињак. Раније, пре напада филоксере, у Трнавцу је постојало виноградарско насеље Трнаваца и суседних села из Расине. То место се сада зове Пољане.

Постанак села и порекло становништва.

Трнавце је пре ослобођења Топлице и других крајева било једно од главнијих места у Жупи. У њему је пре него у другим селима развила мала чаршија. Измештено је и гробље, које је раније било на левој страни реке. Ту је изграђена нова црква и подигнута прва школа.
Преци данађшњег становништва Трнаваца су насељавани овде поглавито крајем 18. века. Први су се населили Шекуларци, Савковићи и Стојановићи.
-Шекуларци, Андријевдан, су пореклом из предела Шекулара у Горњем Полимљу – Црна Гора. Кажу да је њихов предак био Урош. Славили су стару славу, Јовањдан, до 1879. године.
-Савковићи, Петровдан. Њихов предак доселио се из Велике Круше код Ораховца – Метохија. За ове се по сродство везују:
-Панићи и Стојановићи, али ови казују да су старином из Сопоћана, код Новог Пазара.
-Поповићи, Митровдан. Предак се доселио из Криве Реке – Копаоник, где је раније подигао цркву.
-Чкаутовићи*. Предак се доселио у Жупу из Копаоника. Неки кажу да су у сродству са Кулизама. Судећи попрезимену, Чкаутовићи су дошли негде из крајева где су Срби живели са Албанцима, веровтано из Метохије, јер „Чкаут“ на албанском значи Србин (Србиновићи).
-Станићи, Св. Ђорђе, названи су по удовици Стани, која је била родом од Арсића, у Боботама. Кажу да су пореклом од Тетова, као и њихови ујаци Арсићи. Броје шест колена: Томислав (39 година), Милун, Недељко, Милоје, Алимпије и Недељко.
-Раденковићи*. Предак Раденко дошао из Братића (Жупа) пре 140 година. Тамо су им рођаци Ивановићи (Раденко и Иван су били браћа). Капетан им је дао овде земљу, јер се у брдском пределу живело веома оскудно. Овде су се радом развили у веома угледну породицу.
-Радончићи*. Њихов предак је као свештеник дошао из Никшића – Црна Гора.

*Не каже се коју славу славе.

ИЗВОР: Према књизи Милисава Лутовца „Жупа Александровачка“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Snezana Stevanovic

    Upotpunila bih ovaj popis prezimenom Magovac. Vecina je naseljavala brdo iznad Budzaka po njima zvano Magovci.
    Slave Svetog Djordja i Djurdjic.