Порекло презимена, село Хатељи (Столац)

16. октобра 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Хатељи, општина Столац. Према истраживању Петра Шобајића  ДАБАРСКО ПОЉЕ У ХЕРЦЕГОВИНИ. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Hatelji

 

Једно од највећих села у Дабру, има 52 куће, које су у групама и зову се: Хатељи, Ржанице, Капић и Драгљево. Једна од највећих гомила је на врху Стражевице и види се свуда из поља. Испод Хатеља крај пута је широка гомила и на њој 14 стећака. Место се зове Велике Плоче.

Од ранијих насеља се виде многе озидине по селу. Садашња црква Св. Тројица у Жуковнику грађена је 1859. на темељу старе цркве. Три су стара гробља: Велике Плоче на Шиљи, Мале Плоче и треће на Лиховицама. Да је село постојало у Средњем веку под овим именом сведочи, како је пре речено, надгробни натпис у Милавићима, у коме се налази име властелина Богдана Хатељевића.

Називи по селу су: Марков Врт, Марковина, Селишта, Подана Вода, Стојуша (греда), Кореш (брдо), Безадно (врело), Буреши (бара), Калине, Бовани (оранице), Бјељевци, Крушковник, Маленкуша, Сурдакуша, Миљевац, Крстац.

У Шиљи је цамија, врло стара, за коју веле да је подигнута „има 500 година“. Једни веле да су је зидали Ђулбабићи, који су онде живели а којих нема нигде и не зна се шта је са њима било. У селу су некад живели и муслимани Карапуши, Вилогорци, који су се отселили у Турску 1916. г. Има их код Влаховића и по њима се тамо зове Кула Вилогораца. Били су староседеоци. Поред колског пута код Великих Плоча има један турски гроб и зову га „Барјактара Звиздића харем“.

У селу живе:

Ђурице, једна од најстаријих досељених породица у Дабру. Старином су из Прераца код Билеће. Новљани Турци измамили су им потписе за њихове земље у Прерацима и одузели их. Кад дођу Турци да купе хакове., они их побију и раселе се. Од једних су Батурани у Пиви, а други Ђурице утекну Љубовићима, који су живели у Жуковнику у Хатељима. Ту је тада било јако турско насеље од „70 сита“ Љубовића, Ђулбабића, Карапуша и др. Била су 4 брата Ђурица: један знао добро да брије и остане у Хатељима, а 3 брата оду на Косово. Доселили су се кад и Љубовићи у Кљенке, а то је било, како смо рачунали, у првој половини XVI века. Онај од браће који је остао у Хатељима опазио неку чету која се спремала да удари на Жуковник и то пријавио, па му Љубовићи дали земљу за насеље. У то време било је у Дабру од Сунића до Поткома свега 7 српских кућа. У Хатељима се намноже Ђурице и раселе по Дабру, те их има и у Берковићима и у Сузини. Броје претке: Михо (рођ. 1835) — Никола — Мишко — Раде. Мишко је умро око 1806, а имао је Ђура, Марка, Николу и Лаза. Потомци њихови се презивају Мишковићи.

Ђурица у Хатељима 25 к., Мишковића 6 к., славе Трипуњдан. Иза куге Томо, брат Мишков, са синовима Степаном, Милршком, Ђуром оду око 1850. у Сузину која је била пуста. Вуле је дигао у Босну око 1840. Деле се на: Лучиће, Којовиће, Томиће, Ћупине, Видојевиће, Бјелошевиће, Вукановиће и Сандиће.

Кундачине су од Терзића из Врањске, једни се доселили раније а други доцније. За ове који су се раније доселили кажу: била 3 брата, убили Турчина Гребу и утекли код Љубовића у Дабар, а они их населили у Хатељима. Та 3 брата су се звала Крсто, Шћепан и трећи коме име на знају, а који је отишао некуд у Босну. Дошли су око 1730. г-, има их 3 куће, славе Ђурђевдан. Неком њиховом прскао кундак, и по томе су, кажу, ово име добили. И други Кундачине, који су после дошли, такође су из Врањске, одакле су прешли у Бијело Поље код Мостара, па на Хргуд, затим у Хатеље на земљу невес. Љубовића око 1840. год. Дошли су браћа Ристо и Илија, синови Лакови. И од њих су 3 к.

Хајровићи су по једном казивању од Кашиковића из Врањске, прешли на Давидовиће, па овамо. Дошао је Никола и синови му Јевто, Илија и Лука око 1860, славе Ђурђевдан, има их 3 к. Други су казивали да су они од детета које су Љубовићи нашли у лову и дали Кашиковићима да га отхране и назвали га Хајро.

Радовановићи 5 к. су из Лукавца; дошао Томо око 1845. и имао Зека, Лаза, Шћепана, Ћетка и Стева. Славе Ђурђевдан, прислужују Ђурђиц.

Баћовићи су из Башана, доселио се Ђуро 1879. г., има их 3 к., славе Јовањдан. Ђуро имао Стевана, Јевта и Перка.

Чалије су с Трусине; дошао Симо иза куге и имао Васиља, Благоја, Видака и Спасоја, једна их кућа, славе Јовањдан, прислужују М. госпођу.

Шетке су од Мићановића из Врањске. Дошао Никола по куги у Вријеку, одатле у Хатеље. Имао Шћепана и Илију. Сад их је 3 к., славе Ђурђевдан.

Милићевићи 1 к., дошли око 1826. браћа Вучић, Милош и Аћим из Звијерине на Љубовића земљу. Славе Никољдан.

 

ИЗВОР: ПЕТАР ШОБАЈИЋ: ДАБАРСКО ПОЉЕ У ХЕРЦЕГОВИНИ – антропогеографска истраживања – САНУ, насеља и порекло становништва, књ. 34, Београд, 1954. Одабрао и приредио: сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.