Порекло презимена, село Злегиње Доње (Александровац)

17. октобра 2015.

коментара: 2

Порекло становништва села Злегиње Доње, општина Александровац, Расински округ. Према књизи Милисава Лутовца „Жупа Александровачка“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Ова насеље, које само мали поток дели на Доње и Горње Злегиње, заузима сличан положај као и друга села на десној стране Велике Реке. Куће су на благим падинама коса, поређане у групама поред путева који воде према долинској равни. На месту где се додирују равни и стране, поред главног пута, насеље је ушорено. Ту су осмогодишња школа, задружни дом, продавнице и кафане.

Земље.

Злегиње је окружено плодним површинама под њивама, ливадама и виноградима. Пространа раван, која је под кукурузом, поврћем и ливадама, била је раније заједничка сеоска утрина, одвојена оградама од њива у странама. По њој је пасла поглавито крупна стока и свиње док су овце држане по утринама изнад села, где су за њих подизали колибе и торове. Вратница за улаз стоке на утрину била је испод данашњег главног пута. Доцније, када је утрина издељена, атар је добио другачији пољопривредни изглед. Утрине у равни су претворене у њиве и ливаде а горње стране у винограде. Потеси са кукурузом и ливадама носе следеће називе: Раван, Мало Поље, Класановица, Дреновак; а под виноградима: Нерезине, Дубраве, Горњи и Доњи Средоман, Дуб, Коса, Лештак и Аптинац. Из овога се види да данашњи топоними овде, као и другим насељима Жупе, указују да су ту, уместо данашњих засада пољопривредних култура, постојале утрине и шуме.

Име селу.

Злегиње је старо насеље. У народу се чује да је оно добило име по неком злом аги. Међути, вероватније је да назив потиче од неког властелина Злегиње.

Порекло презимена.

Преци данашњег становништва Злегиња досељени су из разних крајева, поглавито крајем 18. и почетком 19. века.
То су:

-Радулци, Петровдан. Предак радуле дошао је из Ирице, засеока села Блажева на Копаонику. У исто време је у Жупу дошао и његов брат Илија, од кога су Иричани у Дашници док је трећи брат Станко остао у Ирици.
-Ђорићи, Стевањдан. Предак се доселио из Батога на Копаонику а пореклом су из Црне Горе.
-Јовићи, Лучиндан и Марковдан. Предак се доселио из Жиљака код Бруса, пре пет колена: Живко (45 година), Добривоје, Милосав и Јован. Рођаци Јовића у Злегињу су;
-Стојановићи и Филиповићи. Они су од три брата, Јована, Стојана и Филипа.
-Ивковићи, Ђурђевдан, су пореклом из Врбовца код Блаца у Топлици, где и данас живе њихови рођаци.
-Кочинци, Аранђеловдан и Стевањдан, су из Кочине на Копаонику.
-Шљивићи, Ђурђевдан, су у Злегиње дошли из Ботуње а тамо из села Шљивовице у подгорини Копаоника, према Косову.
-Крпићи, Аранђеловдан. Предак дошао из Косова у Доње Вратаре а отуда у Злегиње. Од тада броје пет колена: Милан (30 година), Никодин, Милош, Аврам и Милован.
-Миловановићи, Митровдан и Јеремијеван. Како кажу њихов предак је дошао са мајком из села Рвата у долини Ибра у Новаке а одатле на мираз у Доње Злегиње. Броје до сада четири колена: Владимир (30 година), Данило, Радоје и Мијајло. Неки Миловановићи тврде како су род Крпићима од којих су се разродили због неке свађе.
-Карајовићи и Караилићи*, кажу да су од два брата Кара-Јове и Кара-Илије. Предак је због сукоба са Турцима побегао овамо из Глибовца, села између Смедеревске Паланке и Младеновца, где су били тек досељени из Црне Горе. По Глибовцу их зову и „глибари“. Броје од досељења из Глибовца шест колена: Боривоје, Драгомир, Зарије, Драгић, Ђорђе и Стефан.
-Симићи* воде порекло од Симе, којисе као дете доселио из Шипова код Луковске Бање, најпре у Крушевац а затим у Злегиње.
-Ботуњци* су дошли из Левча у Шумадији, где је њихов предак Милован убио Турчина, побегао и населио се у Ботуње у Жупи а затим прешао у Злегиње. Један крај у Злегињу називају Кулизиће. Од њих су, кажу;
-Ђурђевићи и Сијићи*.
Други, мањи родови су углавном досељени из околних планинских села:
-Рајковићи* су из Ржанице;
-Пантићи* из Палевштице;
-Ђукићи* сз из Плоча;
-Маринковићи* из Липовца код Бруса;
-Бајићи* и други.

*Не каже се коју славу славе.

ИЗВОР: Према књизи Милисава Лутовца „Жупа Александровачка“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

*

ДОДАТАК: 

Милорад Сијић, Злегиње Горње и Доње, Креативна Радионица Крушевац, 2003. Приредио сарадник портала Порекло Милош Стојадиновић.

ДОЊЕ ЗЛЕГИЊЕ

 

БОТУЊАЦ

Крсна слава им је св. Архангел 21. новембра.

Родоначелник ове фамилије је Милован.

Ботуњци су дошли из Левча код Крагујевца јер је њихов предак због неких оваца убио Турчина и морао да бежи из тог места. Зауставио се у Ботуњи, селу између Александровца и Бруса и ту живео извесно врема а приметивши плоднију земљу долази у Доње Злегиње. Бојећи се освете није смео да говори одакле је дошао већ је свима причао да је из Ботуње што је народ прихватио и прозвали их Ботуњци.

У Доње Злегиње је дошао Милован Ботуњац крајем 18. века и имао је три сина Мијајла (1793-1853), Јована (1803-?) и Јоксима (1808-1867) који су уписани Миловановићи по оцу, али касније су узели за себе презиме Ботуњац.

ЂОРИЋ

Крсна слава им је св. Стеван 9. јануара.

Родоначелници ове фамилије су Михаило и Миљко.

Ђорићи су дошли из Црне Горе у село Батоте код Бруса, у Доње Злегиње су дошли браћа Михаило и Миљко између два српска устанка почетком 19. века. У првом попису од 1833. године Михаило и Миљко су два посебна домаћинства.

Радош се 1877. године оженио Грозданом (1858-1938) ћерком Милоша Ђорђевић – Јовића из Горњег Злегиња. Старији људи су причали да је Јовић, а то је због тога што је он доста млађи од брата Јована који је домаћин куће па је уписиван по брату. Милошев син Марко је погинуо у рату 1878. а жена Милошева је умрла 1882. године, овај оставши сам довеo зета и ћерку код себе.

Тако се обреше Ђорићи у Горњем Злегињу.

Ова грана Ђорића од Радоша и Гроздане која живи у Горњем Злегињу слави св. Луку као своју крсну славу. То је слава имања на коме живе.

КАРАЈОВИЋ

Крсна слава им је Ђурђев дан 6. маја.

Родоначелник ове фамилије је Јован Кара Јован.

Убивши Турчина у Оџацима, морали су да беже и дошли у Злегиње, Радован са синовима Илијом и Јованом. Злегиње по свој прилици тада није било насељено и они су затекли пусто село и могли су да бирају где ће да се настане. Заузели су сами центар села а имање браће делио је “Паљевски” поток који је данас природна граница између два села Горњег и Доњег Злегиња. Само стицајем околности Јован је у Доњем Злегињу. Узели су најлепшу земљу и највише и сви који су касније долазили насељавали су се даље од центра села.

КОЧИНАЦ

Крсна слава им је св. Архангел 21. новембра.

Родоначелник ове фамилије је Живадин.

У селу Кочине код Бруса живео је Живадин Јовановић (1793-?) са женом Станком (1803 – 1866). Ово говори да је Живадин син неког Јована.

Пошто се тада у планинским крајевима тешко живело и многи су се селили у Жупу у потрази за бољим условима живота и Живадин одлучи да крене са породицом и то баш у Доње Злегиње. Одраније је Живадин био у добрим односима са Радославом Станковићем из Доњег Злегиња који га је наговарао да дође овде и, ако се икад одлучи, он ће за почетак да му поклони део своје земље. Тако су се 1858. године овде населили Кочинци. Због земље коју им је поклонио Радослав Станковић данас сви Кочинци славе поред своје крсне славе св. Архангел и св. Стевана, славу на чијој земљи живе.

МАРКОВИЋ

Крсна слава им је Петковица 27. октобра.

Донели су своје стално презиме.

У Доње Злегиње је дошао из села Козница Вукоје Марковић око 1850.

МИЛОВАНОВИЋ – МИЛИЋ

Крсна слава им је Петковица 27. октобра.

Родоначелник ове фамилије је Милић.

Ова фамилија је дошла међу првима у Доње Злегиње тако да их видимо у попису од 1833. године где су уписани Милован Милић “удовичић” као домаћин у чијем домаћинству још живе његова браћа Митар и Василије.

МИЛОВАНОВИЋ

Крсна слава им је св. Димитрије 8. новембра.

Родоначелник ове фамилије је Милован Милићевић.

Михаило Миловановић (1855-1927) је био син Милована Милићевића из Новака и Милике (1834-1898) из Рибара. У Доње Злегиње је дошао 1883. године пошто му се мајка преудала за Радисава Радулца. Старином су из Рвата на Ибру.

НИКОЛИЋ

Крсна слава им је св. Врачи 14. јула.

Родоначелник ове фамилије је Никола.

У Доње Злегиње је половином 19. века, дошао Ђорђе Николић из села Јелакци истовремено са Симом Прибаком и населио се у “Брду”. Старином су из Бушете.

ПЕТРОВИЋ – ЖУЈИЋ

Крсна слава им је св. Ђорђе 16. новембра.

Родоначелник ове фамилије је Петар Шљивовац.

У Доње Злегиње је после Првог српског устанка дошао неки Мијајло који је имао сина Петра и ћерку Милку. Мијајло је сигурно умро пре 1833. године јер у попису из те године га не налазимо. Налазимо у попису од 1833. године домаћина куће, његовог сина, где је уписан као Петар Шљивовац. Ово говори да су ови стигли из села Шљивовице које се налази на северозападним странама Копаоника. Старином су са границе Црне Горе и Херцеговине одакле су дошли у село Боће у долини Ибра затим у село Шљивовицу и најзад у Злегиње. Сви Боћани који су се касније одатле одселили славе св. Ђорђа па и ови. Петру сестра Милка кумује на крштењу деце.

ПРИБАКОВИЋ

Крсна слава им је св. Тома 19. октобра.

Донели су своје стално презиме.

У село Доње Злегиње половином 19. века дошао је Сима Прибак (1813-1879) из села Јелакци (засеок Прибак) заједно са Ђођем Николићем и испрва се населили у “Брду” где су комшије. Касније је Сима сишао поред главног сеоског пута где су им и данас куће. У попису од 1833. године, у засеоку Прибак, постоји домаћинство Филипа Прибака.

Филип Прибак                        28 година, капетан Јошаничког среза.

брат Агатон                35 година

брат Сима                   20 година

брат Јанићије              15 година

брат Василије             8  година

брат Јосиф                  5  година

брат Тодосије             3  године

Петар слуга                40 година

По причању Рада “Мурте” они воде порекло из Азербејџана, тачније из главног града ове државе Бакуа. Одатле су се отиснули и када би их неко питао одакле су они би одговорили: “Ми смо при Баку”. Од овога “при Баку” касније је дошло да су их прозвали Прибак а засеок где су се населили у Јелакцу назива се Прибак. Одатле су дошли у Доње Злегиње, а по свом месту одакле су дошли узели су себи презиме Прибаковић.

РАДОВАНОВИЋ

Крсна слава им је св. Димитрије 8. новембра.

Родоначелник ове фамилије је Радован.

Старином су из Црне Горе одакле су дошли у село Велику Врбницу изнад Александровца одакле су половином 19. века дошли у Доње Злегиње. Овде су дошли Станоје (1816-1903) и Никола Муљић синови Радована Муљића па су уписивани и као Радовановићи што им је остало као стално презиме.

РАДУЛАЦ

Крсна слава им је Петковица 27. октобра.

Родоначелник ове фамилије је Радул.

Први предак Радулаца који је дошао био је Радул који је крајем 18. века (међу првима) дошао из Ирице (засеок Блажева) у Доње Злегиње са сином Милисавом, док његов брат Илија истовремено стиже у Дашницу. Од њега су данас Иричани у том селу. Трећи брат Станко остаје да живи у Блажеву.

Милисав Радуловић (1768-?) је и за време Турака био овдашњи кнез а први је кмет после ослобођења 1833. године.

МИЛОШЕВИЋ

Крсна слава им је Петковица 27. октобра.

Родоначелник ове фамилије је Милош Пурић.

Агатон Милошевић (1857-1926) син Милоша Пурића из Купаца 1881. године оженио се Живком (1861-?) ћерком Јакова Радулца из Доњег Злегиња и дошао да живи на женином имању.

СРЕЈИЋ

Крсна слава им је св. Тома 19. октобра.

Донели су своје стално презиме.

У Доње Злегиње половином 19. века први се помиње Живан Срејић (1820-1868) и његова жена Станица (1820-1902) из Раковца, Јошанички срез. Потомци су Арсенија, једног од три брата (Гаврила и Радована) из Лисине. Старином су из Котора у Дреници.

СТАНКОВИЋ

Крсна слава им је св. Стеван 9. јануара.

Родоначелник ове фамилије је Станко.

Крајем 18. века Станко је дошао у Доње Злегиње где су му се родили синови Милован, Маринко и Радосав.

СТАНКОВИЋ – ЋИРКОВИЋ

Крсна слава им је св. Стеван 9. јануара.

Родоначелник ове фамилије је Гмитар Ћирковић.

Ови Станковићи су дошли међу првима јер их видимо у попису од 1833. године, касније узимају себи презиме Станковић.

СТАНКОВИЋ – МИЛЕНКОВИЋ

Крсна слава им је св. Стеван 9. јануара.

Родоначелник ове фамилије је Стеван Миленковић.

И ови Станковићи су дошли међу првима јер их у попису од 1833. године има а, домаћин куће је Стеван Ћирковић (1813-?) у чијем домаћинству још живе његова браћа Смиљко (1815-?) и Павле (1818-1838) за које нема података. У том периоду их налазимо као Миленковиће, а касније Станковиће.

ТОМИЋ

Крсна слава им је св. Архангел 21. новембра.

Донели су своје стално презиме.

Није сигурно одакле су Томићи дошли али су дошли међу првима у село Доње Злегиње. У попису од 1833. године види се да постоји домаћинство Милоја с којим још живе његова браћа Мина и Милић.

ПЕТРОВИЋ

Крсна слава им је св. Никола 19. децембра.

Милисав Петровић (1875-1949) из Гркљана оженио се Бориком (1880-1935) ћерком Димитрија Томића из Доњег Злегиња и дошао да живи на женином имању.

ПОПИЋ

Крсна слава им је св. Димитрије 8. новембра.

Када је Стојки Туфегџић умро муж Борисав Радулац она се удала за Петка Попића из Горњег Ступња.

Пошто су Туфегџићи нестали по мушкој линији њихову земљу су наследили и поделили Попићи и Карајовићи који данас живе на њој.

ШЉИВИЋ

Крсна слава им је Ђурђев дан 6. маја.

Родоначелник ове фамилије је Стеван Миљковић.

Старином су са границе између Црне Горе и Херцеговине. Дошли су у Боће у долини Ибра, а одатле као и већина из села Боћа, долазе у село Ботуњу. Али пре доласка у Ботуњу ови Шљивићи су боравили неко време у селу Шљивовица на северозападним странама Копаоника па су зато и прозвани Шљивовци касније Шљивићи. Сви Боћани у Ботуњи славе светога Ђорђа.

Из Ботуње у Доње Злегиње дошао је Стеван Шљивовац (?-1851) и налазимо га у попису из 1834. године. Некада је уписиван и као Миљковић што значи да је син некога Миљка.

Синови Милете Шљивића су узели себи презиме Милетић по оцу.

ГАЈИЋ

Крсна слава им је св. Ђорђе. Марко Пршић из Горњег Ступња се 1872. оженио Перуником (?-1897) удовицом Вучка Станковића из Доњег Злегиња.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. milorad

    Ovo za Gornje i Donje Zleginje ništa nije tačno što je pisao Lutovac. Postoji knjiga Gornje i Donje Zleginje iz 2003. godine gde su dati tačni podaci odakle je ko došao. Pozdrav.

  2. Милодан

    milorad!

    Написано, како је то у Лутовац урадио. Колико је тачно Ви најбоље знате. Ја не знам.