Poreklo prezimena, selo Zleginje Donje (Aleksandrovac)

Poreklo stanovništva sela Zleginje Donje, opština Aleksandrovac, Rasinski okrug. Prema knjizi Milisava Lutovca „Župa Aleksandrovačka“. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Ova naselje, koje samo mali potok deli na Donje i Gornje Zleginje, zauzima sličan položaj kao i druga sela na desnoj strane Velike Reke. Kuće su na blagim padinama kosa, poređane u grupama pored puteva koji vode prema dolinskoj ravni. Na mestu gde se dodiruju ravni i strane, pored glavnog puta, naselje je ušoreno. Tu su osmogodišnja škola, zadružni dom, prodavnice i kafane.

Zemlje.

Zleginje je okruženo plodnim površinama pod njivama, livadama i vinogradima. Prostrana ravan, koja je pod kukuruzom, povrćem i livadama, bila je ranije zajednička seoska utrina, odvojena ogradama od njiva u stranama. Po njoj je pasla poglavito krupna stoka i svinje dok su ovce držane po utrinama iznad sela, gde su za njih podizali kolibe i torove. Vratnica za ulaz stoke na utrinu bila je ispod današnjeg glavnog puta. Docnije, kada je utrina izdeljena, atar je dobio drugačiji poljoprivredni izgled. Utrine u ravni su pretvorene u njive i livade a gornje strane u vinograde. Potesi sa kukuruzom i livadama nose sledeće nazive: Ravan, Malo Polje, Klasanovica, Drenovak; a pod vinogradima: Nerezine, Dubrave, Gornji i Donji Sredoman, Dub, Kosa, Leštak i Aptinac. Iz ovoga se vidi da današnji toponimi ovde, kao i drugim naseljima Župe, ukazuju da su tu, umesto današnjih zasada poljoprivrednih kultura, postojale utrine i šume.

Ime selu.

Zleginje je staro naselje. U narodu se čuje da je ono dobilo ime po nekom zlom agi. Međuti, verovatnije je da naziv potiče od nekog vlastelina Zleginje.

Poreklo prezimena.

Preci današnjeg stanovništva Zleginja doseljeni su iz raznih krajeva, poglavito krajem 18. i početkom 19. veka.
To su:

-Radulci, Petrovdan. Predak radule došao je iz Irice, zaseoka sela Blaževa na Kopaoniku. U isto vreme je u Župu došao i njegov brat Ilija, od koga su Iričani u Dašnici dok je treći brat Stanko ostao u Irici.
-Đorići, Stevanjdan. Predak se doselio iz Batoga na Kopaoniku a poreklom su iz Crne Gore.
-Jovići, Lučindan i Markovdan. Predak se doselio iz Žiljaka kod Brusa, pre pet kolena: Živko (45 godina), Dobrivoje, Milosav i Jovan. Rođaci Jovića u Zleginju su;
-Stojanovići i Filipovići. Oni su od tri brata, Jovana, Stojana i Filipa.
-Ivkovići, Đurđevdan, su poreklom iz Vrbovca kod Blaca u Toplici, gde i danas žive njihovi rođaci.
-Kočinci, Aranđelovdan i Stevanjdan, su iz Kočine na Kopaoniku.
-Šljivići, Đurđevdan, su u Zleginje došli iz Botunje a tamo iz sela Šljivovice u podgorini Kopaonika, prema Kosovu.
-Krpići, Aranđelovdan. Predak došao iz Kosova u Donje Vratare a otuda u Zleginje. Od tada broje pet kolena: Milan (30 godina), Nikodin, Miloš, Avram i Milovan.
-Milovanovići, Mitrovdan i Jeremijevdan. Kako kažu njihov predak je došao sa majkom iz sela Rvata u dolini Ibra u Novake a odatle na miraz u Donje Zleginje. Broje do sada četiri kolena: Vladimir (30 godina), Danilo, Radoje i Mijajlo. Neki Milovanovići tvrde kako su rod Krpićima od kojih su se razrodili zbog neke svađe.
-Karajovići i Karailići*, kažu da su od dva brata Kara-Jove i Kara-Ilije. Predak je zbog sukoba sa Turcima pobegao ovamo iz Glibovca, sela između Smederevske Palanke i Mladenovca, gde su bili tek doseljeni iz Crne Gore. Po Glibovcu ih zovu i „glibari“. Broje od doseljenja iz Glibovca šest kolena: Borivoje, Dragomir, Zarije, Dragić, Đorđe i Stefan.
-Simići* vode poreklo od Sime, kojise kao dete doselio iz Šipova kod Lukovske Banje, najpre u Kruševac a zatim u Zleginje.
-Botunjci* su došli iz Levča u Šumadiji, gde je njihov predak Milovan ubio Turčina, pobegao i naselio se u Botunje u Župi a zatim prešao u Zleginje. Jedan kraj u Zleginju nazivaju Kuliziće. Od njih su, kažu;
-Đurđevići i Sijići*.
Drugi, manji rodovi su uglavnom doseljeni iz okolnih planinskih sela:
-Rajkovići* su iz Ržanice;
-Pantići* iz Palevštice;
-Đukići* sz iz Ploča;
-Marinkovići* iz Lipovca kod Brusa;
-Bajići* i drugi.

*Ne kaže se koju slavu slave.

IZVOR: Prema knjizi Milisava Lutovca „Župa Aleksandrovačka“. Priredio saradnik Porekla Milodan.

*

DODATAK: 

Milorad Sijić, Zleginje Gornje i Donje, Kreativna Radionica Kruševac, 2003. Priredio saradnik portala Poreklo Miloš Stojadinović.

DONJE ZLEGINJE

BOTUNJAC

Krsna slava im je sv. Arhangel 21. novembra.

Rodonačelnik ove familije je Milovan.

Botunjci su došli iz Levča kod Kragujevca jer je njihov predak zbog nekih ovaca ubio Turčina i morao da beži iz tog mesta. Zaustavio se u Botunji, selu između Aleksandrovca i Brusa i tu živeo izvesno vrema a primetivši plodniju zemlju dolazi u Donje Zleginje. Bojeći se osvete nije smeo da govori odakle je došao već je svima pričao da je iz Botunje što je narod prihvatio i prozvali ih Botunjci.

U Donje Zleginje je došao Milovan Botunjac krajem 18. veka i imao je tri sina Mijajla (1793-1853), Jovana (1803-?) i Joksima (1808-1867) koji su upisani Milovanovići po ocu, ali kasnije su uzeli za sebe prezime Botunjac.

ĐORIĆ

Krsna slava im je sv. Stevan 9. januara.

Rodonačelnici ove familije su Mihailo i Miljko.

Đorići su došli iz Crne Gore u selo Batote kod Brusa, u Donje Zleginje su došli braća Mihailo i Miljko između dva srpska ustanka početkom 19. veka. U prvom popisu od 1833. godine Mihailo i Miljko su dva posebna domaćinstva.

Radoš se 1877. godine oženio Grozdanom (1858-1938) ćerkom Miloša Đorđević – Jovića iz Gornjeg Zleginja. Stariji ljudi su pričali da je Jović, a to je zbog toga što je on dosta mlađi od brata Jovana koji je domaćin kuće pa je upisivan po bratu. Milošev sin Marko je poginuo u ratu 1878. a žena Miloševa je umrla 1882. godine, ovaj ostavši sam doveo zeta i ćerku kod sebe.

Tako se obreše Đorići u Gornjem Zleginju.

Ova grana Đorića od Radoša i Grozdane koja živi u Gornjem Zleginju slavi sv. Luku kao svoju krsnu slavu. To je slava imanja na kome žive.

KARAJOVIĆ

Krsna slava im je Đurđev dan 6. maja.

Rodonačelnik ove familije je Jovan Kara Jovan.

Ubivši Turčina u Odžacima, morali su da beže i došli u Zleginje, Radovan sa sinovima Ilijom i Jovanom. Zleginje po svoj prilici tada nije bilo naseljeno i oni su zatekli pusto selo i mogli su da biraju gde će da se nastane. Zauzeli su sami centar sela a imanje braće delio je “Paljevski” potok koji je danas prirodna granica između dva sela Gornjeg i Donjeg Zleginja. Samo sticajem okolnosti Jovan je u Donjem Zleginju. Uzeli su najlepšu zemlju i najviše i svi koji su kasnije dolazili naseljavali su se dalje od centra sela.

KOČINAC

Krsna slava im je sv. Arhangel 21. novembra.

Rodonačelnik ove familije je Živadin.

U selu Kočine kod Brusa živeo je Živadin Jovanović (1793-?) sa ženom Stankom (1803 – 1866). Ovo govori da je Živadin sin nekog Jovana.

Pošto se tada u planinskim krajevima teško živelo i mnogi su se selili u Župu u potrazi za boljim uslovima života i Živadin odluči da krene sa porodicom i to baš u Donje Zleginje. Odranije je Živadin bio u dobrim odnosima sa Radoslavom Stankovićem iz Donjeg Zleginja koji ga je nagovarao da dođe ovde i, ako se ikad odluči, on će za početak da mu pokloni deo svoje zemlje. Tako su se 1858. godine ovde naselili Kočinci. Zbog zemlje koju im je poklonio Radoslav Stanković danas svi Kočinci slave pored svoje krsne slave sv. Arhangel i sv. Stevana, slavu na čijoj zemlji žive.

MARKOVIĆ

Krsna slava im je Petkovica 27. oktobra.

Doneli su svoje stalno prezime.

U Donje Zleginje je došao iz sela Koznica Vukoje Marković oko 1850.

MILOVANOVIĆ – MILIĆ

Krsna slava im je Petkovica 27. oktobra.

Rodonačelnik ove familije je Milić.

Ova familija je došla među prvima u Donje Zleginje tako da ih vidimo u popisu od 1833. godine gde su upisani Milovan Milić “udovičić” kao domaćin u čijem domaćinstvu još žive njegova braća Mitar i Vasilije.

MILOVANOVIĆ

Krsna slava im je sv. Dimitrije 8. novembra.

Rodonačelnik ove familije je Milovan Milićević.

Mihailo Milovanović (1855-1927) je bio sin Milovana Milićevića iz Novaka i Milike (1834-1898) iz Ribara. U Donje Zleginje je došao 1883. godine pošto mu se majka preudala za Radisava Radulca. Starinom su iz Rvata na Ibru.

NIKOLIĆ

Krsna slava im je sv. Vrači 14. jula.

Rodonačelnik ove familije je Nikola.

U Donje Zleginje je polovinom 19. veka, došao Đorđe Nikolić iz sela Jelakci istovremeno sa Simom Pribakom i naselio se u “Brdu”. Starinom su iz Bušete.

PETROVIĆ – ŽUJIĆ

Krsna slava im je sv. Đorđe 16. novembra.

Rodonačelnik ove familije je Petar Šljivovac.

U Donje Zleginje je posle Prvog srpskog ustanka došao neki Mijajlo koji je imao sina Petra i ćerku Milku. Mijajlo je sigurno umro pre 1833. godine jer u popisu iz te godine ga ne nalazimo. Nalazimo u popisu od 1833. godine domaćina kuće, njegovog sina, gde je upisan kao Petar Šljivovac. Ovo govori da su ovi stigli iz sela Šljivovice koje se nalazi na severozapadnim stranama Kopaonika. Starinom su sa granice Crne Gore i Hercegovine odakle su došli u selo Boće u dolini Ibra zatim u selo Šljivovicu i najzad u Zleginje. Svi Boćani koji su se kasnije odatle odselili slave sv. Đorđa pa i ovi. Petru sestra Milka kumuje na krštenju dece.

PRIBAKOVIĆ

Krsna slava im je sv. Toma 19. oktobra.

Doneli su svoje stalno prezime.

U selo Donje Zleginje polovinom 19. veka došao je Sima Pribak (1813-1879) iz sela Jelakci (zaseok Pribak) zajedno sa Đođem Nikolićem i isprva se naselili u “Brdu” gde su komšije. Kasnije je Sima sišao pored glavnog seoskog puta gde su im i danas kuće. U popisu od 1833. godine, u zaseoku Pribak, postoji domaćinstvo Filipa Pribaka.

Filip Pribak                        28 godina, kapetan Jošaničkog sreza.

brat Agaton                35 godina

brat Sima                   20 godina

brat Janićije              15 godina

brat Vasilije             8  godina

brat Josif                  5  godina

brat Todosije             3  godine

Petar sluga                40 godina

Po pričanju Rada “Murte” oni vode poreklo iz Azerbejdžana, tačnije iz glavnog grada ove države Bakua. Odatle su se otisnuli i kada bi ih neko pitao odakle su oni bi odgovorili: “Mi smo pri Baku”. Od ovoga “pri Baku” kasnije je došlo da su ih prozvali Pribak a zaseok gde su se naselili u Jelakcu naziva se Pribak. Odatle su došli u Donje Zleginje, a po svom mestu odakle su došli uzeli su sebi prezime Pribaković.

RADOVANOVIĆ

Krsna slava im je sv. Dimitrije 8. novembra.

Rodonačelnik ove familije je Radovan.

Starinom su iz Crne Gore odakle su došli u selo Veliku Vrbnicu iznad Aleksandrovca odakle su polovinom 19. veka došli u Donje Zleginje. Ovde su došli Stanoje (1816-1903) i Nikola Muljić sinovi Radovana Muljića pa su upisivani i kao Radovanovići što im je ostalo kao stalno prezime.

RADULAC

Krsna slava im je Petkovica 27. oktobra.

Rodonačelnik ove familije je Radul.

Prvi predak Radulaca koji je došao bio je Radul koji je krajem 18. veka (među prvima) došao iz Irice (zaseok Blaževa) u Donje Zleginje sa sinom Milisavom, dok njegov brat Ilija istovremeno stiže u Dašnicu. Od njega su danas Iričani u tom selu. Treći brat Stanko ostaje da živi u Blaževu.

Milisav Radulović (1768-?) je i za vreme Turaka bio ovdašnji knez a prvi je kmet posle oslobođenja 1833. godine.

MILOŠEVIĆ

Krsna slava im je Petkovica 27. oktobra.

Rodonačelnik ove familije je Miloš Purić.

Agaton Milošević (1857-1926) sin Miloša Purića iz Kupaca 1881. godine oženio se Živkom (1861-?) ćerkom Jakova Radulca iz Donjeg Zleginja i došao da živi na ženinom imanju.

SREJIĆ

Krsna slava im je sv. Toma 19. oktobra.

Doneli su svoje stalno prezime.

U Donje Zleginje polovinom 19. veka prvi se pominje Živan Srejić (1820-1868) i njegova žena Stanica (1820-1902) iz Rakovca, Jošanički srez. Potomci su Arsenija, jednog od tri brata (Gavrila i Radovana) iz Lisine. Starinom su iz Kotora u Drenici.

STANKOVIĆ

Krsna slava im je sv. Stevan 9. januara.

Rodonačelnik ove familije je Stanko.

Krajem 18. veka Stanko je došao u Donje Zleginje gde su mu se rodili sinovi Milovan, Marinko i Radosav.

STANKOVIĆ – ĆIRKOVIĆ

Krsna slava im je sv. Stevan 9. januara.

Rodonačelnik ove familije je Gmitar Ćirković.

Ovi Stankovići su došli među prvima jer ih vidimo u popisu od 1833. godine, kasnije uzimaju sebi prezime Stanković.

STANKOVIĆ – MILENKOVIĆ

Krsna slava im je sv. Stevan 9. januara.

Rodonačelnik ove familije je Stevan Milenković.

I ovi Stankovići su došli među prvima jer ih u popisu od 1833. godine ima a, domaćin kuće je Stevan Ćirković (1813-?) u čijem domaćinstvu još žive njegova braća Smiljko (1815-?) i Pavle (1818-1838) za koje nema podataka. U tom periodu ih nalazimo kao Milenkoviće, a kasnije Stankoviće.

TOMIĆ

Krsna slava im je sv. Arhangel 21. novembra.

Doneli su svoje stalno prezime.

Nije sigurno odakle su Tomići došli ali su došli među prvima u selo Donje Zleginje. U popisu od 1833. godine vidi se da postoji domaćinstvo Miloja s kojim još žive njegova braća Mina i Milić.

PETROVIĆ

Krsna slava im je sv. Nikola 19. decembra.

Milisav Petrović (1875-1949) iz Grkljana oženio se Borikom (1880-1935) ćerkom Dimitrija Tomića iz Donjeg Zleginja i došao da živi na ženinom imanju.

POPIĆ

Krsna slava im je sv. Dimitrije 8. novembra.

Kada je Stojki Tufegdžić umro muž Borisav Radulac ona se udala za Petka Popića iz Gornjeg Stupnja.

Pošto su Tufegdžići nestali po muškoj liniji njihovu zemlju su nasledili i podelili Popići i Karajovići koji danas žive na njoj.

ŠLJIVIĆ

Krsna slava im je Đurđev dan 6. maja.

Rodonačelnik ove familije je Stevan Miljković.

Starinom su sa granice između Crne Gore i Hercegovine. Došli su u Boće u dolini Ibra, a odatle kao i većina iz sela Boća, dolaze u selo Botunju. Ali pre dolaska u Botunju ovi Šljivići su boravili neko vreme u selu Šljivovica na severozapadnim stranama Kopaonika pa su zato i prozvani Šljivovci kasnije Šljivići. Svi Boćani u Botunji slave svetoga Đorđa.

Iz Botunje u Donje Zleginje došao je Stevan Šljivovac (?-1851) i nalazimo ga u popisu iz 1834. godine. Nekada je upisivan i kao Miljković što znači da je sin nekoga Miljka.

Sinovi Milete Šljivića su uzeli sebi prezime Miletić po ocu.

GAJIĆ

Krsna slava im je sv. Đorđe. Marko Pršić iz Gornjeg Stupnja se 1872. oženio Perunikom (?-1897) udovicom Vučka Stankovića iz Donjeg Zleginja.