Poreklo stanovništva sela Rtkovo, opština Kladovo – Borski okrug. Prema knjizi Koste Jovanovića „Negotinska Krajina i Ključ“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Ovo je najistočnije naselje u Ključu, u dnu dunasvkog Ključa. Atar se prostire po dunavskim terasama, a malo i na površi Ključa. Kuće su na visokoj terasi pored Dunava.
Vode.
Meštani koriste vodu sa tri izvora, koji su na obali Dunava i iz jednog bunara u sredini sela.
Zemlje i šume.
Ziratna zemlja je dobra. Mesta gde su njive i livade nose nazive: Osojna, Jedeci (Jeđeče), Podnožje (Fundu), Smrdila, Bregova, Vizurin, Lova, Veliko Brdo (Đal Mare), Livađe (Livez), Pojila, Kopač, Kupinjar (Skupinj), Lancori, Ceribaša, Kriči Do i Konopljište (Kenepište). Šume nema a utrina je Izlaz, koja je oko sela i od sinora odvojena „carinom“.
Tip sela.
Selo je zbijenog tipa; kuće su međusobno udaljene od 10 do 30 metara a na iskrajcima i više. Podeljeno je na tri kraja: Gornji Kraj (Đal) ili Katrga, Sredina Sela (Mižlok) i Donji Kraj (Valje). U krajevima su kuće raznih rodova, većinom izmešane.
Groblje je zapadno od sela, na Utrini.
Starine u selu.
Priča se da je pod zemljom na Glameji, koji je pored Dunava, nalaze ozidani svodovi, ispod kojih je za vreme „Laćina“ vodio put na Dunav. Staro groblje (Morminc Batrnj) i Grobljište su, kažu, iz ranije prošlosti sela i oba su preorana.
Pisano tragovi o selu u prošlosti.
Rtkovo je zabeleženo na karti „Temišvarski Banat“ pod imenom Ritkova. Na istoj karti zabeleženo je i mesto Seribaha, a na nešto starijoj Langerovoj karti ima pusto mesto Serbats, danas mesto Ceribaša. U Rtkovu je 1736. godine bilo 35 kuća. Selo se pod imenom Repkowa pominje 1783. godine a na Vajngertenovoj karti zabeleženo je Hatkova. Rtkovo je 1846. godine imalo 99; 1866-137 a 1924. godine 250 kuća.
Postanak sela i poreklo stanovništva.
Priča se da je Rtkovo zasnovano pre dvesta i više godina, kada su mu došle i neke porodice iz tada rasturenog sela u Ceribaši. I osnivače Rtkova i njegove najstarije doseljenike, koji su se „povratili ili došli iz Vlaške“, uračunava se polovina današnjih rodova. Ti su rodovi:
-Gleđešti ili Cenići (Cenešti), Sv. Jovan Zlatousti.
-Brčarići, Radulovići, Dragomirešti i Ganđilešti, Nikoljdan, su jedan rod.
-Đorolešti (Jonovići, Mihailovići, Trcanovići i Jakovljevići), Sv.Petka.
-Blagoješti, Petrovdan.
-Trailovići, Đurđic.
-Bulješti, Aranđelovdan.
-Trukešti, Nikoljdan.
-Prvačike, Božić.
-Đorđimenešti, Božić.
-Vasiljevići, Jovanjdan.
-Čkrešti, Nikoljdan.
-Gušekešti, Đurđic.
-Papurešti, Nikoljdan.
-Prčulešti, Aranđelovdan.
U narodu se kazije da se neki od gornjih rodova jednog porekla, ali su se razrodili, a svima su, vele, čukundedovi rođeni u ovom selu. Priča se da su Gleđešti (Cenići) i izumrli Brojići „udarili kolac Rtkovu“.
Posle najstarijih doseljeika, a do kraja 19. veka, su se doselili:
-Gaješti (Rospešti), Sv. Petka, su iz „Vlaške“.
-Bazovani i Bažarešti, Mitrovdan, su jedan rod, doseljeni iz Simijane u Rumuniji.
-Avramešti, Kalinešti, Sviješti i Verbunkići, Sv. Petka, su jedna rod. Ništa se ne kaže za poreklo.
-Stigešti (Todosijevići), Đurđic. Pradedovi su došli iz Babajice u Rumuniji.
-Florići, Naumovići, Đorđešti i Balačešti, Aranđelovdan, su jedan rod. Pradedovi su se doselili iz „Vlaške“.
-Tomešti i Udilješti, Jovanjdan, veruju da su jedan rod, doselili su se iz Inova u Rumuniji.
-Pasati, Nikoljdan. Ded Barbul, starcu od 70 godina, se doselio iz Babajice.
-Daješti, Nikoljdan, su iz „Vlaške“.
-Popešti (Albulovi), Alimpijevdan, su od Homolja a neki vele od Niša.
-Slabešti i Grekulešti, Đurđic, su jedan rod, doselili su se iz Banata.
-Stojanešti, Nikoljdan. Ded se doselio iz Babajice.
-Stankuli, Nikoljdan, su se doselili iz „Vlaške“.
-Bogica-i, Sv. Petka, su se „Ostrova Korbova“.
-Carani, Sv. Petka, su iz Ocua u Rumuniji, predak ušao u kuću Pasata.
Preslava i crkvena slava je Spasovdan.
IZVOR: Prema knjizi Koste Jovanovića „Negotinska Krajina i Ključ“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)