Порекло презимена, село Велика Врбица (Кладово) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Велика Врбица, општина Кладово – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Мил Порекло становништва села Велика Врбица, општина Кладово – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Мил Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Велика Врбица (Кладово)

Порекло презимена, село Велика Врбица (Кладово)

Порекло становништва села Велика Врбица, општина Кладово – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Velika-Vrbica

Положај села.

Село је у североисточном углу дунавског Кључа. Поред Дунава је око 30 метара висока тераса, на којој су куће а западни део атара је на површи Кључа. Шљунковита и песковита, висока терасина страна према Дунаву се нагло обурвава (спушта).

Воде.

Мештани користе воду са четири извора, који су на обали Дунава испод високе терасе. Од њих су два озидана у „чешмје“ док су у атару извори Миуца и Врташка.

Земље и шуме.

Зиратна земља је добра. Њиве и ливаде су на местима: Брегова, Гламеја, Куратура, Гај, Визурин, Падина (Пађина), Бунар, Церибаша и Трешњево Брдо (Гринду Чуреш). Шуме нема а утрине су Блато (Балта) и Падина.

Тип села.

Село је збијеног типа; куће су размакнуте од 10 до 30 метара. Подељено је у три краја: Горњи Крај (Ђал), Средњи Крај (Мижлок) и Доњи Крај (Ваље) у којима су куће по родовима доста груписане.
Гробље је у северном делу села.

Старине у Селу.

Између села и суседне Мале Врбице је место Курвин (Корнин) Град, где има трагова од старих зидина а нађен је и стари новац за који се казује да је из времена „Лаћина“. У месту Ђалуц постоје темељи од неке црквице, за коју такође кажу да је остала од „Лаћина“. У Сељишту је некада било село.

Писани трагови о селу у прошлости.

На аустријској карти „Темишварски Банат“ забележено је насеље Verbizmay (Велика Врбица) а у близини Verbizmik (Мала Врбица). Године1736. било је „у Вербици 25 кућа“ а помен из 1783. године (Доња Врбица) свакако се односи на Велику или Малу Врбицу. Велика Врбица је 1846. године имала 117 кућа; 1866 – 131 а 1924. године 208. кућа.

Постанак села и порекло становништва.

Прича се да је Велика Врбица пре 100-150 година премештена из Сељишта. Није очувано предање када је село засновано у Сељишту. У Сељиште су се преместиле и неке породице из растуреног насеља Церибаши и оне, са оснивачима села, долазе у најстарије данашње родове, чији су се родови „повратили или дошли из Влашке“.
То су родови:

-Флорицке (Ђорђевићи), Никољдан.
-Шћопуловићи (Петровићи), Аранђеловдан.
-Флорешти (Петровићи и Гергеновићи), Никољдан.
-Кинезешти, Лучиндан.
-Берчешти, Никољдан.
-Попешти, Митровдан.
-Бађићи, Никољдан и;
-Петру Мику (Петровићи), Митровдан.
Преци Попешта и Петру Микуа преселили су се са Церибаше. У породици Попешта се чува „сингелија“ на румуском језику, коју је прадед поп Станоје Јовановић 1827. године добио од видинског владике Герасима.

Родови који су се доселили до краја прошлог, 19. века:

-Јовикешти, Св.Петка, су из „Влашке“ а на „Острову Корбови“ су имали старо кумство.
-Пруцешти (Илијевићи), Св. Петка, не знају за своје порекло.
-Алђешти, Св.Петка, су из „Влашке“. Старо кумство су имали у Симијани у Румунији.
Из „Влашке“ су:
-Буртановићи (Бурћешти), Св. Петка.
-Манољешти (Сандуловићи и Јоновићи), Стевањдан и Св.Петка.
-Парчинешти, Никољдан и:
-Бировешти (Стефановићи, Николићи и Ујовићи), Стевањдан.
-Траиловићи (Савићи), Ђурђиц, су из Бугарске.
-Мартинешти, Св. Петка. Праде је из „Бодеља“ – Љубичевца а пореклом су из „Влашке“.
-Боболанешти, Св. Петка. Прадед и дед су из Вајуге а пореклом су из Извора у Румунији.
Непознатог порекла су:
-Јонешкешти (Крстићи), Стевањдан.
-Будушели, Јовањдан.
-Њурешти, Стевањдан и;
-Благојешти, Никољдан.
-Ничулешти, Никољдан. Дед, старцу од 80 година, је дошао из Селиштена у Румунији.
-Борђешти, Никољдан, су од Андријешта у Љубичевцу, чији су се преци „повратили или дошли из Влашке“.
-Гацулешти, Јовањдан, су „Унгурјани“ из Велике Каменице.
-Бујађешти (Бабићи), Св. Петка, су из „Влашке“ а у Симојани имају род.
-Прибелешти, Св.Петка. Дед је из Мале Врбице.
-Цикуловићи, Св.Петка. Дед је из Брезнице у Румунији.
-Мистриђији, Никољдан. Дед се доселио из Корбова.
-Бугарешти, Св. Петка. Дед Младен је из Гајтана код Видина.
-Семенешти, Аранђеловдан, су из „Влашке“.
-Туфијешти, Аранђеловдан, су из Рткова.
-Мцанешти, Митровдан, су из Бондука у Румунији.
-Молдавешти, Јовањдан. Отац, као аустријски војник добегао из Молдаве у Банату.
-Трандафири, Јовањдан, су од Титарешта у Кладушници а пореклом су из „Влашке“.
-Гнзовљани (Добрићи), Св.Петка. Претка довела мајка из Гнзова у Бугарској.
-Царани, Божић, су из Мале Врбице а пореклом су из „Влашке“.

Преслава-заветина је на Св. Тројице-Духове а црква слави Аранђеловдан.

ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top