Порекло презимена, село Ртково (Кладово)

9. октобра 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Ртково, општина Кладово – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Rtkovo

Положај села.

Ово је најисточније насеље у Кључу, у дну дунасвког Кључа. Атар се простире по дунавским терасама, а мало и на површи Кључа. Куће су на високој тераси поред Дунава.

Воде.

Мештани користе воду са три извора, који су на обали Дунава и из једног бунара у средини села.

Земље и шуме.

Зиратна земља је добра. Места где су њиве и ливаде носе називе: Осојна, Једеци (Јеђече), Подножје (Фунду), Смрдила, Брегова, Визурин, Лова, Велико Брдо (Ђал Маре), Ливађе (Ливез), Појила, Копач, Купињар (Скупињ), Ланцори, Церибаша, Кричи До и Конопљиште (Кенепиште). Шуме нема а утрина је Излаз, која је око села и од синора одвојена „царином“.

Тип села.

Село је збијеног типа; куће су међусобно удаљене од 10 до 30 метара а на искрајцима и више. Подељено је на три краја: Горњи Крај (Ђал) или Катрга, Средина Села (Мижлок) и Доњи Крај (Ваље). У крајевима су куће разних родова, већином измешане.
Гробље је западно од села, на Утрини.

Старине у селу.

Прича се да је под земљом на Гламеји, који је поред Дунава, налазе озидани сводови, испод којих је за време „Лаћина“ водио пут на Дунав. Старо гробље (Морминц Батрњ) и Гробљиште су, кажу, из раније прошлости села и оба су преорана.

Писано трагови о селу у прошлости.

Ртково је забележено на карти „Темишварски Банат“ под именом Ritkova. На истој карти забележено је и место Seribaha, а на нешто старијој Лангеровој карти има пусто место Serbats, данас место Церибаша. У Рткову је 1736. године било 35 кућа. Село се под именом Repkowa помиње 1783. године а на Вајнгертеновој карти забележено је Hatkova. Ртково је 1846. године имало 99; 1866-137 а 1924. године 250 кућа.

Постанак села и порекло становништва.

Прича се да је Ртково засновано пре двеста и више година, када су му дошле и неке породице из тада растуреног села у Церибаши. И осниваче Рткова и његове најстарије досељенике, који су се „повратили или дошли из Влашке“, урачунава се половина данашњих родова. Ти су родови:

-Глеђешти или Ценићи (Ценешти), Св. Јован Златоусти.
-Брчарићи, Радуловићи, Драгомирешти и Ганђилешти, Никољдан, су један род.
-Ђоролешти (Јоновићи, Михаиловићи, Трцановићи и Јаковљевићи), Св.Петка.
-Благојешти, Петровдан.
-Траиловићи, Ђурђиц.
-Буљешти, Аранђеловдан.
-Трукешти, Никољдан.
-Првачике, Божић.
-Ђорђименешти, Божић.
-Васиљевићи, Јовањдан.
-Чкрешти, Никољдан.
-Гушекешти, Ђурђиц.
-Папурешти, Никољдан.
-Прчулешти, Аранђеловдан.
У народу се казије да се неки од горњих родова једног порекла, али су се разродили, а свима су, веле, чукундедови рођени у овом селу. Прича се да су Глеђешти (Ценићи) и изумрли Бројићи „ударили колац Рткову“.

После најстаријих досељеика, а до краја 19. века, су се доселили:

-Гајешти (Роспешти), Св. Петка, су из „Влашке“.
-Базовани и Бажарешти, Митровдан, су један род, досељени из Симијане у Румунији.
-Аврамешти, Калинешти, Свијешти и Вербункићи, Св. Петка, су једна род. Ништа се не каже за порекло.
-Стигешти (Тодосијевићи), Ђурђиц. Прадедови су дошли из Бабајице у Румунији.
-Флорићи, Наумовићи, Ђорђешти и Балачешти, Аранђеловдан, су један род. Прадедови су се доселили из „Влашке“.
-Томешти и Удиљешти, Јовањдан, верују да су један род, доселили су се из Инова у Румунији.
-Пасати, Никољдан. Дед Барбул, старцу од 70 година, се доселио из Бабајице.
-Дајешти, Никољдан, су из „Влашке“.
-Попешти (Албулови), Алимпијевдан, су од Хомоља а неки веле од Ниша.
-Слабешти и Грекулешти, Ђурђиц, су један род, доселили су се из Баната.
-Стојанешти, Никољдан. Дед се доселио из Бабајице.
-Станкули, Никољдан, су се доселили из „Влашке“.
-Богица-и, Св. Петка, су се „Острова Корбова“.
-Царани, Св. Петка, су из Оцуа у Румунији, предак ушао у кућу Пасата.

Преслава и црквена слава је Спасовдан.

ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.