Poreklo prezimena, selo Korbovo (Kladovo)

Poreklo stanovništva sela Korbovo, opština Kladovo – Borski okrug. Prema knjizi Koste Jovanovića „Negotinska Krajina i Ključ“. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Selo je istočno od Vajuge, u dnu dunavskog Ključa, većinom na dunavskim terasama a malo na površi Ključa. Kuće su u jugoistočnom uglu dunavskog Ključa, na niskoj terasi ali ih Dunav ne plavi.

Vode.

Selo oskudeva pijaćom vodom, jer su za vreme Velikog rata mnogi bunari bili zapušteni pa se upotrebljava i dunavska voda. A ataru ima nekoliko izvora ali su daleko od kuća.

Zemlje i šume.

Zemlja je dobra za obrađivanje, mnogi su iz Korbova otkupili zemlju u vajuškom ataru. Njive i livade su izmešane na mestima: Oboja, Širjaguri, Unija, Lova, Ceribaša, Karatura, Revenik, Propaška i Podnožje (Fuidu). Šume nema a utrina je Izlaz, koja je oko sela i od sinora odvojena Carinom (ograda).

Tip sela.

Selo je više zbijenog tipa, jer su kuće razmaknute od 5 do 30 metara, pa su i sokaci veoma uski i krivi. Podeljeno je na dva kraja: Podnožje (Fundu) i Donji Kraj (Valje). Neki ove krajeve dele u mahale, od kojih su Čelenke, Ivaškonji i Čolkotani u Donjem Kraju a Urzikani, Bonđerovi i Fontanešti u Podnožju.
Groblje je jugozapadno od sela, namestu Utrina.

Starine u selu.

U Selišti je najpre bilo selo a Staro Groblje (Morminc Batrnj) je iz prošlosti sadašnjeg sela.

Pisani tragovi o selu u prošlosti.

Na Langerovoj karti je na mestu sadašnjeg sela zabeleženo pusto mesto Corbova, a na Karbovskom Ostrvu, na Dunavu, naseljeno mesto Corbowa. Na karti „Temišvarski Banat“ iz 1723-1725. godine na Korbovskom Ostrvu ništa nije zabeleženo a selo Korbowa zapisano je na mestu sadašnjeg sela. Na Vajingartenovj karti selo je zabeleženo pod imenom Harbova. „Korbaba“ je 1846. godine imala 146 kuća; 1866-166 a 1924. godine 274 kuće.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

Po predanju Korbovo je staro naselje i postojalo je pre 300-400 godina, kada nije bilo mnogih današnjih sela. Najpre je selo bilo u Seljištu pa je mnogo docnije premešteno na sadašnje mesto. Neke su porodice tada zasnovale selo „Ostrovo Korbovo“. Mnogim današnjim porodicama nije se moglo puzdano utvrditi poreklo, jer se obično kazuje da su im „stariji preci zasnovali selo u Seljištu“ i da su došli odavno, pa se zaboravilo mesto i vreme doseljavanja.
U stare porodice ubrajaju se i neke što su pre dvesta godina prešle u Korbovo iz tada rasturenog sela, koje je bilo na mestu Ceribaši, ali su se one izmešale sa starim korbovskim porodicama, pa se danas ne mogu izdvojiti. Kako pusto mesto Corbova , na Langerovoj karti i naseljeno mesto Korbowa na karti „Temišvarski banat“ ukazuje da je selo obnovljeno pre 200 godina, to navodi na zaključak da su se njegovi osnivači povratili ili doselili iz Rumunije.

U ove bi se rodove uračunala većina današnjig rodova, a to su:

-Členkovići (Čelenke), Sv. Petka. Oni se zovu po pradedi Jovanu, koji je „kao vojnik na glai nosio kapu i čelenku“. Staro kumstvo imali su u Teodosijevićima u Rtkovu čije je poreklo iz „Vlaške“.
-Popovići, Sv. Petka. Ded je bio pop Đorđe.
-Popovići drugi, Aranđelovdan. Ded i praded su bili sveštenici.
-Popovići treći (Popešti), Aranđelovdan. Pop je bio ded Jon, Jovan.
-Jankulani, Sv. Petka.
-Modrići, Aranđelovdan.
-Brojdevići, Nikoljdan.
-Živicani, Šimulovići, Marinkovići, Dimitrešti i Urzikonji, Sv. Petka, su jedan rod. Staro kumsvo im je bilo u Tufeštima u „Brlozi“, čije je poreklo iz „Vlaške“.
-Manešti, Nikoljdan.
-Genčulani, Aranđelovdan.
-Vulpani, Nikoljdan.
-Grigorići (Stojanešti), Mitrovdan.
-Mekešti, Nikoljdan.
-Čuberani, Božić.
-Čečešti, Nikoljdan.
-Trikani i Bobešti, Aranđelovdan, su jedan rod.
-Ispasani (Spasojevići), Mitrovdan i;
-Fontonešti, Alimpijevdan, su jedan rod i;
-Prežešti, Alimpijevdan.

Posle pomenutih rodova, a do 19. veka, doselili su se:

-Đenarešti, Alimpijedvan i;
-Mocilješti, Nikoljdan, su iz „Vlaške“.
-Muslešti, Sv.Petka, su iz Skapaua u Rumuniji, gde su imali kumstvo.
-Bonđerani, Jovanjdan i;
-Albulešti, Sv.Petka, su jedan rod. Pračukundedovi su im iz „Vlaške“.
-Šolkotani, Aranđelovdan. Pračukunded je iz Grabovice.
-Ivaškonji, Sv.Petka. Čukunded je iz Grabovice a poreklom iz „Vlaške“.
-Belanešti, Nikoljdan. Praded Franc se doselio, ali ne znaju odakle.
-Carani, Aranđelovdan. Praded im je poreklom iz „Vlaške“.

Rodovi doseeljeni u 19. veku.

-Falčelani, Jovanjdan. Praded Petar je iz Flanande u Rumuniji.
-Bajkani, Sv. Petka. Ded je iz Batocija u Rumuniji.
-Radulovići, Alimpijevdan, su iz „Austrije“.
-Firulovići, Sv. Petka, su iz Velike Vrbice a poreklom iz „Vlaške“.
-Brčari, Nikoljdan, su iz Rtkova, predak ušao u kuću Mocalješta.
-Džunići, Nikoljdan, su iz Ljubatovca kod Bele Palanke.

Selo preslavlja Petrovdan a crkva slavi Sv. Paraskevu.

IZVOR: Prema knjizi Koste Jovanovića „Negotinska Krajina i Ključ“. Priredio saradnik Porekla Milodan.