Порекло презимена, село Корбово (Кладово)

4. октобра 2015.

коментара: 1

Порекло становништва села Корбово, општина Кладово – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Црква Св. апостола Петра и Павла у Корбову
Црква Св. апостола Петра и Павла у Корбову

 

Положај села.

Село је источно од Вајуге, у дну дунавског Кључа, већином на дунавским терасама а мало на површи Кључа. Куће су у југоисточном углу дунавског Кључа, на ниској тераси али их Дунав не плави.

Воде.

Село оскудева пијаћом водом, јер су за време Великог рата многи бунари били запуштени па се употребљава и дунавска вода. А атару има неколико извора али су далеко од кућа.

Земље и шуме.

Земља је добра за обрађивање, многи су из Корбова откупили земљу у вајушком атару. Њиве и ливаде су измешане на местима: Обоја, Ширјагури, Унија, Лова, Церибаша, Каратура, Ревеник, Пропашка и Подножје (Фуиду). Шуме нема а утрина је Излаз, која је око села и од синора одвојена Царином (ограда).

Тип села.

Село је више збијеног типа, јер су куће размакнуте од 5 до 30 метара, па су и сокаци веома уски и криви. Подељено је на два краја: Подножје (Фунду) и Доњи Крај (Ваље). Неки ове крајеве деле у махале, од којих су Челенке, Ивашкоњи и Чолкотани у Доњем Крају а Урзикани, Бонђерови и Фонтанешти у Подножју.
Гробље је југозападно од села, наместу Утрина.

Старине у селу.

У Селишти је најпре било село а Старо Гробље (Морминц Батрњ) је из прошлости садашњег села.

Писани трагови о селу у прошлости.

На Лангеровој карти је на месту садашњег села забележено пусто место Corbova, а на Карбовском Острву, на Дунаву, насељено место Corbowa. На карти „Темишварски Банат“ из 1723-1725. године на Корбовском Острву ништа није забележено а село Korbowa записано је на месту садашњег села. На Вајингартеновј карти село је забележено под именом Harbova. „Корбаба“ je 1846. године имала 146 кућа; 1866-166 a 1924. године 274 куће.

Постанак села и порекло становништва.

По предању Корбово је старо насеље и постојало је пре 300-400 година, када није било многих данашњих села. Најпре је село било у Сељишту па је много доцније премештено на садашње место. Неке су породице тада засновале село „Острово Корбово“. Многим данашњим породицама није се могло пуздано утврдити порекло, јер се обично казује да су им „старији преци засновали село у Сељишту“ и да су дошли одавно, па се заборавило место и време досељавања.
У старе породице убрајају се и неке што су пре двеста година прешле у Корбово из тада растуреног села, које је било на месту Церибаши, али су се оне измешале са старим корбовским породицама, па се данас не могу издвојити. Како пусто место Corbova , на Лангеровој карти и насељено место Korbowa на карти „Темишварски банат“ указује да је село обновљено пре 200 година, то наводи на закључак да су се његови оснивачи повратили или доселили из Румуније.

У ове би се родове урачунала већина данашњиг родова, а то су:

-Членковићи (Челенке), Св. Петка. Они се зову по прадеди Јовану, који је „као војник на глаи носио капу и челенку“. Старо кумство имали су у Теодосијевићима у Рткову чије је порекло из „Влашке“.
-Поповићи, Св. Петка. Дед је био поп Ђорђе.
-Поповићи други, Аранђеловдан. Дед и прадед су били свештеници.
-Пoповићи трећи (Попешти), Аранђеловдан. Поп је био дед Јон, Јован.
-Јанкулани, Св. Петка.
-Модрићи, Аранђеловдан.
-Бројдевићи, Никољдан.
-Живицани, Шимуловићи, Маринковићи, Димитрешти и Урзикоњи, Св. Петка, су један род. Старо кумсво им је било у Туфештима у „Брлози“, чије је порекло из „Влашке“.
-Манешти, Никољдан.
-Генчулани, Аранђеловдан.
-Вулпани, Никољдан.
-Григорићи (Стојанешти), Митровдан.
-Мекешти, Никољдан.
-Чуберани, Божић.
-Чечешти, Никољдан.
-Трикани и Бобешти, Аранђеловдан, су један род.
-Испасани (Спасојевићи), Митровдан и;
-Фонтонешти, Алимпијевдан, су један род и;
-Прежешти, Алимпијевдан.

После поменутих родова, а до 19. века, доселили су се:

-Ђенарешти, Алимпиједван и;
-Моциљешти, Никољдан, су из „Влашке“.
-Муслешти, Св.Петка, су из Скапауа у Румунији, где су имали кумство.
-Бонђерани, Јовањдан и;
-Албулешти, Св.Петка, су један род. Прачукундедови су им из „Влашке“.
-Шолкотани, Аранђеловдан. Прачукундед је из Грабовице.
-Ивашкоњи, Св.Петка. Чукундед је из Грабовице а пореклом из „Влашке“.
-Беланешти, Никољдан. Прадед Франц се доселио, али не знају одакле.
-Царани, Аранђеловдан. Прадед им је пореклом из „Влашке“.

Родови досеељени у 19. веку.

-Фалчелани, Јовањдан. Прадед Петар је из Флананде у Румунији.
-Бајкани, Св. Петка. Дед је из Батоција у Румунији.
-Радуловићи, Алимпијевдан, су из „Аустрије“.
-Фируловићи, Св. Петка, су из Велике Врбице а пореклом из „Влашке“.
-Брчари, Никољдан, су из Рткова, предак ушао у кућу Моцаљешта.
-Џунићи, Никољдан, су из Љубатовца код Беле Паланке.

Село преславља Петровдан а црква слави Св. Параскеву.

ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. momir

    Prezivam se Ivaskovic iz Korbova sam.Pokusao sam da u Srbiji pronadjem to prezime i nigde nema to sto ima vode poreklo iz Korbova,ali sam zato nasao u Hrvatskoj okolina Bjelovara i Zagreba.