Порекло презимена, село Подвршка (Кладово)

2. октобра 2015.

коментара: 1

Порекло становништва села Подвршка, општина Кладово – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 

Положај села.

Сеоски атар захвата слив горњег и средњег тока Подвршке Реке. Већина кућа је са обе стране средњег тока поменуте реке, између Велике и Мале Чуке (Чока Маре и Мика), а остале су на странама река Велике и Мале Подвршке и на површи Кључу а само их је неколико „на салашима“.

Воде.

Мештани користе пијаћу воду са извора Јелаша и Гламеје и још три безимена. У атару су многи извори а најјачи су: Пимицолар, Вилор, Извор на Осоју (Дос), Извор по малом Чуком, Извор у Ливађу (Ливез) и Добра Вода.

Земље и шуме.

Подвршка има више земље под ливадом, утрином и шумом, него што се оре. Места са тим имањима су: Српско Поље (Кђмпу Србјаска), Прлатура, Ливађе (Ливез), Самун, Дурак, Биљевина, Виноградско Брдо, Орниц, Аленче, Страба, Пристав, Османова Крушка, Бучумат, Велики Браник (Бранишће Маре), Сељиште, Банари и Пропти. Општинска шума је на местима: Велика Чука (Чука Маре), Стрњак, Велика Долина (Ваље Маре), Велики Присој (Фаца Маре) и Дурак. Утрина су: Велика Поља (Поана Маре), Цигански Крај и Огрез.

Тип села.

Село је збијеног типа; куће су међусобно удаљене од 10 до 30 метараа само је неколико су „на салашима“. У селу су крајеви: Подвршка, Унгурјани и Цигански Крај. Подвршка је на левој страни Подвршке Реке и Речице Велике Подвршке; Унгурјани су на десној страни Мале Подвршке и Подвршке Реке а Цигански Крај је на површи Кључа, североисточно од Подвршке.
Гробље је источно од села, на месту Купусару.

Име селу.

Село је под врховима Велике и Мале Чуке, па је по свом положају и добило такво име.

Старине у селу.

На Великој Чуки има трагова од зидина и прича се да су из времена „Лаћина“. У Сељишту је најпре било село из ког времена је и Старо Гробље (Морминц Батрњ).

Писани трагови о селу у прошлости.

Село је на обема аустријским картама – Лангерова и „Темишварски Банат“ – забележено под именом Podverska и Bodverska, али се више не помиње до присаједињења ових крајева Србији. Подвршка је 1846. година имала 56 кућа; 1866-112 а 1924. године 254 куће.

Постанак села и порекло становништва.

Предање о заснивању села није очувано а најстарији људи о његовој прошлости знали су рећи само оно што су у младости слушали од својих дедова, да се данашње село преместило из Сељишта. Неким родовима није се могло тачно сазнати порекло, али се за њих казује да су најстарији у селу и да су се њихови старији преци „повратили или дошли из Влашке“.

То су родови:

-Маринкешти, Иванешти и Србоњи, Никољдан, су један род.
-Мијалешти, Св. Врачи.
-Забурнешти, Кисерешти и Боргешти, Св. Петка, су један род.
-Нестурешти, Св. Петка.
-Матајешти, Колекешти и Бобешти, Никољдан и Св. Петка су један род и;
-Драгићешти, Митровдан.

После најстаријих родова, а до краја 18. века, доселили су се:

-Пичулешти, Јовањдан, су из „Влашке“; старо кумство су имали у „Брлози“ – суседни Милутовац.
-Баланешти, Никољдан. Прадед, страцу од 80 година, Никола је као аустријски војник добегао из Баната.
-Асукешти, Ушћешти и Вердешти, Јовањдан, су један род.
-Чумперкешти, Св. Петка.
Чукундедови сва четири претходна рода су досељени из „Влашке“ док је село било у Сељишту.
-Попешти, Папешти, Богојевићи, Стојанешти, Касапешти и Труцољи, Св. Петка, су један род. Чукундед, „поп“, са браћом је дошао из Моцацаје у Румунији.
-Прњешти, Трукешти и Царани, Св. Петка, су један род. Прадед, старцу од 70 гдодина, Марин повратио се из „Влашке“, где су му родитељи избегли из „Џањева“ – Душановца.
-Гергенешти, Аранђеловдан. Прадед се доселио из „Влашке“.
-Фумарешти и Армакешти, Св. Петка, су један род. Прадед Жапрђа је дошао из Грабовице а пореклом је из „Влашке“.

Родови досељени у 19. веку:

-Траиловићи, Аранђеловдан, су из Скеле у Румунији.
-Спнешти, Никољдан и:
-Спнешти други, Св.Петка, су Цигани-Роми ковачи, населили су се из Сипа а пореклом су из „Влашке“.
-Радулешти и Баканешти, Никољдан, су Цигани-Роми и не знају за своје порекло.
-Благојешти, Св. Петка, су пореклом из „Влашке“. Дед, као слуга, се доселио из Давидовца и ушао у кућу Касапешта.
-Гушати, Јовањдан, су из Танде у Поречу.
-Буртановићи и Миленковићи, Јовањдан, су „Унгурјани“ из Плавне.
-Здравкоњи, Аранђеловдан, су из Мале Јасикове а пореклом из „Влашке“.
-Неуцешти, Аранђеловдан, су дошли из Јабуковца а пореклом су из „Влашке“.
-Првулешти, Аранђеловдан, су из „Брлоге“ а пореклом из „Влашке“.
-Станкули, Никољдан, су из Вратне а пореклом из Пореча.
-Новакешти, Никољдан и:
-Табаковићи, Никољдан, су „Унгурјани“ из Плавне.
-Крњачевићи (Даскаловићи), Аранђеловдан. Отац или дед, бивши учитељ, дошао из Грабовице а пореклом је из Алексинца.
-Барбуловићи, Св. Петка, су из Горњана у Поречу.
-Стенгули, Св. Петка, су Цигани-Роми ковачи, досељени из Вратне.
-Мандул-и, Св.Петка, су из Танде.
-Пауновићи, Мратиндан, су од Пећи.
-Поповићи, Никољдан, су из Голеша а пореклом су из Фурке код Јањине у Грчкој.

Сеоска заветина-преслава и црквена слава је на Спасовдан.

ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Папешти (данашњи Папићи) славе Св. Петку. Њихов чукундјед “поп” дошао је, са браћом, из Моцацаје у Румунији.
    Занимљив податак!