Порекло презимена, село Велика Каменица (Кладово)

29. септембар 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Велика Каменица, општина Кладово – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Velika-Kamenica

 

 

Положај села.

Атар овог села захвата горњи и средњи слив Велике (Каменичке) Реке. Источни део атара је на ниској а западни на високим површима до Мироча, где је граница са Поречом. Куће су са обе стране Каменичке Реке и раздвојене су већином ширим долинским тлом; прелаз преко реке за пешаке се врши дугачким мостом („пунћа“).

Воде.

Мештани користе воду из бунара и са неколико извора, који немају имена. У атару су извори: Цуцурој, Нашташешти, Бигар, Врело, Хладна Вода, Талијан, Меуца, Бобец и Добра Вода.

Земље и шуме.

Мање је зиратне земље него што је под ливадама, утрином и шумом. Називи места су: Сељиште, Биљана, Кукујево, Дубрава (Думброва), Српско Поље (Кђмпу Србјаска), Браник (Бранишће), Блато (Балта), Пискање, Хладна Вода, Раковац, Ћерамидара (Керамиз), Бунариште, Коларница, Ђинерец, Цуцурој, Велика Каменица (Каменица Маре), Мала Река (Река Мика), Грабар, Белушка, Присоје (Фаца), Велико Ливађе (Ливез Маре), Дрењар (Корнет), Велико Поље (Кљмпу Маре), Меје, Мала Каманица (Каменица Мика), Капуђал, Топољар (Броскари) и Насип. Општинске шуме и утрине су: Сочиште, Суви Извор, Осоје (Дос), Присоје и Осоје Добра Вода (Фаца и Дос Добра Вода), Бигар и Соколица. Државниа је шума на местима: Корита, Бача и Мироч.

Тип села.

Село је збијеног типа; куће су међусобно удаљене од 15 до 50 метара. Подељено је у два краја: Осоје (Дос) на десној и Присоје (Фаца) на левој страни Каменичке Реке. У крајевима су куће једног рода обично издвојене. Око двадесет кућа су „на салашима“ и највише у Великом Ливађу, где су насељени новији досељеници из Штубика и других села.
Гробље је источно од села на месту „Циглара“.

Име селу.

По предању село је добило име по каменитом земљишту.

Старине у селу.

Најстарији остатак из прошлости је Ђиновско Грбље (Ђинарец) на коме има великог камења од негдашњег гробља а раније су ископаване људске кости, које су биле веће од костију данашњих људи, јер су остале, по причању, од „џинова“, по чему је гробље добило име. Сељиште је место где је најпре било село, на коме има трага од једног бунара; ту су налажене и рбине од судова. Код Црквине (Бисерика) је било споменика од Старог Гробља (Морминц Батрњ) а једно место зову „Шпитал“, где је некада била нека болница.

Писани трагови о селу у прошлости.

Најстарији помен о селу је на карти „Темишварски Банат“ из 1723-1725. године, на којој је забележено као Kamenitz. На Вајнгартеновој карти, која је из почетка 19. века, записано је Kamenica. Велика Каменица је 1846. године имала 95 кућа; 1866-126 а 1924. године 202 куће.

Постанак села и порекло становништва.

Предање о заснивању села у Сељишту није очувано, али се казује да је са њега, пре сто и више година, село премештено у Мало Село, где је било кућа и пре педесет година, када се и последња преместила у садашње село. Порекло многих родова није познато, али се каже да су они најстарији и да су им преци „бежали у Влашку“, одакле су се убрзо повратили.

У те родове убрајају се:

-Маркулешти (Радосављевићи), Митровдан.
-Керкалићешти, Св. Петка.
-Флорикићи, Аранђеловдан.
-Јелкићи, Ђурђиц.
-Миуљешти, Никољдан.
-Лалолешти, Лауђешти и Степајешти, Никољдан, су један род.
-Пишлагешти (Пцелешти) и Стојконешти, Алимпијевдан, су један род.
-Устурешти, Јовањдан.
-Насталешти, Алимпијевдан.
-Фалчешти (Матићи), Св. Петка.
Бобоцићи, Јовањдан.
-Андрићи, Моцешти и Траилешти, Аранђеловддан, су један род и:
-Драгомирешти, Св. Петка.

Родови познатог порекла.

-Вицилари (Говедари), Маринкешти, Поркојешти, Шћопуловићи, Пејкићи, Филичешти, Даскалешти и Барбуловићи, Св. Петка, су један род. Чукундедови су дошли из Чуреша (Трешња) и „Арђалу“ – Ердељ.
-Паунешти, Иликешти, Мојцешти и Паулешти, Св. Петка, су један род. Прадед „поп“ је дошао из „Влашке“.
-Магарешти (Попешти), Никољдан. Прадед, поп Илија, дошао из пожаревачког краја.
-Антонешти, Св. Петка. Прадед се доселио из Циганаша у Румунији.
-Браћешти, Митровдан. Прадед се доселио из Велике Врбице а пореклом су из „Влашке“.
-Лазаревићи, Никољдан, су досељени из Грабовице а пореклом су из „Влашке“.
-Јонашковићи, Митровдан, су од Доњег Милановца.
-Свијешти и Макулешти, Јовањдан, су један род. Пореклом су из „Влашке“ а овамо су се доселили из суседне Подвршке.
-Степаншети, Никољдан. Дед им се доселио из „Аустрије“.
-Гицићи, Никољдан. Дед је дошао из Циганаша у Румунији.
-Черчелешти, Спасовдан, су пореклом из „Влашке“, овамо се доселили из Малајнице.
-Гишулешти, Св. Петка, су из „Бордеља“ – Љубичевца а пореклом су из „Влашке“.
-Николићи и Аликсандрешти, Никољдан, су из Подвршке.
-Талијанешти, Св. Петка, су из Танде у Поречу.
-Милићи, Св. Петка, су са Косова а овамо су се доселили из Штубика.
-Кубулићи, Св. Петка. Дед је дошао из „Бордеља“ – Љубичевца а пореклом су из „Влашке“.
-Вељковићи, Јовањдан и;
-Станковићи, Јовањдан, су дошли из Штубика а пореклом су са Косова.
-Палачинешти, Аранђеловдан, су из Брзе Паланке а пореклом су из „Влашке“.
-Јовановићи и Миленковићи, Никољдан, су један род и;
-Дочићи, Никољдан, су дошли из Штубика а пореклом су са Косова.
-Лукежи, Аранђеловдан, су „Унгурјани“ из Луке.
-Барбони, Св. Петка, су пореклом из Видина у Бугарској а овамо су дошли из Плавне.
-Богићешти, Никољдан, су из Малајнице.
-Павлони (Јуникешти), Св. Петка, су из Малајнице а пореклом из „Влашке“.
-Царани (Фируловићи), Аранђеловдан, су из „Влашке“.
-Адамешти, Св. Петка;
-Чергалешти, Спасовдан;
-Перчоњи, Св. Петка и;
-Бобралешти, Јовањдан.
Сви су они пореклом из „Влашке“ а овамо су се доселили из Малајнице.
-Менчу, Св. Петка, су из Велеснице а пореклом су из „Влашке“.
-Додићи, Никољдан, су се доселили из Штубика а пореклом су са Косова.
-Блидари, Аранђеловдан, су из „Бордеља“ – Љубичевца а пореклом су из „Влашке“.
-Мирочани, Аранђеловдан, су из села Мироча у Поречу.
-Николићи, Св. Петка;
-Божиловићи, Св. Петка и;
-Мунћани, Св. Петка, су Цигани-Роми ковачи, Први су дошли из „Џањева“ – Душановца, други из Грабовице, а трећи из Оршаве у Банату.
-Василољи (Морарешти), Митровдан, су из Велеснице а пореклом су из „Влашке“.
-Мариновићи, Јовањдан, су из Братоножића у Црној Гори.
-Журке, Јовањдан, су из Подвршке, а пореклом су из „Влашке“.
-Трујке, Св. Петка, су пореклом из „Влашке“ а овамо су дошли из Мале Каменице.

Преслава је Ђурђевдан.

ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.