Poreklo prezimena, selo Velika Kamenica (Kladovo)

Poreklo stanovništva sela Velika Kamenica, opština Kladovo – Borski okrug. Prema knjizi Koste Jovanovića „Negotinska Krajina i Ključ“. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Atar ovog sela zahvata gornji i srednji sliv Velike (Kameničke) Reke. Istočni deo atara je na niskoj a zapadni na visokim površima do Miroča, gde je granica sa Porečom. Kuće su sa obe strane Kameničke Reke i razdvojene su većinom širim dolinskim tlom; prelaz preko reke za pešake se vrši dugačkim mostom („punća“).

Vode.

Meštani koriste vodu iz bunara i sa nekoliko izvora, koji nemaju imena. U ataru su izvori: Cucuroj, Naštašešti, Bigar, Vrelo, Hladna Voda, Talijan, Meuca, Bobec i Dobra Voda.

Zemlje i šume.

Manje je ziratne zemlje nego što je pod livadama, utrinom i šumom. Nazivi mesta su: Seljište, Biljana, Kukujevo, Dubrava (Dumbrova), Srpsko Polje (Kđmpu Srbjaska), Branik (Branišće), Blato (Balta), Piskanje, Hladna Voda, Rakovac, Ćeramidara (Keramiz), Bunarište, Kolarnica, Đinerec, Cucuroj, Velika Kamenica (Kamenica Mare), Mala Reka (Reka Mika), Grabar, Beluška, Prisoje (Faca), Veliko Livađe (Livez Mare), Drenjar (Kornet), Veliko Polje (Kljmpu Mare), Meje, Mala Kamanica (Kamenica Mika), Kapuđal, Topoljar (Broskari) i Nasip. Opštinske šume i utrine su: Sočište, Suvi Izvor, Osoje (Dos), Prisoje i Osoje Dobra Voda (Faca i Dos Dobra Voda), Bigar i Sokolica. Državnia je šuma na mestima: Korita, Bača i Miroč.

Tip sela.

Selo je zbijenog tipa; kuće su međusobno udaljene od 15 do 50 metara. Podeljeno je u dva kraja: Osoje (Dos) na desnoj i Prisoje (Faca) na levoj strani Kameničke Reke. U krajevima su kuće jednog roda obično izdvojene. Oko dvadeset kuća su „na salašima“ i najviše u Velikom Livađu, gde su naseljeni noviji doseljenici iz Štubika i drugih sela.
Groblje je istočno od sela na mestu „Ciglara“.

Ime selu.

Po predanju selo je dobilo ime po kamenitom zemljištu.

Starine u selu.

Najstariji ostatak iz prošlosti je Đinovsko Grblje (Đinarec) na kome ima velikog kamenja od negdašnjeg groblja a ranije su iskopavane ljudske kosti, koje su bile veće od kostiju današnjih ljudi, jer su ostale, po pričanju, od „džinova“, po čemu je groblje dobilo ime. Seljište je mesto gde je najpre bilo selo, na kome ima traga od jednog bunara; tu su nalažene i rbine od sudova. Kod Crkvine (Biserika) je bilo spomenika od Starog Groblja (Morminc Batrnj) a jedno mesto zovu „Špital“, gde je nekada bila neka bolnica.

Pisani tragovi o selu u prošlosti.

Najstariji pomen o selu je na karti „Temišvarski Banat“ iz 1723-1725. godine, na kojoj je zabeleženo kao Kamenitz. Na Vajngartenovoj karti, koja je iz početka 19. veka, zapisano je Kamenica. Velika Kamenica je 1846. godine imala 95 kuća; 1866-126 a 1924. godine 202 kuće.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

Predanje o zasnivanju sela u Seljištu nije očuvano, ali se kazuje da je sa njega, pre sto i više godina, selo premešteno u Malo Selo, gde je bilo kuća i pre pedeset godina, kada se i poslednja premestila u sadašnje selo. Poreklo mnogih rodova nije poznato, ali se kaže da su oni najstariji i da su im preci „bežali u Vlašku“, odakle su se ubrzo povratili.

U te rodove ubrajaju se:

-Markulešti (Radosavljevići), Mitrovdan.
-Kerkalićešti, Sv. Petka.
-Florikići, Aranđelovdan.
-Jelkići, Đurđic.
-Miulješti, Nikoljdan.
-Lalolešti, Lauđešti i Stepaješti, Nikoljdan, su jedan rod.
-Pišlagešti (Pcelešti) i Stojkonešti, Alimpijevdan, su jedan rod.
-Usturešti, Jovanjdan.
-Nastalešti, Alimpijevdan.
-Falčešti (Matići), Sv. Petka.
–Bobocići, Jovanjdan.
-Andrići, Mocešti i Trailešti, Aranđelovddan, su jedan rod i:
-Dragomirešti, Sv. Petka.

Rodovi poznatog porekla.

-Vicilari (Govedari), Marinkešti, Porkoješti, Šćopulovići, Pejkići, Filičešti, Daskalešti i Barbulovići, Sv. Petka, su jedan rod. Čukundedovi su došli iz Čureša (Trešnja) i „Arđalu“ – Erdelj.
-Paunešti, Ilikešti, Mojcešti i Paulešti, Sv. Petka, su jedan rod. Praded „pop“ je došao iz „Vlaške“.
-Magarešti (Popešti), Nikoljdan. Praded, pop Ilija, došao iz požarevačkog kraja.
-Antonešti, Sv. Petka. Praded se doselio iz Ciganaša u Rumuniji.
-Braćešti, Mitrovdan. Praded se doselio iz Velike Vrbice a poreklom su iz „Vlaške“.
-Lazarevići, Nikoljdan, su doseljeni iz Grabovice a poreklom su iz „Vlaške“.
-Jonaškovići, Mitrovdan, su od Donjeg Milanovca.
-Sviješti i Makulešti, Jovanjdan, su jedan rod. Poreklom su iz „Vlaške“ a ovamo su se doselili iz susedne Podvrške.
-Stepanšeti, Nikoljdan. Ded im se doselio iz „Austrije“.
-Gicići, Nikoljdan. Ded je došao iz Ciganaša u Rumuniji.
-Čerčelešti, Spasovdan, su poreklom iz „Vlaške“, ovamo se doselili iz Malajnice.
-Gišulešti, Sv. Petka, su iz „Bordelja“ – Ljubičevca a poreklom su iz „Vlaške“.
-Nikolići i Aliksandrešti, Nikoljdan, su iz Podvrške.
-Talijanešti, Sv. Petka, su iz Tande u Poreču.
-Milići, Sv. Petka, su sa Kosova a ovamo su se doselili iz Štubika.
-Kubulići, Sv. Petka. Ded je došao iz „Bordelja“ – Ljubičevca a poreklom su iz „Vlaške“.
-Veljkovići, Jovanjdan i;
-Stankovići, Jovanjdan, su došli iz Štubika a poreklom su sa Kosova.
-Palačinešti, Aranđelovdan, su iz Brze Palanke a poreklom su iz „Vlaške“.
-Jovanovići i Milenkovići, Nikoljdan, su jedan rod i;
-Dočići, Nikoljdan, su došli iz Štubika a poreklom su sa Kosova.
-Lukeži, Aranđelovdan, su „Ungurjani“ iz Luke.
-Barboni, Sv. Petka, su poreklom iz Vidina u Bugarskoj a ovamo su došli iz Plavne.
-Bogićešti, Nikoljdan, su iz Malajnice.
-Pavloni (Junikešti), Sv. Petka, su iz Malajnice a poreklom iz „Vlaške“.
-Carani (Firulovići), Aranđelovdan, su iz „Vlaške“.
-Adamešti, Sv. Petka;
-Čergalešti, Spasovdan;
-Perčonji, Sv. Petka i;
-Bobralešti, Jovanjdan.
Svi su oni poreklom iz „Vlaške“ a ovamo su se doselili iz Malajnice.
-Menču, Sv. Petka, su iz Velesnice a poreklom su iz „Vlaške“.
-Dodići, Nikoljdan, su se doselili iz Štubika a poreklom su sa Kosova.
-Blidari, Aranđelovdan, su iz „Bordelja“ – Ljubičevca a poreklom su iz „Vlaške“.
-Miročani, Aranđelovdan, su iz sela Miroča u Poreču.
-Nikolići, Sv. Petka;
-Božilovići, Sv. Petka i;
-Munćani, Sv. Petka, su Cigani-Romi kovači, Prvi su došli iz „Džanjeva“ – Dušanovca, drugi iz Grabovice, a treći iz Oršave u Banatu.
-Vasilolji (Morarešti), Mitrovdan, su iz Velesnice a poreklom su iz „Vlaške“.
-Marinovići, Jovanjdan, su iz Bratonožića u Crnoj Gori.
-Žurke, Jovanjdan, su iz Podvrške, a poreklom su iz „Vlaške“.
-Trujke, Sv. Petka, su poreklom iz „Vlaške“ a ovamo su došli iz Male Kamenice.

Preslava je Đurđevdan.

IZVOR: Prema knjizi Koste Jovanovića „Negotinska Krajina i Ključ“. Priredio saradnik Porekla Milodan.