Poreklo stanovništva sela Mihajlovac (po knjizi Mihailovac), opština Negotin – Borski okrug. Prema knjizi Koste Jovanovića „Negotinska Krajina i Ključ“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Selo je sa obe strane donjeg toka reke Zamne. Osim dubokih dolina Zamne i Kameničke Reke ostalo zemljište je prostrana diluvijalna dunavska terasa. Kuće su u dolini Zamne. Nekoliko ih je na desnoj a ostale su na levoj strani reke. Kako je na levoj strani reke terasa visoka i strma to, za vreme kiša, potoci i potočići nanose pesak i šljunak i mnogim kućama čine štetu. Kada Dunav jako nadođe plavi neke kuće, ali se to dešava vrlo retko, na svakih 10 do15 godina.
Vode.
U sredini sela je Češmja, ali većina kuća uzima vodu iz bunara a u proleće i jesen i sa reke.
Zemlje i šume.
U Mihajlovcu se većina zemlje obrađuje i jako je razvijeno vinogradarstvo. Mesta sa njivama, vinogradima i livadama e zovu: Poljana (Poene), Brzu, Guđu, Vlačeđe, Jankova Vodenica (Mora Jankuli), Rakolj, Popova Vodenica (Mor Popi), Kameničko Brdo (Plaj Kamenica), Šest, Reiduri, Ajduka, Jabuča (Jablča), Vrkanj, Livađe (Livez), Blato, Ostrov, Lug, Srbija, Čotatja, Prljiga i Rženka. Opštinska utrina je Izlaz. Utrine i šume su na mestima: Ladna Voda, Čuka (Čoka) i Kalušeri.
Tip sela.
Selo je zbijenog tipa. Kuće su međusobno udaljene od 10 do 40 metara a pored puta Negotin-Kladovo su jedna pored druge.
Groblje je na mestu Poreu reče (Hladni Potok), južno od sela.
Ime selu.
Mihajlovac je dobio ime po knezu Mihajlu. Tako ga je nazvao knez Miloš kada ga je zasnoao.
Starine u selu.
Pored Dunava ima tragova od zidina, za koja se kazuje da su ostaci od „Laćina“. Kako je selo novijeg postanka nema drugih ostataka iz prošlosti niti pisanih dokumenata, osim što je 1846. godine u selu bilo 184 kuće; 1866. – 203 a 1924. godine 315 kuća.
Postanak sela i poreklo stanovništva.
Kada je, po narodnom kazivanju, Krajina prisajedinjena Srbiji, Veliko Ostrvo (Ostrovo Mare) koje je na Dunavu od Mihajlovca do Prahova, nije pripadalo ni Srbiji ni Rumuniji. Kada su rumunske vlasti njegovom stanovništvu samovoljno nametnule porez, a bojer Šolomonja, još više potraživao od sela, tada su – 1832. godine – 6 do 10 porodica sa ostrva pobegle na ovu stranu Dunava i na mestu Palilule podigli „burdelje“. Posle kratkog vremena, u prisustvu kneza Miloša, doseljene su sa „Ostrova“ mnoge porodice i zasnovale sadašnje selo u koje su odmah prešle i porodice iz Palilule. Docnije su se sa „Ostrova“ doseljavale udruge porodice ali je selo više raslo priraštajem. Poreklo dobeglih porodica sa „Ostrova“ nije poznato, ali kako su tamo imali svoju slavu, onda je po svoj prilici i selo na „Ostrovu“ zasnovano kada i druga naselja u Krajini.
Prema iskazima najstarijih ljudi u selu, u prvih 9-10 dobeglih porodica računaju se ovo rodovi:
-Njeguncići, Sv. Petka;
-Gruješti, Jovanjdan;
-Kalderovići, Alimpijevdan;
-Krapešti, Alimpijevdan i;
-Grekulovići, Alimpijevdan.
Dobegli su Bađa, praded Njeguncića, pradedovi Gruješta i Dimitrije – praded Kalderovića a imena pradedova posednja dva roda nisu zapamćena.
Osim pomenutih u vreme osivanja Mihajlovca dobegli su pradedovi i dedovi današnjih rodova:
-Savešti, Aranćelovddan;
-Šurkulešti, Nikoljdan;
-Đulešti, Sv. Petka;
-Pejkulešti, Nikoljdan;
-Popešti, Sv.Petka;
-Blđešti, Alimpijevdan;
-Deješti, Alimpijevdan;
-Davidovići, Sv. Petka;
-Nicešti, Aranđelovdan;
-Koćešti, Sv.Petka;
-Vremešti, Velika Gospojina;
-Milešti, Nikoljdan;
-Gerenešti, Sv. Petka;
-Liksarešti, Alimpijevdan;
-Paunešti, Đurđic;
-Frtunešti, Sv. Petka;
–Perčinešti, Aranđelovdan;
-Kotromešti, Sv. Petka;
-Duducešti, Sv. Petka;
-Klefatešti, Nikoljdan;
-Kornešti, Sv. Petka;
-Krstešti, Sv.Petka;
-Marinkešti, Alimpijevdan;
-Barbulovići, Sv. Petka;
-Sandići, Aranđelovdan;
-Oprikići, Alimpijevdan;
-Florići, Sv. Petka i:
-Čerčulešti*, Alimpijevdan.
*Sva prezimena koja se završavaju sa „šti“ po knjizi se završavaja sa „šta“, op. Milodan.
Dobegli preci ovih rodova: Braća Stanko i Todor, pradedovi Savešta; pradedovi Šurkulešta su dva brata od kojih je jedan doveo sinčića Nikolu; braća Gica i Jovan su pradedovi Đulešta; braća Nikola, Balan i Petar su pradedovi Pejkulešta; braća Bađa i pop Petar su pradedovi Popešta. Nikola i Jovan su pradedovi Vremešta. Gica je praded Milešta a Bađa Gerga je praded Gerenešta. Stanko praded i Stanko ded Liksarešta. Pauška je ded Paunešta.
Ostalim rodovima su nepoznata imena dobeglih predaka:
-Bocokešti, Sv. Petka;
-Morarešti, Sv.Petka.
Od Bocokešta je dobegao otac starca Nikole Bocoke – rođen na „Ostrovu“ a od Morarešta otac starca Nikole je rođen u Mihajlovcu.
Posle pomenutih rodova pa do pred kraj 19. veka su se doselili ili dobegli:
-Stankuli, Nikoljdan;
-Apanešti, Sv.Petka;
-Kalugerešti, Mitrovdan;
-Škopuljevići, Nikoljdan i:
-Letike, Sv.Petka.
Pred sam kraj 19. veka doselili su se:
-Cincarešti, Vavedenje. Doselila se dva brata zidara iz Selca kod Gostivara.
-Blindari, Niikoljdan, su iz Ljubičevca u Ključu.
Sa „Ostrova“ su se doselili:
-Titika-i, Sv.Pavle;
-Munćan-i, Sv. Petka;
-Dragolja-i, Nikoljdan;
-Čubanu-i, Nikoljdan;
-Pača-i, Nikoljdan i
-Gaca-i, Nikoljdan.
Crkva slavi Av. Aranđela Mihaila a seoska zavetina su Sv. Trojice-Duhovi.
IZVOR: Prema knjizi Koste Jovanovića „Negotinska Krajina i Ključ“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)