Порекло презимена, село Чубра (Неготин) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Чубра, општина Неготин – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Порекло становништва села Чубра, општина Неготин – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Чубра (Неготин)

Порекло презимена, село Чубра (Неготин)

Порекло становништва села Чубра, општина Неготин – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 

Положај села.
Село захвата скоро цео слив Чубарске Реке, највеће притоке Сиколске Реке. У његовом атару су и земље манастира Букова и Винодељско-воћарске школе. Куће су са обе стране Чубарске Реке, у дужину око два километра, изнад којих су брда: Орашје (Обручје) и Корита. Река има мало воде и ретко плави по неку кућу.

Воде.

У селу има поред Цонићевог Кладенца још три безимена извора и неколико бунара. Зими се пије вода и из реке. И синору има неколико чесама и „бачура“.

Земље и шуме.

Места на којима су њиве, ливаде и гајеви се зову: Осојна, Вакина Ливада, Кремењак, Циганска Бара, Вражин Вир, Корита, Вис, Селиште, Савина Стена, Орашје, Равница, Плазигуз, Ћелиште, Златарица, Вреовац, Врело, Врвина, Рт и Падалиште. Испаше су на местима: Кременак, Доња Глоговица, Обручје, Косе, Кошариште, Скробан и Локве. Шуме се налазе на местима: Браник, Средњик, Златарица и Ћелиште.

Тип села.

Чубра је подељена на два дела: Горњи Крај (Чубра) и Доњи Крај (Чубрица), који су доста удаљени један од другог. На овом простору има кућа подигнутих у новије време. Удаљеност кућа у крајевима је од 20 до 50 метара. У Горњем Крају преко реке подигнут је дрвени мост, ради везе када надође вода.
Гробље је северно од села, на мест званом Равница.

Старине у селу.

На брду испод Чубрице, налевојх страни Чубарске Реке постоји велика стена од сарматског крњчњака. Прича се да је испод ове стене Св. Сава имао капелу са часном трпезом, па је због тога зову Савина Стена или Савина Трпеза. У северном крају атара је манастир Буково, на чијем земљишти је подигнута Винодељско-воћарска школа. Селиште је у једном потоку више Горњег Краја, где је раније било село. Постоје три стара гробља; у најмлађем се укопавало у првој половини 19. века а у најстаријем у 18. веку.

Писани подаци о селу у прошлости.

Чубра је старије насеље. На картама из почетка 18. века (Лангерова и „Темишварски Банат“) забележена је Tzubra, Schubra. У 1723. години „ Iнspia Чзбарска“ имала је „44 хлђбова“. Године 1736 је записана Чабра а 1784. године Tschubra, a 1811. године село Чубра. Село је 1846. године имало 138; 1866. – 177 а 1924. године 260 кућа.
О манастиру Букову је најстарији али непоуздан помен из средине 17. века. Према старом живопису изгледа да је црква грађена пре 17.века. На Лангеровој карти на месту манастира Букова постоји знак за обележавање цркве, али није забележен назив а на карти 1723-1725. године („Темишварски Банат“) поред знака за цркву написано је „Kloster“ а 1736. године забележен је манастир „Баково“ и „Баковац“. Манастир „Букова“ се помиње и 1783. године.

Постанак села и порекло становништва.

У Чубри се прича да је село пре 200 година засновало неколико породица, које су дотле живеле у Селишту, одакле су се померили „због поплаве и неугодног и малог простора“. Касније су се преместиле и остале породице а неке су због „турског зулума“ отишле „преко планине“, па и у Браничево. Прво је заснован Горњи Крај (Чубра) док је Доњи Крај (Чубрица) заснован доцније. Најстарији родови досељени су „од Косова и Старе Србије“.

У ове родове се убрајају:

-Обретковићи, Ђурђевдан;
-Пешићи, Никољдан;
-Миликићи, Ваведење;
-Перинчићи и Дуцићи, Ђурђевдан;
-Биђаци (Станојевићи), Никољдан;
-Цукинчићи, Обретење;
-Мишићи, Ђурђевдан;
-Ђокићи, Никољдан;
-Ђуринчићи, Стевањдан;
-Миланкићи, Никољдан;
-Ристићи, Ђурђевдан;
Бокашићи, Лазаревдан и;
-Миљковићи, Св. Вартоломеј.
Свима овим родовима, веле, чукундедови и прачукундедови су рођени после пресељења из Селишта, а мисли се да су неки заједничког порекла, али се то заборавило и разродило. Стари род су и:
-Бошковићи, Никољдан, чије је порекло из Босне.
Стари род су били и изумрли:
-Цонићи, пореклом из Старе Србије и;
-Везилићи, пореклом од Тимока.

Остали су се родови доселили пошто се село преместило из Селишта, а то су:

-Никсичићи, Голубичићи (Василијевићи) и Пајићи су један род, славе Мратиндан. Досељени су од Пирота. Прво је презиме најстарије а остала су по чукундедовима.
-Врбанчићи, Никољдан. Чукундед се доселио од Тетова.
-Влашићи, Св. Петка, су се „повратили или дошли из Ракитнице у Бугарској“.
-Јерчићи, Св. Вартоломеј, су из“Старог Влаха“.
Николићи и Недељковићи су један род, славе Никољдан. Доселили су се, из Крепољина у Хомољу, браћа Никола и Недељко.
-Јошићи, Св. Петка, су се „повратили из Влашке“, где су им због „турског зулума“ избегли преци. Прадед Голуб био је војник Хајдук Вељков.
-Зарићи, Св. Петка, су се „повратили или дошлииз Влашке“.
-Цокићи, Ђурђевдан, су дошли из Шаркамена – браћа Цока и Дујко, пореклом су из села Беле Реке и тимочкој Црној Реци.

Родови досељени у 19. веку:

-Црноречићи, Стевањдан, су из Црне Реке.
-Иличићи, Мратиндан. Дед је уљез у Ристиће; дошао је из Карбулова а пореклом је са Косова.
-Јоновићи, Св. Климентије, су из Глоговице.
-Бугарчићи, Никољдан, су из Власотинца.
-Јовановићи, Св. Петка, су Цигани-Роми ковачи, досељени из „Влашке“.
-Живковићи и Николићи, Св. Петка, су Цигани-Роми ковачи, досељени из неког села у околини.
-Првуловићи, Јовањдан, су Цигани-Роми ковачи, досељени из Штубика.

Сеоске заветине су Спасовдан, Св. Тројице, Огњена Марија и Св. Врачи а црква слави Св. Тројице – Духове.

ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Коментари (3)

  • Nikola Čubra Dvor Banija Hrvatska

    Odakle potječe prezime Čubra i kada su porodice Čubra doseljene u oštinu Dvor.Hvala!

    Одговори
    • Милодан

      Назив овог села Чубра нема никакве везе са родовским називом Чубра у општини Двор. Погледајте књиге које обрађују места области коју сте поменули.
      Поздрав!
      Слободан Милић, Милодан

      Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top