Poreklo prezimena, selo Čubra (Negotin)

Poreklo stanovništva sela Čubra, opština Negotin – Borski okrug. Prema knjizi Koste Jovanovića „Negotinska Krajina i Ključ“. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.
Selo zahvata skoro ceo sliv Čubarske Reke, najveće pritoke Sikolske Reke. U njegovom ataru su i zemlje manastira Bukova i Vinodeljsko-voćarske škole. Kuće su sa obe strane Čubarske Reke, u dužinu oko dva kilometra, iznad kojih su brda: Orašje (Obručje) i Korita. Reka ima malo vode i retko plavi po neku kuću.

Vode.

U selu ima pored Conićevog Kladenca još tri bezimena izvora i nekoliko bunara. Zimi se pije voda i iz reke. I sinoru ima nekoliko česama i „bačura“.

Zemlje i šume.

Mesta na kojima su njive, livade i gajevi se zovu: Osojna, Vakina Livada, Kremenjak, Ciganska Bara, Vražin Vir, Korita, Vis, Selište, Savina Stena, Orašje, Ravnica, Plaziguz, Ćelište, Zlatarica, Vreovac, Vrelo, Vrvina, Rt i Padalište. Ispaše su na mestima: Kremenak, Donja Glogovica, Obručje, Kose, Košarište, Skroban i Lokve. Šume se nalaze na mestima: Branik, Srednjik, Zlatarica i Ćelište.

Tip sela.

Čubra je podeljena na dva dela: Gornji Kraj (Čubra) i Donji Kraj (Čubrica), koji su dosta udaljeni jedan od drugog. Na ovom prostoru ima kuća podignutih u novije vreme. Udaljenost kuća u krajevima je od 20 do 50 metara. U Gornjem Kraju preko reke podignut je drveni most, radi veze kada nadođe voda.
Groblje je severno od sela, na mest zvanom Ravnica.

Starine u selu.

Na brdu ispod Čubrice, nalevojh strani Čubarske Reke postoji velika stena od sarmatskog krnjčnjaka. Priča se da je ispod ove stene Sv. Sava imao kapelu sa časnom trpezom, pa je zbog toga zovu Savina Stena ili Savina Trpeza. U severnom kraju atara je manastir Bukovo, na čijem zemljišti je podignuta Vinodeljsko-voćarska škola. Selište je u jednom potoku više Gornjeg Kraja, gde je ranije bilo selo. Postoje tri stara groblja; u najmlađem se ukopavalo u prvoj polovini 19. veka a u najstarijem u 18. veku.

Pisani podaci o selu u prošlosti.

Čubra je starije naselje. Na kartama iz početka 18. veka (Langerova i „Temišvarski Banat“) zabeležena je Tzubra, Schubra. U 1723. godini „ Inspia Čzbarska“ imala je „44 hlđbova“. Godine 1736 je zapisana Čabra a 1784. godine Tschubra, a 1811. godine selo Čubra. Selo je 1846. godine imalo 138; 1866. – 177 a 1924. godine 260 kuća.
O manastiru Bukovu je najstariji ali nepouzdan pomen iz sredine 17. veka. Prema starom živopisu izgleda da je crkva građena pre 17.veka. Na Langerovoj karti na mestu manastira Bukova postoji znak za obeležavanje crkve, ali nije zabeležen naziv a na karti 1723-1725. godine („Temišvarski Banat“) pored znaka za crkvu napisano je „Kloster“ a 1736. godine zabeležen je manastir „Bakovo“ i „Bakovac“. Manastir „Bukova“ se pominje i 1783. godine.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

U Čubri se priča da je selo pre 200 godina zasnovalo nekoliko porodica, koje su dotle živele u Selištu, odakle su se pomerili „zbog poplave i neugodnog i malog prostora“. Kasnije su se premestile i ostale porodice a neke su zbog „turskog zuluma“ otišle „preko planine“, pa i u Braničevo. Prvo je zasnovan Gornji Kraj (Čubra) dok je Donji Kraj (Čubrica) zasnovan docnije. Najstariji rodovi doseljeni su „od Kosova i Stare Srbije“.

U ove rodove se ubrajaju:

-Obretkovići, Đurđevdan;
-Pešići, Nikoljdan;
-Milikići, Vavedenje;
-Perinčići i Ducići, Đurđevdan;
-Biđaci (Stanojevići), Nikoljdan;
-Cukinčići, Obretenje;
-Mišići, Đurđevdan;
-Đokići, Nikoljdan;
-Đurinčići, Stevanjdan;
-Milankići, Nikoljdan;
-Ristići, Đurđevdan;
–Bokašići, Lazarevdan i;
-Miljkovići, Sv. Vartolomej.
Svima ovim rodovima, vele, čukundedovi i pračukundedovi su rođeni posle preseljenja iz Selišta, a misli se da su neki zajedničkog porekla, ali se to zaboravilo i razrodilo. Stari rod su i:
-Boškovići, Nikoljdan, čije je poreklo iz Bosne.
Stari rod su bili i izumrli:
-Conići, poreklom iz Stare Srbije i;
-Vezilići, poreklom od Timoka.

Ostali su se rodovi doselili pošto se selo premestilo iz Selišta, a to su:

-Niksičići, Golubičići (Vasilijevići) i Pajići su jedan rod, slave Mratindan. Doseljeni su od Pirota. Prvo je prezime najstarije a ostala su po čukundedovima.
-Vrbančići, Nikoljdan. Čukunded se doselio od Tetova.
-Vlašići, Sv. Petka, su se „povratili ili došli iz Rakitnice u Bugarskoj“.
-Jerčići, Sv. Vartolomej, su iz“Starog Vlaha“.
–Nikolići i Nedeljkovići su jedan rod, slave Nikoljdan. Doselili su se, iz Krepoljina u Homolju, braća Nikola i Nedeljko.
-Jošići, Sv. Petka, su se „povratili iz Vlaške“, gde su im zbog „turskog zuluma“ izbegli preci. Praded Golub bio je vojnik Hajduk Veljkov.
-Zarići, Sv. Petka, su se „povratili ili došliiz Vlaške“.
-Cokići, Đurđevdan, su došli iz Šarkamena – braća Coka i Dujko, poreklom su iz sela Bele Reke i timočkoj Crnoj Reci.

Rodovi doseljeni u 19. veku:

-Crnorečići, Stevanjdan, su iz Crne Reke.
-Iličići, Mratindan. Ded je uljez u Ristiće; došao je iz Karbulova a poreklom je sa Kosova.
-Jonovići, Sv. Klimentije, su iz Glogovice.
-Bugarčići, Nikoljdan, su iz Vlasotinca.
-Jovanovići, Sv. Petka, su Cigani-Romi kovači, doseljeni iz „Vlaške“.
-Živkovići i Nikolići, Sv. Petka, su Cigani-Romi kovači, doseljeni iz nekog sela u okolini.
-Prvulovići, Jovanjdan, su Cigani-Romi kovači, doseljeni iz Štubika.

Seoske zavetine su Spasovdan, Sv. Trojice, Ognjena Marija i Sv. Vrači a crkva slavi Sv. Trojice – Duhove.

IZVOR: Prema knjizi Koste Jovanovića „Negotinska Krajina i Ključ“. Priredio saradnik Porekla Milodan.