Порекло презимена, село Мала Каменица (Неготин)

19. септембар 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Мала Каменица, општина Неготин – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Mala-Kamenica

Положај села.

Село је у сливу истоимене реке, осим најнижег њеног тока, који припада селу Михаиловцу. Куће су једна изнад друге на обема странама Каменичке Реке и најисточније су до два километра удаљене од Дунава и пута Неготин-Кладово.

Воде.

Пије се вода из извора и бунара а у пролеће и јесен и са реке.

Земље и шуме.

Места са њивама, ливадама и гајевима се зову: Селиштјанц, Подножје (Фунду), Поље (Кљмпу), Скупиниште, Сељиште, Велики Присој (Фаца Маре), Писк, Обрдоје, Бувџет, Раскоп, Дрењар (Корнет), Ливађе (Ливез), Тапија, Судом и Балушка. Општинске шуме и утрине су на местима: Чука (Чока), Закатаре, Осоје (Дос) и Црквена Чука (Чока Бисерика).

Тип села.

Село је збијеног типа и подељено је Каменичком Реком на два краја: Осоје (Дос), на десној и Присоје (Фаца) на левој страни. Растојање између кућа је од 10 до 40 метара а на искрајцима села и до 50 метара. Куће родова су доста издвојене од села.
Гробље је западно од села између места Реу и Фунду Кипулај.

Име селу.

Село је, по казивању, названо по камењару, који је на месту где је раније било село.

Старине у селу.

Сељиште је место где је било село пре садашњег а у близини је порушена црквица („бисерика“) и Старо Гробље (Морминц Батрњ) у коме се укопавало тадашње становништво. Друга два Стара Гробља су старија.

Писани трагови о селу у прошлости.

Каменица се први пут помиње 1736. године када је имала 23 куће, а како је 1723. године „Јиspie островска“ имало 50 кућа. Свакако су ту урачунате и куће Мале Каменице, која је са Острвом чинила једну нурију. Kamenicza је забележена 1784. године а 1811. године Каменица. Године 1846. село је имало 123; 1866. – 136 а 1924. године 219 кућа.

Постанак села и порекло становништва.

Садашња Мала Каменица је новије насеље. Старац од 90 година – Ђорђе Ликсаревић – казивао је да су га као новорођенче родитељи донели из Старог Села, када се село из њега изместило на садашње место. Премештању села био је узрок оснивање суседног села Михаиловца, чије је становништво заузело земљу око ушћа Каменичеке Реке, па су се Каменичани побојали да не заузму и од њиховог земљишта. По казивању поменутог старца Ђорђа, он је као дечко слушао од својих старијих да је на данашњем месту било село и пре оног у Сељишту, где се због „турског зулума“ морало преселити. Нема предања када је село прво било засновано али се казује да су га основали Срби, као и остала старија насеља, у која су могуће је дошли и сви садашњи родови непознатог порекла, а то су:

-Матићи, Перешти и Мијаји, Св. Петка и Никољдан, су један род.
-Житарићи (Житарешти), Св. Петка;
-Васиљевићи (Васирешти), Ђурђиц и Ђурђевдан;
-Сурдоњи, Св.Петка;
-Траиловићи (Траилоњи), Аранђеловдан и Јовањдан;
-Патрицешти (Петруцићи), Св.Петка;
-Стојановићи, Ђурђиц и Ђурђевдан;
-Гергеновићи и Магунешти, Велика Госпојина;
-Писмађешти, Ђурђевдан и Ђурђиц;
-Ликсаревићи (Ликсарешти), Св. Петка;
-Жукешти, Ђурђевдан и Ђурђиц;
-Трујкешти (Трујкићи), Св. Петка;
-Здрупешти, Ђурђевдан и Ђурђиц:
-Лазаревићи и Лупешти, Никољдан;
-Ангелешти и Симешти, Ђурђевдан и Ђурђиц;
-Пајићи (Палешти) и Ибрешти, Св. Врачи;
-Паунешти (Пауновићи), Никољдан;
-Микрулешти и Тршешти, Св. Врачи;
-Бодешти, Митровдан;
-Рајцешти, Св. Врачи и:
-Черчелешти, Алимпијевдан.
Како многи ови родови имају исту славу верује се да су неки од једног рода, али су то временом заборавили и разродили се.

Родови досељени у 18. и 19. веку:

-Радомирешти (Радомировићи), Св.Петка. Прадед се „повратио из Влашке“ а дед и отац су рођени у Старом Селу.
-Никоцешти (Царанешти), Св. Петка. Прадед је дошао из Папука у Румунији.
-Тодорешти (Тодоровићи) и Рашешти (Рашићи) су један род, славе Св.Петку. Праде им се доеслио из „Турске“.
-Ратарешти (Милошевићи), Св. Петка, су из „Влашке“
-Будешти, Ђурђевдан, су из Вратне.
-Пурчелешти, Никољдан. Прадед звани „Рус“ се доселио из Русије.
-Костадиновићи, Св. Петка, су Цигани-Роми ковачи, дед и отац су са Острова (Велико Острво).
-Боцокићи (Царановићи), Никољдан су сда „Острова“ а овде су се доселили из Михаиловца.
-Франулешти, Св. Петка, су се доселили из Михаиловца а пореклом су са „Острова“.
-Пешићи, Св. Врачи, су из Базовика код Пирота.
-Младеновићи, Ђурђиц, су старином из „Влашке“ а овде су се доселили из Јабуковца.
Сеоска заветина је Спасовдан.

ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.