Порекло презимена, село Душановац (Неготин)

15. септембра 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Душановац, општина Неготин – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Ово велико село је између Дунава и Јасеничке Реке. Источни део атара је и неготинској равници а западни има узвишеније земљиште. Мање је кућа на десној а знатно више на левој страни Дупљанске Реке и на подножју брда Чуке. Само неке куће су изложене поплави.

Воде.

Пијаћа вода се користи из бунара и извора Барбарош, који је извор речице Царичника. Прича се да стока пије „слану“ воду из једног потока, а када пресуши стока лиже земљу.

-Земље и шуме.

Њиве, ливаде и гајеви су на местима: Ровине, Царица, Ливађе (Ливез), Периш, Присоје, (Фаца), Осоје (Дос), Дупађал, Раскршће, Капуђал, Нертина, Воденица (Мора Нертин), Котур, Блато (Балта), Српско Блато (Балта Србајска), Припланак, Џеврин, Страна, Бучум, Раван, Бурдељ (Бордељ) и Вркањ. Испаше су Мастилог и Барбарошка Долина. Општинска утрина је поред села.

Тип села.

Село је збијеног типа. У средини су куће размакнуте 15 до 20 метара а на искрајцима и до 50 метара. Подељено је на два краја, Горњи Крај (Ђал) и Доњи Крај (Ваље) у којима су куће разних родова. У североисточном делу атара је место Кусјак, где је пре Великог рата било главно пристаниште на Дунаву. Ту су били магацини београдских, пештанских и бечких трговаца и државно стовариште соли и петролеја. Данас има само државних стоваришта а трговачка су порушена за време рата.
Гробље је на брежуљку Маталугу, јужно од села.

Име селу.

До краја 19. века село се звало Џањево, када је указом названо Душановац. По предању је име Џањеву дошло од измењене турске речи „џанум“ (душа), како су га некада звали Турци.

Старине у селу.

У атару Душановца су налажени остаци из много раније прошлости него што је основано садашње село. Стефан Стојановић 9. новембра 1833. године јавља кнезу Милошу да је у Џањеву ископан један оловни чунак тежине 48 ока, за који се прича да је од водовода, који су „Лаћини“ саградили, да би из извора Барбарша спровели воду у град Прахово. Западно од села има трага од неке црквице, за коју предање каже да је ту био манастир Душица, који је саградила царица Јелена, жена цара Душана. По предању је село најпре било на месту Ровиње, где су налажене рбине од судова.

Писани подаци о селу у прошлости.

Село се Dschanievo први пут помиње 1783. и 1784. године, када је имало „око 50 влашких“ кућа. Под именом Чаново је забележено 1811. године… а на Вајнгартеновој карти Csanjeva, доцније Џањево, како га старији људи у Крајини зову и данас. Џањево је 1846. године имало 243; 1866 – 345 а 1924. године, као Душановац, 474 куће. У периоду од 1807. до 1810. године помиње се извор Tzaritza (Царичник) а на Вајнгартеновој карти црква Serecsia, која вероватно означава темеље манастира Душице. Кусјак је 1807-1810. године забележен под иманом Kassivak, а 1736. године било је домова „у K8cђR(обрнуто и мало слово)к8 70“, сва слова осим „ђ“ су латинична, оп. Милодан. Ниједно од свих ових имена није забележено у аустрисјким картама с’ почетка 18. века, већ је на месту данашњег села на карти „Темишварски Банат забележено место Kruschovitz, које више нигде није забележено, нити се помиње у предању. Како се и по предању село некада звало као и данас, могуће је да је у предању Душановац заменило име Крушевац. Ова би претпоставка могла бити и тачна, пошто садашње становништво међусобно говори „влашки“ и уопште не разликује довољно ова два српска имена, као што има сличних примера и у другим насељима.

Постанак села и порекло становништва.

По предању стари Душановац је био на Ровинама и засновао га је и дао му име цар Душан када је његова, царица Јелена, подигла у близини манастир Душицу. Пре 200-300 година о манастирској слави скупио се силан народ око манастира из села и околине. Турци, који су ишли из Кладова у Видин, изненада су напали на сабор, растурили га, многе поубијали или одвели у ропство, а село су запалили и сравнили са земљом. Становништво је напустило своја имања и избегло у „Влашку“ неки су одбегли у „Аустрију“. Када су се повратили говорили су језиком у коме је била смеса српских и „влашких“ речи, али су сачували славу и друге обичаје. Како је и тада поред места где је било село и даље водио турски пут, село је обновљено даље од њега, на садашњем месту. У ово време дошле су и друге породице, а доцинје и неке што су са својим свештеником биле добегле из Радујевца и дуже време становале у Бурдељу („Бордељ“), у сеоском атару. И у овом селу се не зна или неће тачно да каже порекло многих родова. Обично се каже да су неки од њих најстарији у селу. Како на Лангеровој карти на месту садашњег села није забележено никакво насеље, онда је вероватно да су се и најстарије породице доселиле у току тадашње аустријске окупације, а многе и доцније и највероватније из Румуније или порумуњених крајева а неке су се вероватно повратиле из Румуније и Аустрије.

У ове родове спадају:

-Брбулешти, Кикуљешти, Јованешти, Драгишешти, Миљешти, Лаудашешти и Мокрићи су један род, славе Св. Петку;
-Шонешти и Ркулешти су један род, славе Аранђеловдан;
-Ђетиљани, Св. Петка;
-Чучуљешти, Св. Петка;
-Гигуљешти (Шчербуловићи), Св. Петка;
-Пистолешти, Св. Петка;
-Пусујеви (Теодосијевићи), Фурњиге и Колчићи су један род, славе Никољдан;
-Добрешти, Св. Петка;
-Чобатићи (Испасани и Спасојевићи), Св. Петка и;
-Грекулешти, Св. Петка.
Прадед Кукулешта Кика био је војник Хајдук-Вељков а чукундед Ђетулана (Барбул) био је крштен у Молдаву у Банату, где су му родитељи били избегли. Чукуљешти су имали старо кумство у Кобишници а Грекулешти у Короглашу (Милошеву); чукундед Грекулешта Новак рођен је у „Џањеву“.

Из „Влашке“ су се доселили:

-Јоргуљешти, Св. Петка;
-Вулвешти, Св. Петка;
-Стојешти, Лазаревдан;
-Благојешти, Св. Петка;
Вулпешти, Св. Петка;
-Турчинешти, Аранђеловдан и;
-Догарешти, Св. Петка.
-Дијамешти, Аранђеловдан.Чукундед као мало дете доведен из Видина.
-Стојковићи, Ђермешти и Дугаљешти су један род, славе Никољдан. Чукундед Станко Дугалија је из Радујевца.
-Поповићи, Св. Петка. Чукундед поп Јанко је из Радујевца.
-Пађешти, Пицуарешти (Предићи) и Цонешти су један род, славе Св. Петку. Чукундед Јон је из Падеја у Румунији.
-Јордачевићи, Никољдан. Чукундед или прадед се доселио „од Дрине“.

Родови досељени у 19. веку.

-Кисероњи (Миросавићи), Андријевдан. Прадед и дед су из Мале Каменице.
-Станковићи, Ђурђиц. Прадед Станко је „од Дрине“; после боја на Малајници и Штубику ушао у кућу Блендешта у Јабуковцу, па се преселио у „Џањево“.
-Калдеровићи, Митровдан. Деду, поп Динула, је довела мајка са „Острова“.
-Фирулешти, Ђурђиц. Отац је из Раковице у Бугарској.
-Благојевићи, Митровдан, су Цигани-Роми ковачи, досељени из Рготине у Црној Реци.
-Божароњи, Никољдан, су пореклом са Косова а овде су досељени из Малајнице.
-Ристићи, Митровдан, зидар, дошао од Пирота.
Црквена слава и сеоска заветина је Спасовдан.

ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.