Poreklo stanovništva sela Dušanovac, opština Negotin – Borski okrug. Prema knjizi Koste Jovanovića „Negotinska Krajina i Ključ“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Ovo veliko selo je između Dunava i Jaseničke Reke. Istočni deo atara je i negotinskoj ravnici a zapadni ima uzvišenije zemljište. Manje je kuća na desnoj a znatno više na levoj strani Dupljanske Reke i na podnožju brda Čuke. Samo neke kuće su izložene poplavi.
Vode.
Pijaća voda se koristi iz bunara i izvora Barbaroš, koji je izvor rečice Caričnika. Priča se da stoka pije „slanu“ vodu iz jednog potoka, a kada presuši stoka liže zemlju.
-Zemlje i šume.
Njive, livade i gajevi su na mestima: Rovine, Carica, Livađe (Livez), Periš, Prisoje, (Faca), Osoje (Dos), Dupađal, Raskršće, Kapuđal, Nertina, Vodenica (Mora Nertin), Kotur, Blato (Balta), Srpsko Blato (Balta Srbajska), Priplanak, Dževrin, Strana, Bučum, Ravan, Burdelj (Bordelj) i Vrkanj. Ispaše su Mastilog i Barbaroška Dolina. Opštinska utrina je pored sela.
Tip sela.
Selo je zbijenog tipa. U sredini su kuće razmaknute 15 do 20 metara a na iskrajcima i do 50 metara. Podeljeno je na dva kraja, Gornji Kraj (Đal) i Donji Kraj (Valje) u kojima su kuće raznih rodova. U severoistočnom delu atara je mesto Kusjak, gde je pre Velikog rata bilo glavno pristanište na Dunavu. Tu su bili magacini beogradskih, peštanskih i bečkih trgovaca i državno stovarište soli i petroleja. Danas ima samo državnih stovarišta a trgovačka su porušena za vreme rata.
Groblje je na brežuljku Matalugu, južno od sela.
Ime selu.
Do kraja 19. veka selo se zvalo Džanjevo, kada je ukazom nazvano Dušanovac. Po predanju je ime Džanjevu došlo od izmenjene turske reči „džanum“ (duša), kako su ga nekada zvali Turci.
Starine u selu.
U ataru Dušanovca su nalaženi ostaci iz mnogo ranije prošlosti nego što je osnovano sadašnje selo. Stefan Stojanović 9. novembra 1833. godine javlja knezu Milošu da je u Džanjevu iskopan jedan olovni čunak težine 48 oka, za koji se priča da je od vodovoda, koji su „Laćini“ sagradili, da bi iz izvora Barbarša sproveli vodu u grad Prahovo. Zapadno od sela ima traga od neke crkvice, za koju predanje kaže da je tu bio manastir Dušica, koji je sagradila carica Jelena, žena cara Dušana. Po predanju je selo najpre bilo na mestu Rovinje, gde su nalažene rbine od sudova.
Pisani podaci o selu u prošlosti.
Selo se Dschanievo prvi put pominje 1783. i 1784. godine, kada je imalo „oko 50 vlaških“ kuća. Pod imenom Čanovo je zabeleženo 1811. godine… a na Vajngartenovoj karti Csanjeva, docnije Džanjevo, kako ga stariji ljudi u Krajini zovu i danas. Džanjevo je 1846. godine imalo 243; 1866 – 345 a 1924. godine, kao Dušanovac, 474 kuće. U periodu od 1807. do 1810. godine pominje se izvor Tzaritza (Caričnik) a na Vajngartenovoj karti crkva Serecsia, koja verovatno označava temelje manastira Dušice. Kusjak je 1807-1810. godine zabeležen pod imanom Kassivak, a 1736. godine bilo je domova „u K8cđR(obrnuto i malo slovo)k8 70“, sva slova osim „đ“ su latinična, op. Milodan. Nijedno od svih ovih imena nije zabeleženo u austrisjkim kartama s’ početka 18. veka, već je na mestu današnjeg sela na karti „Temišvarski Banat zabeleženo mesto Kruschovitz, koje više nigde nije zabeleženo, niti se pominje u predanju. Kako se i po predanju selo nekada zvalo kao i danas, moguće je da je u predanju Dušanovac zamenilo ime Kruševac. Ova bi pretpostavka mogla biti i tačna, pošto sadašnje stanovništvo međusobno govori „vlaški“ i uopšte ne razlikuje dovoljno ova dva srpska imena, kao što ima sličnih primera i u drugim naseljima.
Postanak sela i poreklo stanovništva.
Po predanju stari Dušanovac je bio na Rovinama i zasnovao ga je i dao mu ime car Dušan kada je njegova, carica Jelena, podigla u blizini manastir Dušicu. Pre 200-300 godina o manastirskoj slavi skupio se silan narod oko manastira iz sela i okoline. Turci, koji su išli iz Kladova u Vidin, iznenada su napali na sabor, rasturili ga, mnoge poubijali ili odveli u ropstvo, a selo su zapalili i sravnili sa zemljom. Stanovništvo je napustilo svoja imanja i izbeglo u „Vlašku“ neki su odbegli u „Austriju“. Kada su se povratili govorili su jezikom u kome je bila smesa srpskih i „vlaških“ reči, ali su sačuvali slavu i druge običaje. Kako je i tada pored mesta gde je bilo selo i dalje vodio turski put, selo je obnovljeno dalje od njega, na sadašnjem mestu. U ovo vreme došle su i druge porodice, a docinje i neke što su sa svojim sveštenikom bile dobegle iz Radujevca i duže vreme stanovale u Burdelju („Bordelj“), u seoskom ataru. I u ovom selu se ne zna ili neće tačno da kaže poreklo mnogih rodova. Obično se kaže da su neki od njih najstariji u selu. Kako na Langerovoj karti na mestu sadašnjeg sela nije zabeleženo nikakvo naselje, onda je verovatno da su se i najstarije porodice doselile u toku tadašnje austrijske okupacije, a mnoge i docnije i najverovatnije iz Rumunije ili porumunjenih krajeva a neke su se verovatno povratile iz Rumunije i Austrije.
U ove rodove spadaju:
-Brbulešti, Kikulješti, Jovanešti, Dragišešti, Milješti, Laudašešti i Mokrići su jedan rod, slave Sv. Petku;
-Šonešti i Rkulešti su jedan rod, slave Aranđelovdan;
-Đetiljani, Sv. Petka;
-Čučulješti, Sv. Petka;
-Gigulješti (Ščerbulovići), Sv. Petka;
-Pistolešti, Sv. Petka;
-Pusujevi (Teodosijevići), Furnjige i Kolčići su jedan rod, slave Nikoljdan;
-Dobrešti, Sv. Petka;
-Čobatići (Ispasani i Spasojevići), Sv. Petka i;
-Grekulešti, Sv. Petka.
Praded Kukulešta Kika bio je vojnik Hajduk-Veljkov a čukunded Đetulana (Barbul) bio je kršten u Moldavu u Banatu, gde su mu roditelji bili izbegli. Čukulješti su imali staro kumstvo u Kobišnici a Grekulešti u Koroglašu (Miloševu); čukunded Grekulešta Novak rođen je u „Džanjevu“.
Iz „Vlaške“ su se doselili:
-Jorgulješti, Sv. Petka;
-Vulvešti, Sv. Petka;
-Stoješti, Lazarevdan;
-Blagoješti, Sv. Petka;
–Vulpešti, Sv. Petka;
-Turčinešti, Aranđelovdan i;
-Dogarešti, Sv. Petka.
-Dijamešti, Aranđelovdan.Čukunded kao malo dete doveden iz Vidina.
-Stojkovići, Đermešti i Dugalješti su jedan rod, slave Nikoljdan. Čukunded Stanko Dugalija je iz Radujevca.
-Popovići, Sv. Petka. Čukunded pop Janko je iz Radujevca.
-Pađešti, Picuarešti (Predići) i Conešti su jedan rod, slave Sv. Petku. Čukunded Jon je iz Padeja u Rumuniji.
-Jordačevići, Nikoljdan. Čukunded ili praded se doselio „od Drine“.
Rodovi doseljeni u 19. veku.
-Kiseronji (Mirosavići), Andrijevdan. Praded i ded su iz Male Kamenice.
-Stankovići, Đurđic. Praded Stanko je „od Drine“; posle boja na Malajnici i Štubiku ušao u kuću Blendešta u Jabukovcu, pa se preselio u „Džanjevo“.
-Kalderovići, Mitrovdan. Dedu, pop Dinula, je dovela majka sa „Ostrova“.
-Firulešti, Đurđic. Otac je iz Rakovice u Bugarskoj.
-Blagojevići, Mitrovdan, su Cigani-Romi kovači, doseljeni iz Rgotine u Crnoj Reci.
-Božaronji, Nikoljdan, su poreklom sa Kosova a ovde su doseljeni iz Malajnice.
-Ristići, Mitrovdan, zidar, došao od Pirota.
Crkvena slava i seoska zavetina je Spasovdan.
IZVOR: Prema knjizi Koste Jovanovića „Negotinska Krajina i Ključ“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)