Poreklo prezimena, selo Plavna (Negotin)

10. septembra 2015.

komentara: 0

Poreklo stanovništva sela Plavna, opština Negotin – Borski okrug. Prema knjizi Koste Jovanovića „Negotinska Krajina i Ključ“. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Selo je planinsko, pošto je u izvorištima reke Zimne i njene pritoke Medveđe, koje izviru na Deli Jovanu i njegovim ograncima. Veći deo atara čine brda i kosice a u južnom kraju je zaravnjena površ gde su najbolje livade i gajevi u Krajini. Kuće su u grupama na nekoliko mesta u ataru, a malo ih je u „selu“, koje je na stranama duboke i nešto proširene doline Medveđe, gde je ranije bilo selo.

Vode.

U Plavni su mnogi izvori i česme („fitene“) i nekoliko bunara.

Zemlje i šume.

Zemljišta ima više pod livadama, utrinama, šumama i gajevima a manje za obrađivanje, jer je većinom slabe rodnosti. Zbog veće visine usevi teško uspevaju. Zemljišni nazivi su: Mali Miroč, Crni Potok, Peštera, Popadija, Drenjar (Kornet), Medveeđa, Medvećko Polje, Feridže, Topoljar (Broskari), Medveđe Brdo (Đal Ursula), Suvaja, Tupađal, Zamna, Strana i Stračevo Brdo. Opštinsk šume su na mestima: Goli Vr’, Crni Vrf i Miroč a utrina je Veliki Drenjar (Kornet Mare), koji je veoma krševit i ceo pod velikim i dubokim vrtačama.

Tip sela.

Plavna je do polovine prošlog (19) veka bila selo zbijenog tipa i celo selo je bilo u dolini Medveđe, gde je danas „selo“. Zbog jačeg stočarskog zanimanja stanovništva, nepodesnog zemljišta i malog prostora otpočele su se kuće premeštati u atar, gde su se nastanjivali i novi doseljenici. Danas je selo uglavnm razbijenog tipa a u „selu“ ima malo kuća. Pored puta Negotin-Donji Milanovac su crkva, škola, mehana, opština i par kuća. Ostale su kuće „na salašima“, manje ili više grupisane i razmaknutije ukoliko su veće okućnice. Obično su međusobno udaljene oko 100 metara a često 200 do 300 metara, a između grupe kuća (krajeva) razmak je od 500 metara do dva kilometra. Krajevi su u vezi običnim seoskim putevima, koji se stiču u „selu“ ili izlaze na pomenuti put. Grupe kuća (salaša) se zovu: Turija, Crni Potok, Popadija (za ovaj kraj vele da je nazvan po nekoj „popadiji“ koja se u putu zatrpana snegom i smrzla se od zime), Medveđe Polje, Zamna i Vrelo. Deo sela koji je najbliži „selu“ zovu Pri Selu.
Groblje je južno od sela u potesu Zamne.

Starine u selu.

U Medveđi postoje zidine od „Laćina“. Neznano Groblje („Morminc Parasic“) je takođe u Medveđi ali se o njemu ništa ne zna niti šriča. U Starom Groblju (Morminc Batrnj) se ukopavalo do sredine prošlog, 19. veka.

Pisani tragovi o selu u prošlosti.

Selo je novijeg postanka, jer se prvi put pominje 1783. i 1784. godine. Tada je imalo „oko 70 vlaških i srpskih kuća“. Godine 1807. zabeleženo je „Plavna: Stanko knez“, a 1811. godine selo Plavna. Godine 1846 selo je imalo 157; 1866. – 186 a 1924. godine 320 kuća.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

Priča se da je Plavna zasnovana „pre 200 godina“ i da su njeni osnivači došli „od planine“ i nastanili se na mestu današnjeg „sela“. Najpre su se bavili „hajdukovanjem“ i krili se po pećinama a tek kada su im Turci dopustili da se nastane, odali su se stočarstvu. Docnijim doseljavanjem i priraštajem stanovništvo se toliko umnožilo da nije bilo mesta za stanovanje, pa se još početkom prošlog veka, pojedinačno ili u manjim grupama, odseljavalo i okolinu i po celoj oblasti. Od polovine 19. veka premeštalo se u atar, gde i danas živi većina stanovništva.

Po predanju su najstarija dva velika roda „Ungurjana“:

– Adamonji ili Savonji (Cikulovići ili Cikulani, Novakovići ili Novakonji, Bađići – u Crnom Potoku, Milenkonji, Stepanovići, Trailovići ili Fiokonji, Strainovići, Vasiljevići i Buljige), slave Jovanjdan i:
-Likići ili Zdravkonji (Mladenovići, Kukuljani, Pudarevići i Pandurešti), slave Aranđelovdan.
Adamonjama i Savonjima su rodnačelnici braća Adam i Sava a Likićima(Zdravkonjima) su nepoznati.
-Njegojevići i Njegoidešti, slave Veliku Gospojinu. Njihov predak, Njagoje, se nešto kasnije doselio kao putnik „s one strane Dunava“.

Do kraja 18. veka a posle pomenutih rodova su doseljeni:

-Pičitulovići, Mrkonjići (Mrkonji), Mikulješti, Gaconji, Surdonji, Luculonji, Filidžani i Stepanovići su jedan rod, slave Nikoljdan, ali su se razrodili. Oni su „Ungurjani“, doseljeni iz Debelog Luga u Poreču.
-Barbulovići, Bogdanovići, Vacići, Puculešti, Žurkonji, Milicani, Petrujkići, Šegete i Repedžići su jedan rod, slave Sv. Petku. Preci su im kao „izbeglice“ došli od Vidina.
-Vojinovići (u Turiji), Monjići, Pacići, Marinđonji, Brndušani, Krecoešti i Belešti su jedan rod, slave Alimpijevdan. Razrodili su se. Njihovi pračukundedovi i čukundedovi su kao stočari došli iz požarevačkog kraja.
-Mertići, Sv. Petka. Čukunded im se doselio iz Čungurusa u Bugarskoj.
-Nisulešti, Sv. Petka, su poreklom iz požarevačkog kraja.
-Vojinovići (u Vrelu) i Bađići su jedan rod, slave Mitrovdan. Njihovi čukundedovi, Bađa i Manja su bili braća. Doselili su se iz Metovnice u Crnoj Reci, gde imaju rod – Gornjaci.
-Sokolani, Sv. Petka. Praded, starcu od 80 godina, je iz Metovnice, ušao u neku kuću koja slavi Sv. Petku.

Rodovi doseljeni u 19. veku:

-Bađići, Mitrovdan, koji su „Pri Selu“, doselili su se iz Balta Verđi u Rumuniji.
-Novičići, Mitrovdan, su „Ungurjani“.
-Čergani (Dimitrijevići), Tanasojkići i Matejići su jedan rod, slave Spaovdan. Doseljeni su iz požarevačkog kraja.
-Točakonji, Aranđelovdan, su iz Jabukovca a poreklom su „Ungurjani“.
-Vidići, Mitrovdan. Praded je došao iz Balta Verđi.
-Rošulani, Aranđelovdan. Otac je doseljen iz Podgorice u Crnoj Gori.
-Kolovići, Alimpijevdan, su pre 50 godina doseljeni iz Starih Patika(!) u Rumuniji.
-Čokonjori (Matejići), Mitrovdan, su iz Čokonjara.
-Nikolići, Nikoljdan, su trgovci, doseljeni od Vidina.
-Đorđevići, Đurđevdan, su od Karića u Štubiku.
-Mosori, Nikoljdan, su iz Crnajke.
-Srbu, Velika Gospojina, su iz Štubika a poreklom su sa Kosova.
-Ilići, Sv. Petka i:
-Jovanovići, Sv. Petka su Cigani-Romi kovači, doseljeni iz Oštrelja u timočkoj Crnoj Reci.
-Ružići, Sv. Petka, su iz „Vlaške“ a ovde su došli iz Štubika.
-Trajkovići, Nikoljdan, ćurčija, su poreklom iz Prilepa.
-Stevanovići, Nikoljdan, je Ciganin-Rom kovač, doselio se iz Jasenice.
-Jekić, Sv. Petka i:
-Draginešti, Sv. Petka su iz Klokočevca u Poreču.
-Marinkovići, Aranđelovdan, su doseljeni iz Crnojke.
Crkva slavi Sv. Trojice a seoska zavetina je u nedelju posle Trojica.

IZVOR: Prema knjizi Koste Jovanovića „Negotinska Krajina i Ključ“. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Komentari (0)

Odgovorite

Trenutno nema komentara. Budite prvi i ostavite komentar.