Порекло презимена, село Јасеница (Неготин) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Јасеница, општина Неготин – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Порекло становништва села Јасеница, општина Неготин – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Јасеница (Неготин)

Порекло презимена, село Јасеница (Неготин)

Порекло становништва села Јасеница, општина Неготин – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Мањи део сеоског атара је на десној а већи на левој страни највеће реке у Крајини, која је, по имену овог села, названа Јасеничке Река. Куће су удаљене од Јасеничке Реке, по странама њене леве притоке Селског Потока, који их не плави, јер тече дубоком јаругом и има мало воде.

Воде.

У селу постоје три безимене чесме, а најача је у средини села, са које узима воду скоро половина села. Неке куће се користе водом из бунара.

Земље и шуме.

Најбоље су њиве у долини Јасеничке Реке и Лубница, а остала места где су њиве и ливаде се зову: Долина, Орашац, Пањевац, Баре, Мали Боњинац, Суво Брдо, Велики Боњинац, Крушар, Плавска Бучина, Доња Река, Бакша, Јагњило, Горњи Рујевац, Плаветница, Јасен, Попов Поток, Извор, Бајир, Суваја, Брадић, Средњак, Дрењар, Широко Рт, Зворник, Ливадица, Липа, Граово, Селиште, Палирска Страна, Глибан, Рупетина, Старо Селиште и Ковелац. Општинск шуме су на местима: Бакша, Бачар, Бучина, Пивнице и Плаветница а утрине не месту Заједница и Ливадица.

Тип села.

Село је збијеног типа; куће су међусобно удаљене од 15 до 50метара. Подељено је на махале, које се зову по родовима и оне су са обе стране Селског Потока. На јужној, десној, страни су Инђићи, Цуркићи, Најданци, Кривуљци, Гушачићи, Бељићи, Богданчићи и Митићи. На северној, левој, страни су Јелкићи, Боговићи, Радићи, Перуникићи, Караџићи, Буклијачићи и Паларчићи.
Гробље је северно од села, на брежуљку Липа.

Име селу.

Село је, по предању, добило име по области Јасеница у Шумадији одакле су дошли његови оснивачи.

Старине у селу.

Незнано Гробље је остало из раније прошлости. Селишта има на два места и на њима је било село пре садашњег, а у Старом Гробљу се, веле, укопавало до половине прошлог, 19. века.

Писани подаци о селу у прошлости.

На аустријској карти „Темишварски Банат“ на десној страни Јасеничке Реке постоји знак за насељено место али није забележено његово име. Године 1736. забележено је село Есеница а 1784. године Jassenicza. Године 1807. помиње се кнез „Ђулашин Јасеница“ а 1811. године поново село Есеница, како и данас мештани обично изговарају име свога села. Године 1846. Јасеница је имала 113; 1866. – 154 а 1924. 246 кућа.

Постанак села и порекло становништва.

По предању Јасеница ја заснована „пре 300 година“ и њени оснивачи су дошли „од Есенице у Горњем Вилајету“ – из Шумадије. Најпре је село засновано у Старом Селишту, где су Штубичке Пивнице, али се због „турског зулума“ преместилло у Селиште, које је испод данашњег села, близу Јасеничке Реке. После пресељења у Селиште су дошли преци Матића и настанили се више осталих родова, а када су се ови (старији родови) „због поплаве“ преселили на садашња места, Матићи су остали на истом месту, те су најближи Селишту и Јасеничкој Реци.

У најстарије родове, чији су преци дошли из Шумадије спадају:

-Цуркићи (Лазићи, Николићи, Станојевићи), Трифундан. Чукундедов деда Величко (Вића), веле, да је рођен у Селишту.
-Перуникићи (Миленовићи и Рајчићи) и Радићи (Голубовићи, Станојевићи и Радовановићи) су један род, славе Андријевдан. Прадед старцу од 90 година је рођен у Селишту.
-Буклијачићи, Андријевдан. Тако су названи по неком главатом претку.
-Јанкуловићи и Гушачићи (Радивојићи и Рајковићи) су један род, славе Ђурђевдан. Гушачићи су, кажу, названи по гушатом и грлатом чукундеди Јови, који је био сеоски кнез.
-Белобречићи, Јовањдан.
-Купиничићи, Јовањдан. Прадед стацу од 80 година родио се у Селишту.
-Бељићи (Јовановићи и Николићи), Ђурђевдан су названи по неком претку, који је још у младости био „бео“ (сед). Прича са да људи овог рода имају дара за сваки рад.
-Јелкићи (Петровићи и Николићи), Јовањдан.
-Паларчићи (Николићи и Радојевићи), Јовањдан. Дед био у служби код мајора Мише у Румунији и постао богат човек, па је помагао сељаке и саградио лепу цркву у селу.

Родови досељени досељени до почетка 19. века а посел заснивања села.

-Матићи, Најдановићи и Кривуљчевићи су један род, славе Ђурђевдан. Чукундедов деда као „сточар“ доселио се из пожаревачког краја.
-Инђићи (Трифуновићи, Цојићи и Милановићи), славе Св. Василија – Нову Годину, су досељени пре 150 година из Црне Горе. Зову се по прабаби Инђи (Анђи), која је бла одважна, управљала кућом као човек и била поштована у селу.
-Караџићи, Јовањдан, су потомци неког „Циганчета“ кога један предак Белобречића одекуда довео.
-Богданчићи, Никољдан. Чукундед је из Живковића у Чубри а преклом су са Косова.
-Дујкићи, Св. Петка, су се повратили или дошлииз „Влашке“.

Родови досељени у 19. веку:

-Миљковићи (Милушвићи), Ђурђевдан, су из Чубре а пореклом су „од Косова и Старе Србије“.
-Ристићи, Св. Петка, су пре 50-60 дошли из Рготине и Црној Реци.
-Милосављевићи, Св. Петка, Цигани-Роми ковачи из Рготине.
-Милићи, Трифундан, су са Косова а овде су дошли из Шаркомана.
-Стојановићи, Ђурђевдан, су из Видровца а пореклом су са Косова.
-Томићи, Ђурђевдан, су од Белоречана у Шаркамену.
-Мијајловићи, Аранђеловдан, су досељени од Ужица.
-Ђорђевићи, Никољдан. Предак је био зидар и доселио се из Ораховца код Призрена.
Црквена слава и сеоска заветина је Спасовдан.

ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top