Poreklo prezimena, selo Radujevac (Negotin)

Poreklo stanovništva sela Radujevac, opština Negotin – Borski okrug. Prema knjizi Koste Jovanovića „Negotinska Krajina i Ključ“. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Ovo je najistočnije naselje u Krajini. Ziratno zemljište mu je na ušću Timoka u Dunav. To je peskovita i šljunkovita ravnica, nešto uzvišenija pored Dunava, oko ušća Timoka i Jasničke (Kobišničke) Reke dosta podvodna, te je ponekad plavljena. Kuće su jedne na niskoj dunavskoj terasi a druge, na jugu, u ravnici, te neke plavi voda.

Vode.

Meštani koriste vodu iz bunara.

Zemlje i šume.

Zemlja je peskuša, „laka“ smonica, retko glinuša i dobre je rodnosti. Šume ima malo, većinom branici i ograde pored puteva, a severno, pored Dunava, na živom pesku, podignuti su bagremovi. Opštinska utrina je oko sela i od kuća većinom odvojena „carinom“. Mesta sa njivama i livadama su. Gaj, Čajna, Seljište, Karlice, Kapuđal, Radan, Čestak, Vlačeg, Bare, Bobičina, Poljana (Pojenje), Šumarka i Karaula.

Tip sela.

Selo je zbijenog tipa i podeljeno je na krajeve: Gornji Kraj (Đal) i Donji Kraje (Valje) u kojima su kuće jednog roda obično grupisane i međusobno razmaknute od 15 do 50 metara. Radujevac je bio glavno pristanište za Negotin i za južnu Krajinu sve dok susedno Prahovo nije dobilo železnički stanicu i parobrodsko pristanište.
Groblje je zapadno od sela, na opštinskoj utrini.

Ime selu.

Priča se da je ovo selo nazvano Radujevac iz razloga što su se njegovi osnivači „radovali“, jer su putnicima na pristaništu mogli prodavati životne namirnice.

Starine u selu.

U „Četiću“, južno od sela, kao i pored Dunava, kod pristaništa, ima ostataka od zidina, za koje se kaže da su iz vremena „Laćina“. Za Seljište i još dva mesta u ataru ((Čajna i Radan) kazuje se da su na njima bila naselja pre sadašnjeg. Staro Groblje (Morminc Batrnj) je u Gornjem Kraju sela, gde se, vele, „ukopovalo“ pre 100 godina, na kome je bila crkvica, od koje danas nema nikakvih ostataka.

Pisani dokumenti o selu u prošlosti.

Radujevac je starije selo. Na austrijskim kartama iz početka 18. veka (Langerova i „Temišvarski Banat“) zabeležen je Radojewcaz-Radovevatz, a 1723. godine imala 39 hleđbova. Godine 1736 sveštenik je imao u Radujevcu 80 kuća a drugi u selu Rabdin – Radbinđ 50 domova. Ovo poslednje dvoimeno selo više se nigde ne pominje a priča se da je nekada bilo naselje Radan na istom mestu. Selo Raduj(ev)acz je zabeleženo 1784. godina a Radujevac je zapisan 1811. godine. Godine 1846. selo je imalo 252; 1866 – 335 a 1924. godine 503 kuće.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

Po predanju Radujevac se pre 200-300 i više godina zasnovali stanovnici tri susedna naselja, koja su bila u ataru sadašnjeg sela, u kojima je bilo 20-30 „burdelja“, jednoje bilo u Seljištu, drugo u Čajni a treće u Radanu. Nepoznato je poreklo stanovnika tih naselja a priča se da su to bili neki „begunci“, koji su pre toga neko vreme bili u „Vidinskom pašaluku“ i u „Vlaškoj“. Premeštanju u sadašnji Radujevac najviše su doprinele ekonomske prilike. Lađe, koje su ovde pristajale i dok nije bilo sela a kada je ustanovljen „karantin“ još su se duže vremena zadržavale, te su se ukazale prilike za prodavanje namirnica. Kako, zbog daljine pomenutih mesta, stanovništvo nije bilo u mogućnosti da na vreme donose namirnice, to je bilo prinuđeno da se premesti bliže, te je tako osnovan Radujevac. Sredinu Radujevca su zauzeli osnivači pomenuta tri naselja kao najstariji rodovi, a to su:

-Gornjakovići (Gornješti), Sv. Petka;
-Krculovići, Andrijevdan;
–Dobrići, Nikoljdan;
–Kacelojevići, Sv. Petka;
-Ametiti i Đonešti su jedna rod, slave Malu Gospojinu;
-Đormešti, Nikoljdan;
-Nikulešti, Sv.Petka;
-Tornešti, Nikoljdan;
-Miruešti, Sv. Petka;
-Petraškići, Nikoljdan;
-Arsenovići (Arsenešti), Sv. Petka;
-Palas, Aranđelovdan;
-Vasiljevići (Kolcići), Nikoljdan i;
-Domaćini, Sv. Petka.

Rodovi doseljeni iz „Vlaške“ doseljeni nakon osnivanja sela:

-Mezerići (Čerčelići), Sv. Petka;
-Firulovići (Đovandijevići), Sv. Petka;
-Tabakovići, Nikoljdan;
-Panići (Panešti), Sv.Petka;
-Rašogići, Sv. Petka;
-Mokofići, Aranđelodan;
-Malšešti, Sv. Petka;
-Cikulovići (Džikulešti), Andrijevdan;
-Šljivići (Prunešti), Sv. Petka;
-Andriješti, Sv. Petka;
-Stojanovići, Nikoljdan;
-Peškirešti, Sv. Petka i;
-Popešti, Sv. Petka.

Iz Bugraske su doseljeni:

-Zajaganovići, Nikoljdan;
-Gogići (Gogešti), Sv. Petka;
-Maridžijevići, Nikoljdan;
-Mitrinovići, Mitrovdan;
-Grekulići (Grekulešti), Nikoljdan;
-Barbojevići (Barboješti), Sv. Petka i;
-Bugračići (Bugarešti), Nikoljdan.
-Košovljani, Jovanjdan su sa Kosova u Bugarskoj.
-Ungurjani, Sv. Todor, su iz „Arđela“ – Erdelja.

Rodovi doseljeni u 19. veku.

-Prahovljani, Sv. Petka, su iz Prahova.
-Radulešti, Aranđelovdan. Ded je došao iz Pristola u Rumuniji.
-Đurići, Sv. Vrači, su iz Kičeva.
-Novazarenjvići, Nikoljdan, su iz Prahova.
-Carani, Sv. Petka, su iz Vlaške.
-Vladići, Aranđelovdan, su iz nekog sela u okolini.
-Šiškovići, Magurjanovići i Fločići su poreklom iz „Vlaške“ a ovde su se doselili iz Srbova. Svi slave Sv. Petku.
-Pačići, Mitrovdan, su iz Kupuzišta.
-Anđelići, Nikoljdan, su iz Srbova.
-Jankovići, Sv. Petka, su Cigani-Romi kovači, doseljeni iz okoline.
-Fajdići, Sv. Petka, su iz Kobišnice.
-Glogođanovići, Velika Gospojina, su sa „Ostrova“ (Veliko Ostrvo).
-Usti, Nikoljdan, su iz Bukovča.
-Jovanovići, Nikoljdan, trgovci, su iz Gostivara u Makedoniji.

IZVOR: Prema knjizi Koste Jovanovića „Negotinska Krajina i Ključ“. Priredio saradnik Porekla Milodan.