Порекло презимена, село Радујевац (Неготин)

18. август 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Радујевац, општина Неготин – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 

Положај села.

Ово је најисточније насеље у Крајини. Зиратно земљиште му је на ушћу Тимока у Дунав. То је песковита и шљунковита равница, нешто узвишенија поред Дунава, око ушћа Тимока и Јасничке (Кобишничке) Реке доста подводна, те је понекад плављена. Куће су једне на ниској дунавској тераси а друге, на југу, у равници, те неке плави вода.

Воде.

Мештани користе воду из бунара.

Земље и шуме.

Земља је пескуша, „лака“ смоница, ретко глинуша и добре је родности. Шуме има мало, већином браници и ограде поред путева, а северно, поред Дунава, на живом песку, подигнути су багремови. Општинска утрина је око села и од кућа већином одвојена „царином“. Места са њивама и ливадама су. Гај, Чајна, Сељиште, Карлице, Капуђал, Радан, Честак, Влачег, Баре, Бобичина, Пољана (Појење), Шумарка и Караула.

Тип села.

Село је збијеног типа и подељено је на крајеве: Горњи Крај (Ђал) и Доњи Краје (Ваље) у којима су куће једног рода обично груписане и међусобно размакнуте од 15 до 50 метара. Радујевац је био главно пристаниште за Неготин и за јужну Крајину све док суседно Прахово није добило железнички станицу и паробродско пристаниште.
Гробље је западно од села, на општинској утрини.

Име селу.

Прича се да је ово село названо Радујевац из разлога што су се његови оснивачи „радовали“, јер су путницима на пристаништу могли продавати животне намирнице.

Старине у селу.

У „Четићу“, јужно од села, као и поред Дунава, код пристаништа, има остатака од зидина, за које се каже да су из времена „Лаћина“. За Сељиште и још два места у атару ((Чајна и Радан) казује се да су на њима била насеља пре садашњег. Старо Гробље (Морминц Батрњ) је у Горњем Крају села, где се, веле, „укоповало“ пре 100 година, на коме је била црквица, од које данас нема никаквих остатака.

Писани документи о селу у прошлости.

Радујевац је старије село. На аустријским картама из почетка 18. века (Лангерова и „Темишварски Банат“) забележен је Radojewcaz-Radovevatz, а 1723. године имала 39 хлеђбова. Године 1736 свештеник је имао у Радујевцу 80 кућа а други у селу Рабдин – Радбинђ 50 домова. Ово последње двоимено село више се нигде не помиње а прича се да је некада било насеље Радан на истом месту. Село Raduj(ev)acz је забележено 1784. година а Радујевац је записан 1811. године. Године 1846. село је имало 252; 1866 – 335 а 1924. године 503 куће.

Постанак села и порекло становништва.

По предању Радујевац се пре 200-300 и више година засновали становници три суседна насеља, која су била у атару садашњег села, у којима је било 20-30 „бурдеља“, једноје било у Сељишту, друго у Чајни а треће у Радану. Непознато је порекло становника тих насеља а прича се да су то били неки „бегунци“, који су пре тога неко време били у „Видинском пашалуку“ и у „Влашкој“. Премештању у садашњи Радујевац највише су допринеле економске прилике. Лађе, које су овде пристајале и док није било села а када је установљен „карантин“ још су се дуже времена задржавале, те су се указале прилике за продавање намирница. Како, због даљине поменутих места, становништво није било у могућности да на време доносе намирнице, то је било принуђено да се премести ближе, те је тако основан Радујевац. Средину Радујевца су заузели оснивачи поменута три насеља као најстарији родови, а то су:

-Горњаковићи (Горњешти), Св. Петка;
-Крцуловићи, Андријевдан;
Добрићи, Никољдан;
Кацелојевићи, Св. Петка;
-Аметити и Ђонешти су једна род, славе Малу Госпојину;
-Ђормешти, Никољдан;
-Никулешти, Св.Петка;
-Торнешти, Никољдан;
-Мируешти, Св. Петка;
-Петрашкићи, Никољдан;
-Арсеновићи (Арсенешти), Св. Петка;
-Палас, Аранђеловдан;
-Васиљевићи (Колцићи), Никољдан и;
-Домаћини, Св. Петка.

Родови досељени из „Влашке“ досељени након оснивања села:

-Мезерићи (Черчелићи), Св. Петка;
-Фируловићи (Ђовандијевићи), Св. Петка;
-Табаковићи, Никољдан;
-Панићи (Панешти), Св.Петка;
-Рашогићи, Св. Петка;
-Мокофићи, Аранђелодан;
-Малшешти, Св. Петка;
-Цикуловићи (Џикулешти), Андријевдан;
-Шљивићи (Прунешти), Св. Петка;
-Андријешти, Св. Петка;
-Стојановићи, Никољдан;
-Пешкирешти, Св. Петка и;
-Попешти, Св. Петка.

Из Буграске су досељени:

-Зајагановићи, Никољдан;
-Гогићи (Гогешти), Св. Петка;
-Мариџијевићи, Никољдан;
-Митриновићи, Митровдан;
-Грекулићи (Грекулешти), Никољдан;
-Барбојевићи (Барбојешти), Св. Петка и;
-Буграчићи (Бугарешти), Никољдан.
-Кошовљани, Јовањдан су са Косова у Бугарској.
-Унгурјани, Св. Тодор, су из „Арђела“ – Ердеља.

Родови досељени у 19. веку.

-Праховљани, Св. Петка, су из Прахова.
-Радулешти, Аранђеловдан. Дед је дошао из Пристола у Румунији.
-Ђурићи, Св. Врачи, су из Кичева.
-Новазарењвићи, Никољдан, су из Прахова.
-Царани, Св. Петка, су из Влашке.
-Владићи, Аранђеловдан, су из неког села у околини.
-Шишковићи, Магурјановићи и Флочићи су пореклом из „Влашке“ а овде су се доселили из Србова. Сви славе Св. Петку.
-Пачићи, Митровдан, су из Купузишта.
-Анђелићи, Никољдан, су из Србова.
-Јанковићи, Св. Петка, су Цигани-Роми ковачи, досељени из околине.
-Фајдићи, Св. Петка, су из Кобишнице.
-Глогођановићи, Велика Госпојина, су са „Острова“ (Велико Острво).
-Усти, Никољдан, су из Буковча.
-Јовановићи, Никољдан, трговци, су из Гостивара у Македонији.

ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.