Порекло презимена, насеље Прахово (Неготин) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва насеља Прахово, општина Неготин – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан Порекло становништва насеља Прахово, општина Неготин – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, насеље Прахово (Неготин)

Порекло презимена, насеље Прахово (Неготин)

Порекло становништва насеља Прахово, општина Неготин – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Prahovo

Положај насеља.

Насеље је поред Дунава а између села Радујевца, Самариновца и Душановца. Куће су на тераси, коју Дунав ретко запљускује, јер је од ње до реке пошира шљунковита и песковита обала.

Воде.

Мештани највише користе воду са три „чешмје“, које су на дунавској обали. Вода је спроведена из извора, који су на граници шљунковито-песковите терасе и њене глиновите подлоге. Удаљеније куће користе воду из неколико бунара.

Земље и шуме.

Најбоља земља за обрађивање је на местима: Насип, Једеч, Брдо (Гламеја), Барјак, Бара Дивљих Свиња (Балта Пурчели), Краг, Сељиште, Грман, Гај и Олцар. Утрина је испред села а шумарица на живом песку поред Дунава.

Тип насеља.

Прахово је збијеног типа и није подељено на крајеве и махале. Куће разних породица су већином измешане и размакнуте су од 10 до 30 метара.
Гробље је у равници испод „села“, на месту званом Селиште, поред Старог Гробља.

Име насељу.

По предању насеље је добило име по песковитом земљишту, јер се од ветра диже „прах“. Други кажу да је име постало тако што је град од „Лаћина“ порушен и претворен у прах.

Старине у насељу.

Остатака од „Четића-Града“ има много и о њима су писали наши и страни писци. Сељиште је на месту ранијег Прахова и оно је источно од данашњег. У средини насеља је Старо Гробље (Морминц Батрњ) где се укопавало до половине прошлог, 19. века. Ту је и место Стара Капела, од које нема остатака.

Писани трагови насеља у прошлости.

Прахово је старије насеље. На аустријским картама (Лангеровој и „Темишварски Банат“) забележено је под именом Prahova-Prava, а 1736. године свештеник је у Прахову опслуживао 60 кућа. Село Prahova забележено је 1784. године а у периоду од 1807-1810. године забележено је под именима: Grahva, Prahova и Праова а 1811. године – Праово. Године 1846 Прахово је имало 160; 1866. – 203 а 1924. године 370 кућа.

Постанак насеља и порекло становништва.

Све што су о прошлости становништва Прахова знали казати најстарији људи своди се на то да су њихови преци из Селишта прешли у „Четаће Град“ само да би принудили Турке да се из њега иселе и да у Селишту добију добру земљу за обрађивање. Порекло већине родова није се могло поуздано дознати, али је најверовватније да су дошли из Румуније и порумуњених крајева. У те досељенике убрајају се ови родови:

-Трандафировићи, Ануцешти и Брзуловићи су један род, славе Св. Петку;
-Гучегешти и Гудрешти су један род, славе Аранђеловдан;
-Првујкићи и Теодосијевићи, Никољдан;
-Гребелушти, Св. Петка;
-Брсани, Мратиндан;
-Удрој (Черчелешти), Св. Петка;
-Птпојешти, Св: Петка;
-Њењулешти, Никољдан;
-Аврамовићи, Св. Петка;
-Штефанешти, Никољдан;
-Његрешти, Св. Петка;
-Праванешти (Праховљани), Св. Петка;
-Турчикешти, Никољдан;
-Ћиринешти, Св. Петка;
-Иринешти, Св.Петка;
-Кракулештие, Св.Петка и;
-Димитријевићи, Митровдан.

Брзуловићи се зову по прадеди Брзулу, кога су, као сироче неког претка Трандафировића, довели из „Влашке“, где су му били родитељи избегли и умрли. Старо кумство имали су у Његрештима. Првујкићи је старије презиме, а Теодосијевићи су по прадеди. Њихово старо кумство било је у Јабуковцу.
Брсани се зову по прадеди, који је у младости био бео (сед), кумство су имали у Неготину.
Првојешти се зову по прадеди, који је муцао у говору, кумове су имали у Јабуковцу. Прабаба Штефанешта је довдене из „Влашке“ а старо кумство су имали у Бугарској.
Калина, чукундеда Праховљана, су убили Турци на путу Неготин-Прахово.
Прадед Ћиринешта је био војник Хајдук-Вељков; кумство су имали у Димитријевићима.
Гучегешти су имали старо кумство у Неготину; Грабулешти у Џањеву; Њемулешти у Негрештима; Аврамовићи у Иринештима и Нигрешти у Буковчи.

Осталим родовима је познато порекло:

-Владулешти, Св. Петка, су из „Влашке“.
-Ротаровићи (Предићи, Миорићи, Јанковићи, Горели, Воиновићи и Куцупрановићи), славе Аранђеловдан, су из Извора у Румунији.
-Андрејешти, Никољдан, су из „Влашке“.
-Крацуновићи (Крацунешти), Никољдан, су из Рогоша у Румунији. Прадед је за време доласка Руса био у некој служби код Турака.
-Шонешти, Аранђеловдан, су из Циганаша у Румунији.
-Калоцинешти, Св. Петка и:
-Ивашкоњи, Св. Петка су се доселили из Бугарске.
-Апанешти, Никољдан, су из „Влашке“.
-Челојешти и Гржобешти, Аранђеловдан, су из Челоја у Румунији, где суимали кумство.
-Ђамбашешти, Никољдан, су из „Влашке“.
-Станчешти, Велика Госпојина. Прадед дошао из Крајове у Румунији.
-Његрешти (Танасијевићи), Митривдан, су као „блиндари“ (коритари) дошли „од планине“.
-Драгушини, Св. Петка. Падед и дед су се доселили из Балта Верђи у Румунији, где, као и Батоци, имају рођаке.
-Поповићи, Св. Петка. Деду Ђорђа из Онтарије у Румунији су као мало дете усинили Шомешти.
-Буљига, Никољдан. Дед се доселио из „Србовлаха“.
-Роуцешти, Никољдан. Дед је из Радујевца ушао у Првујкиће.
-Цанкушели, Св. Петка. Отац, старцу од 75 година, дошао из Балта Верђи.
-Фурњиге, Јовањдан, су се доселили из „Џањева“ – Душановца.
-Боболани, Св. Петка. Отац му се доселио из Буковча.
-Биридан, Св. Петка, је од „Острова“ – Велико Острво.
-Царани, Св. Петка, су из Извора у Румунији.

Црквена слава исеоска заветина је Св. Тројице.

ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Коментари (1)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top