Poreklo stanovništva sela Glogovica, Grad Zaječar – Zaječarski okrug. Prema knjizi Koste Jovanovića „Negotinska Krajina i Ključ“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Selo je na ograncima planine Deli Jovana i na površi koja je se ispod brda Rusmana pruža Salašu i Sikolu. Kuće su na dosta strmim stranama Glogovičke Reke a na jugu su oko pola kilometra udaljene od dubočanskih kuća.
Vode.
U selu su Avramovića Češmja, Germanovića Češmja, Bučina i Milenkovića Češmja i mngobrojni bunari i jedan „šmrk“; u sinoru su mnogi izvori i stubline („šćubi“).
Zemlje i šume.
Ziratna zemlja je srednje rodnosti. Mnogi imaju vinograde u Čubri. Mesta sa njivama, livadama i gajevima se zovu: Periš, Košeri, Vetrinje, Čukica (Čokica), Bučja Glava, Dobra Voda, Padina (Pađina), Pod Osojem (Subdos), Vrf, Češmja, Šiljak (Đalaluj), Kozarne, Brsan, Kapela, Livađe (Livez), Rusman (Rucman) i Seljište. Opštinske sume su Osoje i Rusman a utrina Đaluc.
Tip sela.
Glogovica je selo zbijenog tipa sa kućama razmaknutim od 10 do 30 metara a na iskrajcima i do 50 metara. Podeljena je na četiri mahale: Milješti, Jordačevići, Gimišešti i Barbulovići. U mahalama ima više rodova sa izmešanim kućama.
Groblje je na brdu istočno od sela.
Starine u selu.
Na Rusmanu, u Ginduši i Dobroj Vodi su nalažene zlatne žice, koje su ostale od topionica iz vremena „Laćina“. Seljište je istočno od Rusmana, gde je, po predanju, bilo staro selo.
Podaci o selu u prošlosti.
Na Langerovoj karti zabeleženoje naseljeno mesto Glogoviz, a na karti „Temišvarski Banat“ pusto mesto Glokvittz i mesto Vellsatz, koje se više nigde ne pominje niti je takvo msto poznato u selu. Glogovicza je selo i 1784. i 1807. godine pominje „Stan glogovički knez“, a selo Glogovica je zabeležena 1811. godine. Godine 1846. selo je imao 117, 1866. godine 199 a 1924. godine 260 kuća.
Postanak sela i poreklo stanovništva.
Po predanju, kad’ je narod u Krajini zbog „turskog zuluma“ napustio svoja sela i sklonio se u zbegove – a većina otišla „preko planine“ – preci nekih današnjih rodova su se sklonili u ovaj, tada pust i šumovit kraj. Prvo su se nastanili na mestu Unc, u Mirinoj Šumi, koja je između Salaša i Sikola a kasnije su se preselili u Seljište, ispod Rusmana, a mnog docnije se nastanili na današnjem mestu. I iz Glogovice je bilo „bežanije“, a vratili su se neki među kojima su najstariji oni rodovi što su izbegli iz Čubre poreklom su sa Kosova. U ove dolaze:
-Milješti i Kikirešti, su jedan rod, slave Jovanjdan;
-Piperči, Aranđelovdan;
-Olešonji (Đulači, Giconji, Liconji i Krojtari), Mitrovdan;
-Avramovići i Nisulonji, su jedan rod, slave Jovanjdan i;
-Barbulovići, Gagići, Nujkulovići i Matejići su jedan rod, slave Jovanjdan. Dragomir, pračukunded Barbulovića-Matejića dobegao je iz Čubre. Rodonačelnici ostalih rodova su nepoznati. Misli se da su iz Čubre.
-Radumilj, Božidaronji, Čičanji i Burtići, koji su jedan rod, slave Jovanjdan i:
-Todorešti, Jovanjdan. Todorešti se zovu po pradedi, koji je rođen u Glogovici, imali su staro kumstvo u Sikolu.
Rodovi doseljeni do kraja 19. veka:
-Gimišešti i Surdonji, slave Jovanjdan. Čukunded im se doselio iz „Vlaške“.
-Veljišti, Markonji i Irimanji su jedan rod, slave Nikoljdan i;
-Zabovanji, Njegojevići i Krlješti su jedan rod, slave Jovanjdan. Svi su poreklom „Ungrujani“.
-Veljarešti, Nikoljdan i:
-Paulešti, Jovanjdan su iz „Vlaške“.
-Pajkani, Đurđic. Njihov praded je iz Rašanca u požarevačkkom kraju.
-Papešti, Nikoljdan. Praded, pop Petar, se doselio iz „Vlaške“.
-Buronji i Lazaronji su jedan rod, slave Nikoljdan. Praded Kostadin je iz Balta Verđi u Rumuniji.
-Trujkonji, Jovanjdan. Praded se doselio od Zlatibora.
-Monešti, Aranđelovdan, su iz Balta Barđi.
-Velkonji i Ucani su jedan rod, Sv. Petka. Doseljeni su iz nekog sela „preko planine“.
-Abraši, Nikoljdan, su iz Krivelja u Crnoj Reci.
-Germani, Aranđelovdan, su iz Gornjana u Poreču. Neki pričaju da su potomci rudara, koji su ovde kopali zlato.
-Prvonji i Milojkonji, su jedan rod, slave Nikoljdan. Doseljeni su iz Halova preko Timoka.
-Topljani, Nikoljdan. Ded starcu od 70 godina došao je iz Tople preko Stola.
-Pandarešti, Sv. Petka, su iz Vlaške odakle im je došao ded.
-Došljaci, Mitrovdan, su od Homolja.
-Milovanovići, Sv.Petka, su Cigani-Romi kovači su iz nekog sela u Krajini.
-Jovešti, Jovanjdan, su od Firulovića u Dubočanu.
-Žukonji, Jovanjdan, su iz Slatine u timočkoj Crnoj Reci.
-Bešoješti, Jovanjdan su od „Ungurjana“ u Dubočanu.
-Bogdanovići, Nikoljdan, su iz Negotina.
Seoska zavetina su Sv. Trojice. Crkva je zajednička sa Dubočanom, koju je podigao Đorđe Vajfert, a posvećena je Sv. Ani.
IZVOR: Prema knjizi Koste Jovanovića „Negotinska Krajina i Ključ“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
19. januar 2016. u 12:46
Pilovic spasoje
interesuje me poreklo prezimena pilovici nadimak surdonji. navodno je poreklo iz vlaske. da li je to tacno i ako je moguce izraditi rodoslov. hvala istocarima
3. januar 2018. u 07:37
Vojislav Ananić
Vajfert, Đorđe, industrijalac, bankar, dobrotvor (Pančevo, 15. VI 1850 — Beograd, 12. I 1937)
Sin je Ignaca, pančevačkog pivara nemačkog porekla. Nakon osnovne škole i gimnazije u Pančevu i trgovačke škole u Budimpešti, završio je pivarski odsek Više poljoprivredne škole u Vajenstefanu (Bavarska). Od 1873. živeo je u Beogradu. Kao redov konjanik borio se u ratovima 1876—1878. i 1885. Kao istaknuti član Liberalne stranke bio je član skupštinskog Ustavotvornog odbora. Novčano je pomagao Majski prevrat 1903. Prvi svetski rat proveo je u Francuskoj, a nakon rata nastavio život i rad u Beogradu.
Preuzevši 1873. od oca pivaru u Beogradu, razvio je proizvodnju i stvorio vodeću firmu te vrste u Srbiji a kasnije u Jugoslaviji. Na Topčideru i Senjaku sagradio je moderne fabrike piva i slada, u Kostolcu i Nišu tvornice leda, a širom zemlje otvorio stovarišta. S tim ulogom je 1921. osnovao akcionarsko društvo „Prva srpska parna pivara Đorđe Vajfert”. Koncesije rudnika mrkog uglja u Kostolcu kupio je 1873, 1886. otvorio rudnik žive na Avali a potom i rudnike zlata u Glogovici, olova i cinka na jugu Srbije i kamenog uglja u Podvisu. Povlastice borskog rudnika bakra kupio je 1903, ali ih je 1904. prodao jednoj francuskoj kompaniji. Bio je član Osnivačkog i prvog Upravnog odbora Narodne banke (1884), viceguverner (1884—1889, 1902—1911), guverner (1890—1902, 1912—1926) a od 1926. doživotni počasni guverner jugoslovenske Narodne banke. Jedan je od osnivača i počasni predsednik Industrijske komore (1910), dobrotvor i utemeljivač mnogih društava i zadužbina. Sa ocem i bratom Hugom sakupio je u svetu priznatu zbirku spomen-medalja iz XVII i XVIII v. i zbirke srpskog srednjovekovnog i antičkog novca. Prve dve kolekcije nestale su u toku Prvog svetskog rata. Antičku zbirku 1923. poklonio je Beogradskom univerzitetu. Bio je mason od 1890; od 1891. do 1899. bio je starešina lože „Pobratim” a 1912. veliki majstor Vrhovnog saveta Srbije. Za vreme Prvog svetskog rata, uz Pašićevu molbu i novčanu pomoć, u Marseju je pridobijao masone za potrebe Srbije. Veliki majstor lože „Jugoslavija” bio je 1919. Odlikovan je Ordenom Svetog Save I stepena, Karađorđevom zvezdom, ordenom Belog orla, Takovskim krstom i Spomenicom Ministarstva šuma i ruda.
Zoran Pejašinović