Порекло презимена, село Дубочане (Зајечар)

12. августа 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Дубочане, Град Зајечар – Зајечарски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Dubočane

Положај села.

Сеоски атар је већином по плећатој коси Дели Јована, између Глоговичке Реке и Беле Реке а мање на површи преко Глоговичке (Воденичке) Реке. Куће су у плиткој и пространој удолини, на десној страни дубоке долине Воденичке Реке, од које су најближе удаљене око 200 метара а на југу и југоистоку допиру до Кошевског Потока, преко кога је пространа утрина.

Воде.

Мештани користе воду са Ладне Воде (Фитена Рече), са једне „чешмје“ и из извора даском покривених, на обали Кошевског Потока, које зову „Извор“ или „Кров“. Мањи број кућа се служи водом из бунара. У синору су „Чешмја“, Тренчина Чесма и још неколико извора.

Земље и шуме.

Места са њивама, ливадама и гајевима се зову: Џоферова, Барбулин Крак, Дудук, Висок Чука (Чока Ноалта), Самар, Врц, Визурин, Борниц, Велико Осоје (Дос Маре), Букова Глава, Дупађал, Бучинац, Јелашница, Велико Брдо (Ђал Маре) и Чешмја. Општинска шума и утрина су: Јелашница, Падина (Пађина) и Излаз.

Тип села.

Село је збијеног типа и куће су међусобно удаљене од 10 до 20 метара а на искрајцима и до 50 метара. Подељено је на крајеве: Водски Поток (Огашу Вадули), Кошевски Поток (Огашу Кошулуј), Тренчина Чесма (Фитена Тренча) и Динуловићи (Динулести). Три куће су се у новије време иселиле „на салаш“. У крајевима има више родова са измешаним кућама.

Име селу.

По народном предању Дубочане је названо по дубоким долинама Воденичке Реке и њених притока.

Подаци о селу у прошлости.

Под данашњим именом село се помиње тек у прошлом, 19. веку. Године 1866. село је имало 172 а 1924. године 196 кућа. По карти из 1723-1725. године („Темишварски Банат“) овде је забележено место Diboko, свакако данашње Дубочане а на истој и другој (Лангеровој) карти забележена су места Bukinz и Borins, о којима се данас ништа не зна.

Постанак села и порекло становништва.

Прича се да је пре 200 година село било на месту „Чешмја“, одакле се убрзо преместило на југ од данашњег села. Половином 18. века, због „турског зулума“ ово се насеље морало растурити и његови становници су отишли, неки „преко планине“ а други у Бугарску, одакле су сус е доцније неки „повратили“ и засновали данашње Дубочане.

Најстарији родови:

-Патруцешти, Св. Петка:
-Динуловићи и Мијаји су једна род, славе Никољдан. Преци оба рода су се вратили из Бугарске.
Стари род су:
-Фајдоњи (Фајдоњи, Јонићи, Симоновићи, Васулењи; Јонцањи, Младеновићи, Пиперчи-Новаковићи; Јоница, Трајлуци,Чолакови, Јовановићи, Пауновићи, Павлан, Јоникић, Ћотани, Флораи-Чукани, Васиљевићи, Митровићи, Илићи, Првуловићи, Гаврил, Трујови и Јонаскешти), славе Митровдан. Заједничко име Фајдоњи многи су заборавили а неки су се кумством поново ородили. Родоначелник Јован Фајда са браћом „повратио се“ из Слатине у Црној Реци.

Родови досељени пре почетка 19. века:

-Унгурјани (Унгурјани, Јоновићи, Бурелешти, Миловани, Новаковићи, Предоњи и Биволани), славе Св. Петку. Дошли су из Кривеља у Црној Реци а даљим пореклом су са Хомоља.
-Петачешти (Калиновићи) и Боровешти су један род, славе Никољдан. Не каже се ништа за порекло.
-Светоњи (Светоњи, Оприћи, Дирептаци, Димитровићи, Кршмари, Маринкоњи, Дурујешти, Ајдумитри, Дабуловићи, Врнујка и Николићи), славе Св. Петку а доселили су се из Раковице у Бугарској.
-Бугарешти (Бугарешти, Крчоба, Лицоњи и Недељковићи), Никољдан и:
-Бежујешти, Св. Петка су из Бугарске.
-Катруцани, Св. Петка, су од Хомоља.
-Попизешти, Св. Петка, су из Салчове у Бугарској.
-Рпанешти, Никољдан;
-Микулешти (Микулешти, Станкулови, Јовановићи и Ђорђевићи), Св. Петка и:
-Поповићи, Св. Петка, не знају за своје порекло.

Родови досељени у 19. веку:

-Митрујешти (Марјановићи), Никољдан;
-Пауновићи, Св. Петка;
-Бркани, Св. Петка;
-Ангелешти, Никољдан;
-Смадоњи, Св. Петка;
-Беције, Св.Петка;
-Цикоњи, Јовањдан;
-Фируловићи, Св.Петка;
-Бађићи, Св. Петка;
-Бурмановићи, Св. Петка;
-Оприцани, Никољдан, Цигани-Роми ковачи;
-Голгојони, Св. Петка;
-Андријешти, Св. Петка;
-Човикани, Св. Петка и;
-Шувејоњи, Св. Петка….
„Сви су они Унгурјани“.
-Првуловићи, Св. Петка. Прадед Јован је дошао из Халова преко Тимока.
-Јовањи, Св. Петка, Цигани-Роми ковачи, су дошли из неког села у Крајини.
-Станкула, Аранђеловдан, Цигани-Роми ковачи. Отац им дошао из Раковице у Бугарској.
-Флорићи, Митровдан, су из Градскова преко Тимока, предак се призетио у Фајдоње.
-Балани, Никољдан, су из Глоговице а пореклом су из „Влашке“.
-Аврамовићи, Јовањдан, су из Глоговице а пореклом су из Чубре.
-Радојевићи, Никољдан, трговац, доселили се из Салаша а пореклом су са Косова.
-Иримањи, Никољдан, механџија, су из Глоговице а пореклом су „Унгурјани“.
-Ђорђевићи, Св. Петка, ћурчија, су се доселили из Неготина.
Сеоске заветине су Спасовдан и Петровдан.

ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.