Порекло презимена, село Велика Јасикова (Зајечар)

27. јула 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Велика Јасикова, Град Зајечар – Зајечарски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Velika-Jasikova

Положај села.

Село је северно од Копривнице и Чокоњара, на површи коју су изделиле Јасиковачка Река са саставницама Салашком и Глоговичком Реком, као и њиховим притокама Медведовцем, Красничким Потоком и другим потоцима. Речне долине имају благе стране. Већина кућа је у углу саставница Јасиковачке Реке а остале су на десној страни Глоговичке Реке и на левој страни Салашке Реке. Због мало воде у рекама куће у долинском делу нису плављене.

Воде.

У селу се пије вода са четири „чешмје“ и из многих бунара а стока се поји на рекама.

Земље и шуме.

Велика Јасикова има велики атар, који се простире од пута Зајечар-Неготин до Тимока на истоку а на северу до пута Салаш-Брусник. Највише има зиратне земље а шуме и утрине мало поред Тимока. Називи поља су: Медведовац, Велико Поље (Кђмпол Маре), Блато, Излаз, Дивородин, Сељиште, Стари Виногради (Вија Патасиц), Вучја Рупа (Крову Вучакули), Тудорча, Обршје, Мрвила, Грош, Бурулија, Шуту, Ајдучки Поток, Бостањ, Облеџ, Гаван, Цуцур, Тимок, Оровац, Красна, Цигански Крај, Присоје („Фаца“), Градишће и Манастир.

Тип села.

Село је збијеног типа и куће су размакнуте под 10-30 метара. Подељено је на крајеве: Арнаутски Крај (Котуј Арнаутлуј), Змајац, Вртоп, Средина Села (Мижлок) и Горњи Крај („Ђал“).
У крајевима има више родова, али су им куће већином измешане. У време испитивања у селу је било 48 одова са 297 кућа.
Гробље је на брду југоисточно од села.

Старине у селу.

У Великој Јасикови има разних остатака из прошлости. На левој страни Красничког Потока је место Градишће на коме има остатака зидина, веле да је из времена „Лаћина“. Између села и Красничког Потока, на десној страни је место Манастир на коме се познаје темељ неке од цркве, кажу да је ту био манастир.
У Селишту је раније било село, и тамо је, по предању, била и црква, али од ње нема остатака. У близини је Старо Гробље (Морминц Батрњ), у коме се, веле, укопавано средином прошлог века. Прича се да је село још раније било у Великој Долини (Ваља Маре) која је на левој страни Јасиковачке Реке, испод Чукаре (Илијева Брда), на коме се преместило са места Бунара а да је пре тога било у Гавану. Незнано Гробље (Морминац Парасиц) је у Гавану и од њега има великог надгробног камења, али се о њему не казује ништа.
Најстарији помен о селу је у Лангеровој карти, на којој је на месту данашњег села забележено насеље Jasikovac. Овим је утврђено да је место данашње Велике Јасикове и суседне Мале Јасикове постојало једно насеље и да је његова подела на ова два села извршена нешто касније, јер су1784. године постојала села Gornia Jassikova и Dolnia Jassikova а 1807. године се помињу „Исаковачки кнез Калин“ и „Асикова мала Димитрије кнез“ да би 1811. године у списку крајинскких села Јасикова забележена два пута. Године 1846. Велика Јасикова је имала 184, 1866. године 266 а 1924. године 323 куће.

Постанак села и порекло становништва.

Неколико селишта показује да је Јасикова старије насеље; али се прича да је пре 200 година била пуста и да су је обновили неки родови, који су дошли из „Арнаутлука“. То су родови:
-Јелкулешти, Србоњи, Матијешти и Ваоњи (Вељићи) су један род. Сви славе Никољдан. Прадед Јелкулешта био је „топџија Хајдук-Вељков“.
-Флокани су стари род, славе Никољдан. Њихов предак је дошао од Јужне Мораве.
Доцније су досељени из „Арнаутлука“:
-Петрикићи, Манзале, Петкулешти, Никочешти, Маркулешти, Младенешти, Николачешти, Гозобе, Поповићи и Илекањи су један род и сви славе Никољдан.
-Цветкоњи, Св. Петка.
У ово време из „Влашке“ су досељени:
-Шћопуловићи и Кисероњи су један род, славе Митровдан:
-Величкани, Св. Петка;
-Ђокини и Ђикићи, Св. Петка;
-Богдановићи, Митровдан;
-Морари (Воденичари), Св. Петка;
-Паскулешти, Никољдан;
-Мијешти, Св. Петка;
-Митани, Никољдан:
-Визулани, Св. Петка;
-Радулчешти, Аранђеловдан;
-Обеђани, Чукићи, Св. Петка;
-Његонцићи, Никољдан;
-Бурићешти, Св. Петка и;
-Динуловићи и Костадиновићи су један род, славе Св. Петку.
-Мармокоња, Никољдан. Прачукундед се доселио од Тетова.
-Петковићи, Св. Врачи. Чукундед Милутин је дошао из Леновца, пореклом је „са Косова“.
-Балћани, Никољдан, су од Тетова.
-Неткулешти (Цветићи), Никољдан су од Куманова.

Родови досељени у 19. веку:

Из „Влашке“ су дошли:
-Јонели (Јоновићи), Св, Петка;
-Илијешти, Никољдан,
-Оприћи, Св. Петка;
-Шобићи, Никољдан;
-Брукани, Св. Петка;
-Братуљевићи (Пашоњи), Никољдан и;
-Фустикани, Св. Петка.
-Василоњи, Св. Петка, су из Мале Јасикове а пореклом су из „Влашке“.
-Морари (Воденичари), Никољдан, су од „Унгурјана“ у Дубочану.
-Васиљевићи, Св. Петка. Њиховог деда су као дете довели из Првова код Пожаревца.
-Новачика (Куцани), Св. Петка, су „Унгурјани“ из Дубочана.
-Ђуркоњи, Св. Тодор, су из Кленовца.
-Маринковићи, Аранђеловдан, су из Мале Јасикове.

Сеоска заветина је Спасовдан а црква слави Св.Параскеву.

ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.