Poreklo prezimena, selo Koprivnica (Zaječar)

Poreklo stanovništva sela Koprivnica, Grad Zaječar – Zaječarski okrug. Prema knjizi Koste Jovanovića „Negotinska Krajina i Ključ“. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Selo je na jugu Krajine. Veći broj kuća je na severu po stranama potoka Vranjevca, koji utiče u potok Reku a manji broj je na jugu sela na stranama Reke, skoro do njenog ušća u Jelašničku Reku. Na desnoj strani Reke kuće dopiru blizu kuća sela Jelašnice.

Vode.

Selo oskudeva izvorskom vodom, jer su izvori slabi. I oni i potoci leti presušuju. Većinom se služe vodom iz bunara.

Zemlje i šume.

„Ziratne zemlje“, livada i omanjih gajeva ima dosta. Utrine su Del i Breg. Šuma je u mestu Koritar a opštinska je šuma Timok.

Tip sela.

Selo je zbijenog tipa i podeljeno je na krajeve; Gornji Kraj, Sredina Sela i Donji Kraj. U krajevima je više rodova i njihove kuće su izmešane. Godine 1846. Koprivnica je imala 149, 1866. godine 198 a 1924. godine 360 kuća.
Groblje je severozapadno od sela.

Starine u selu.

Kod crkve je mesto Stara Crkva, gde je pre današnje, bila crkva brvnara pokrivena krovinom. U Donjem Kraju je Staro Groblje, gde su, pričaju, sahranjeni oni što su pomrli „od čume“ krajem 18. veka. Na zaravni Skrovnici je mesto Selištance, gde su nalažene rbine od sudova i na njemu je bila stara Koprivnica. U mestu Kalatinu je „Latinsko Groblje“ na kome je bilo ostataka od grobnih spomenika do pre 50-60 godina. Zapadno od Sredine Sela, na desnoj strani potoka Reke, postoji mesto Pazarište. Priča se da je tu bio trg od nekog grada. Na tom mestu je, vele, nađeno veliko šupljo đule i kip čoveka od mesinga, visine 30 santimetara. Preko Pazarišta je vodio neki stari put, koji se još raspoznaje.

Postanak sela i poreklo porodica.

Koprivnica je staro naselje. Najstariji pomen o naselju Copriwniza-Coprivnitz imamo u austrijskim kartama koje su od početka 18. veka. Godine 1874. pominje se selo Koprivnicza a 1807. godine „Knez Stanko koprivnički“. Selo je zabeleženo 1811. godine u vreme prisajedinjenja ovih oblasti Srbiji u kome je bila viđena ličnost pop Mirko Mijailović, koga je, zbog zasluga otadžbini, knez Miloš postavio za sveštenika Koprivnice, Jelašnice i Čikonjara. Iz Koprivnice je bio poznati narodni prvak Adam Bogosavljević.
Po predanju Koprivnica je staro selo i njeni osnivači su došli „sa Kosova i iz Stare Srbije odmah posle Kosovske bitke“. To su:

-Gmitrićevci* i Ficarići, slave Nikoljdan;
-Gligorijevići, Mitrićevci i Dinići* (Trtići), slave Nikoljdan;
-Vasiljevići, Đurđevdan;
-Orići i Genići, Nikoljdan.
*Predak Gmitrićevaca Stojko „vojevao je sa Hajduk-Veljkom“ a praded Dinića Blagoje bio je „vojnik Hajduk-Veljkov”.

Nešto kasnije su došli „sa Kosova“:

-Dugalići (Čolići, Čerkezi, Mutići, Borovićevci, Rajinci i Cojinci) su jedan rod i slave Petrovdan.

Od „Ravne Sjenice“ su „Arnauti“:

-Tomići, Drujkići, Jeremići (Buklijanci), Čolinci i Zrnići* (Zdravkovići) su jedan rod, slave Tomindan.
*Praded Zrnića Dina bio je „vojnik Hajduk-Veljkov“.

Do početka 19. veka doselio se veći broj rodova i to:

-Dobrići (Milenovci, Mijaci, Gaminci, Pakinci, Bogojevići*, Jovanci, Kumrići i Bogosavljevići) su jedan rod, slave Jovanjdan. Oni su došli iz Krivog Vira. Došla dva brata, Sibin i Ugrin, pošto su zbog „ženske časti“ ubili spahiju Turčina i da bi zvarali trag neko vreme su stanovali u Mokranju.
*Praded Bogojev „vojevao je sa Hajduk-Veljkom.
-Martinoići i Dražaljci, Aranđelovdan. Oni su se „povratili iz Vlaške“ a poreklom su „sa Kosova“.
-Nikići, Sv. Petka. Oni su se doselili iz Srbovlaha a poreklom si iz „Vlaške“.
-Savići i Lukići, Nikoljdan. Oni su iz Suvodola u Homolju, poreklom su iz Tetova.
-Đurkovići (prozvani Krdžalijama) i Mikićevci (Spasojevići, Stanisavljevići, Rajkovci, Nešići, Mitinci, Rajčići i Martići) su jedan rod, slave Đurđevdan. Doselili su se iz Šumadije. Preded Petar „vojevao je sa Hajduk-Veljkom).
-Nestorovići* (Đurinci i Bukurovići) i Tobošarevci (Milosavljevići) su jedan rod, slave Alimpijevdan. Poreklom su sa Kosova a ovde su došli iz Rgotine i Crnoj Reci.
*Praded Nestor sa „obor-knezom“ Mišom iz Salaša i drugim viđenim ljudima išao je u Carigrad da se žali „na ukinuta narodna prava“, a njegov sin Nikola je bio „vojnik Hajduk-Veljkov“.
-Krsjančići, Todorov Subota, su se doselili iz Vražogrnca u Crnoj Reci a poreklom su iz Stare Srbije.
-Miloradovci (Karakudinci), Đurđevdan su od starinaca Mirčića u Sikolu.

Rodovi doseljeni u 19. veku:

-Torlaci, slave Nikoljdan, su iz Mozgova kod Aleksinca.
-Boškovići, Nikoljdan, su iz „Bugarije“.
-Nešulovići, Paunovići i Pavkovići su jedan rod, slave Nikoljdan. Doselili su se iz Ivanjice.
-Živančići, Nikoljdan, su iz „Ilina u Torlaku“.
-Vekići, Aranđelovdan su iz Bregova preko Timoka.
-Stajići, Cigani-Romi kovači, slave Aranđelovdan. Praded došao iz „nekog“ sela u okolini.
-Pavlićevci, Nikoljdan, su iz Trnjana, a poreklom su starinci.
-Nikolići, Cigani-Romi kovači, slave Mitrvdan. Otac se doselio iz Negotina.
-Jovanović, trgovac, slavi Jovanjdan, doselio se iz Zaječara.
-Mićić, ćurčija, Nikoljdan, je iz Vražogrnaca a poreklom je „od Kosova“.
-Mijailović, trgovac, Mitrovdan je iz Gopeša.
-Janković, Sv. Petka, je od „Ungurjana“ u Dubočanu, starinom je iz Homolja.

Crkva slavi Petrovdan, a seoska preslava je Spasovdan.

IZVOR: Prema knjizi Koste Jovanovića „Negotinska Krajina i Ključ“. Priredio saradnik Porekla Milodan.