Порекло презимена, село Копривница (Зајечар)

24. јул 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Копривница, Град Зајечар – Зајечарски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Koprivnica

Положај села.

Село је на југу Крајине. Већи број кућа је на северу по странама потока Врањевца, који утиче у поток Реку а мањи број је на југу села на странама Реке, скоро до њеног ушћа у Јелашничку Реку. На десној страни Реке куће допиру близу кућа села Јелашнице.

Воде.

Село оскудева изворском водом, јер су извори слаби. И они и потоци лети пресушују. Већином се служе водом из бунара.

Земље и шуме.

„Зиратне земље“, ливада и омањих гајева има доста. Утрине су Дел и Брег. Шума је у месту Коритар а општинска је шума Тимок.

Тип села.

Село је збијеног типа и подељено је на крајеве; Горњи Крај, Средина Села и Доњи Крај. У крајевима је више родова и њихове куће су измешане. Године 1846. Копривница је имала 149, 1866. године 198 а 1924. године 360 кућа.
Гробље је северозападно од села.

Старине у селу.

Код цркве је место Стара Црква, где је пре данашње, била црква брвнара покривена кровином. У Доњем Крају је Старо Гробље, где су, причају, сахрањени они што су помрли „од чуме“ крајем 18. века. На заравни Скровници је место Селиштанце, где су налажене рбине од судова и на њему је била стара Копривница. У месту Калатину је „Латинско Гробље“ на коме је било остатака од гробних споменика до пре 50-60 година. Западно од Средине Села, на десној страни потока Реке, постоји место Пазариште. Прича се да је ту био трг од неког града. На том месту је, веле, нађено велико шупљо ђуле и кип човека од месинга, висине 30 сантиметара. Преко Пазаришта је водио неки стари пут, који се још распознаје.

Постанак села и порекло породица.

Копривница је старо насеље. Најстарији помен о насељу Copriwniza-Coprivnitz имамо у аустријским картама које су од почетка 18. века. Године 1874. помиње се село Коprivnicza а 1807. године „Кнез Станко копривнички“. Село је забележено 1811. године у време присаједињења ових области Србији у коме је била виђена личност поп Мирко Мијаиловић, кога је, због заслуга отаџбини, кнез Милош поставио за свештеника Копривнице, Јелашнице и Чикоњара. Из Копривнице је био познати народни првак Адам Богосављевић.
По предању Копривница је старо село и њени оснивачи су дошли „са Косова и из Старе Србије одмах после Косовске битке“. То су:

-Гмитрићевци* и Фицарићи, славе Никољдан;
-Глигоријевићи, Митрићевци и Динићи* (Тртићи), славе Никољдан;
-Васиљевићи, Ђурђевдан;
-Орићи и Генићи, Никољдан.
*Предак Гмитрићеваца Стојко „војевао је са Хајдук-Вељком“ а прадед Динића Благоје био је „војник Хајдук-Вељков”.

Нешто касније су дошли „са Косова“:

-Дугалићи (Чолићи, Черкези, Мутићи, Боровићевци, Рајинци и Цојинци) су један род и славе Петровдан.

Од „Равне Сјенице“ су „Арнаути“:

-Томићи, Друјкићи, Јеремићи (Буклијанци), Чолинци и Зрнићи* (Здравковићи) су један род, славе Томиндан.
*Прадед Зрнића Дина био је „војник Хајдук-Вељков“.

До почетка 19. века доселио се већи број родова и то:

-Добрићи (Миленовци, Мијаци, Гаминци, Пакинци, Богојевићи*, Јованци, Кумрићи и Богосављевићи) су један род, славе Јовањдан. Они су дошли из Кривог Вира. Дошла два брата, Сибин и Угрин, пошто су због „женске части“ убили спахију Турчина и да би зварали траг неко време су становали у Мокрању.
*Прадед Богојев „војевао је са Хајдук-Вељком.
-Мартиноићи и Дражаљци, Аранђеловдан. Они су се „повратили из Влашке“ а пореклом су „са Косова“.
-Никићи, Св. Петка. Они су се доселили из Србовлаха а пореклом си из „Влашке“.
-Савићи и Лукићи, Никољдан. Они су из Суводола у Хомољу, пореклом су из Тетова.
-Ђурковићи (прозвани Крџалијама) и Микићевци (Спасојевићи, Станисављевићи, Рајковци, Нешићи, Митинци, Рајчићи и Мартићи) су један род, славе Ђурђевдан. Доселили су се из Шумадије. Предед Петар „војевао је са Хајдук-Вељком).
-Несторовићи* (Ђуринци и Букуровићи) и Тобошаревци (Милосављевићи) су један род, славе Алимпијевдан. Пореклом су са Косова а овде су дошли из Рготине и Црној Реци.
*Прадед Нестор са „обор-кнезом“ Мишом из Салаша и другим виђеним људима ишао је у Цариград да се жали „на укинута народна права“, а његов син Никола је био „војник Хајдук-Вељков“.
-Крсјанчићи, Тодоров Субота, су се доселили из Вражогрнца у Црној Реци а пореклом су из Старе Србије.
-Милорадовци (Каракудинци), Ђурђевдан су од старинаца Мирчића у Сиколу.

Родови досељени у 19. веку:

-Торлаци, славе Никољдан, су из Мозгова код Алексинца.
-Бошковићи, Никољдан, су из „Бугарије“.
-Нешуловићи, Пауновићи и Павковићи су један род, славе Никољдан. Доселили су се из Ивањице.
-Живанчићи, Никољдан, су из „Илина у Торлаку“.
-Векићи, Аранђеловдан су из Брегова преко Тимока.
-Стајићи, Цигани-Роми ковачи, славе Аранђеловдан. Прадед дошао из „неког“ села у околини.
-Павлићевци, Никољдан, су из Трњана, а пореклом су старинци.
-Николићи, Цигани-Роми ковачи, славе Митрвдан. Отац се доселио из Неготина.
-Јовановић, трговац, слави Јовањдан, доселио се из Зајечара.
-Мићић, ћурчија, Никољдан, је из Вражогрнаца а пореклом је „од Косова“.
-Мијаиловић, трговац, Митровдан је из Гопеша.
-Јанковић, Св. Петка, је од „Унгурјана“ у Дубочану, старином је из Хомоља.

Црква слави Петровдан, а сеоска преслава је Спасовдан.

ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.