Порекло становништва села Плешин, општина Рашка – Рашки округ. Према књизи Радомира Илића „Ибар“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Плешин се налази по стрмим планинским странама са обе стране Плешинског Потока. Куће су по страни Црног Врха и Бауиног Гроба.
Воде.
Мештани користе воду из извора, којих има доста и они су без нарочитих назива.
Земље и шуме.
Свуда око села налазе се већи и мањи комади шума. Земља је веома неплодна, њива има мало и оне су испод кућа док паша и ливада има нешто више.
Куће су све брвнаре. Стаје за стоку су сибаре. Бачије су по подгорини голијској.
Старине у селу.
У Плешину постоје развалине од једне старе цркве, која одавно не служи својој сврси.
Порекло породица.
-Кутлачићи, Перовићи, Кучевићи, Радомировићи, Јанковићи и Марјановићи – славе Јовањдан. Овде су одавно и себе сматрају за староседеоце мада старији мештани причају да су им преци говорили да су старином из Црне Горе.
Заселак Жари.
Положај засеока.
Западно од Плешина, на један сат хода по стрмим странама Жарског Потока и странама брда Лисе је заселак Жаре. У Жарама је шест збијених кућа у којима живи један род:
-Џоде, који славе Аранђеловдан и староседеоци су.
Заселак Бањска.
Положај засеока.
Бањска се налази јужно д Жара на супротној страни брда Лисе и на самој граници између Србије и Новопазарског Санџака.
Испод засеока тече мала планинска речица Бањска и улива се у реку Дежеву, која тече кроз Новопазарски Санџак.
Занимање становништва.
Овај засеок, као и остали, чисто сточарско место. Живи се само од стоке, коју држе на голијским пашама. Све су им стаје брвнаре, кровином и даском покривене. За стоку само праве сибаре. Од жита успева само јечам, овас, раж и проха.
Порекло породица.
-Шарковићи, Ђурђевдан. Досељени су од Новог Пазара.
-Кулизе, Аранђеловдан. Досељени су из Црне Горе.
Заселак Двориште.
Положај засеока.
Испод Плешина, један сат источно од Бањске, под Кутима налази се мали засеок Двориште. Над самим засеоком брдо се зове Шанац, јер је ту, веле, Карађорђе ископао шанац када је ишао на Нови Пазар.
Воде.
У страни Кута, око засеока, налази се неколико јачих извора, који образују један порок – Кучевски Поток, који са Плешинском и Бањском Реком образују реку Дежеву.
Порекло породица.
-Благојевићи и Вучковићи, славе Стевањдан. Они су старинци.
ИЗВОР: Према књизи Радомира Илића „Ибар“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
19. јул 2015. у 22:51
Nikolić Svetlana
Hvala! Toliko mogu da kažem kao unuka (majčina strana) Kučevića.
Molim,bar ispravite:Kučevići iz Plešina slave Nikoljdan.
Pored stočarstva,stanovništvo Plešina se bavilo i trgovinom.Pozdrav!
20. јул 2015. у 12:25
Милодан
Све наведене фамилије, па и Кучевићи, по књизи, славе Јовањдан.
Како се један део побројаних фамилија презива Кучевићи – може бити да су пореклом од Куча у Црној Гори, али је то само у домену претпоставки – како пише на маргинама ове књиге.
14. јануар 2016. у 20:13
Милисав Мареновић
Молим Вас проверите да није грешка, у плешину су породица Мареновић, а не Марјановић како сте навели, а тачно је да славе Јовањдан, а молим Вас ако знате одакле су се доселили из Црне Горе и у које време? Иначе, од тих Мареновића су и они из Витковца код Краљева…
Унапред захвалан…
14. јануар 2016. у 21:36
Милодан
Проверено, пише Марјановић. Такође, у именику породичних презимена у истој књизи пише да Марјановића има само у Плешину, Мареновића нема уопште у именику.
Свако добро!
Слободан Милић, Милодан
19. јун 2016. у 03:26
Dragan Gavrilovic
Gospodine Milodane, da li znate nesto o porodici Gavrilovic koja je zivela u Plesinu, i odakle su dosli.gde mogu da nadjem kompletan rodoslov porodice Gavrilovic? Srdacan pozdrav…
19. јун 2016. у 12:53
Милодан
Прегледао сам списак родова-породица у “презименима” ове књиге. Гавриловића нема уопште на подручју – које ова књига описује. Подаци за књигу су сакупаљани у пореиоду од 1900. до 1904. године и обрађује подручје од Рашке (на југу) до уласка у клисуру код Маглича (на северу) и од Копаоника (исток) до Голије – на западу.
Заиста ми је жао што Вам не могу помоћи.
Поздрав!
Слободан Милић, Милодан
1. децембар 2018. у 22:42
Љубиша Ђорђевић
Поштовање гдин. Слободан Милић Милодан!Дали знате нешто о презимену Ђорђевић из села Котиљевац близу Плешина.Веома ме интересује да сазнам нешто о свом презимену и својим претцима.
2. децембар 2018. у 21:10
Милодан
Љубиша Ђорђевић!
Нашао сам Котиљевац у књизи “Ибар”. Овај засеок, шта ли је, у саставу, кметије Боровићске. Ни Боровићску кметију а ни Котиљевац нисам “обрађивао”, јер таквог насеља неме у Рашкој области. Изволите:
106. Котиљевац.
Котиљеиац је под Кутима.
Ту су:
-Ђорђееићи. славе Си. Аранђела. Старинци су.
То је све што пише. У књизи се налази на страни 663.
Поздрав!
Милодан
5. децембар 2018. у 00:12
Љубиша Ђорђевић
Поштовање!Те сам податке и ја нашао али хвала у сваком случају.Ако знате како и где да пронађем више информација и података молим вас упутите ме.
11. април 2023. у 19:59
Goran Perović
Ljubiša možeš da me kontaktiraš [email protected],za više o Đorđevićima iz Kotiljevca.1833.godine su popisani u Ravnima i potiču iz iste kuće iz koje je i čuveni Sava Ravanjac
24. јануар 2022. у 13:08
Goran Perović
Gavrilovići iz Plešina su poreklom iz Kaludre.U kuću Spiridone Perović na Barici u Plešinu usvojen je Veljko Gavrilović iz Kaludre.Njegova supruga je bila Miroslava,nažalost umrla je mlada 10.novembra 1918.godine u 35 – toj godini života.Sin Veljkov Velizar umro je kao dete 5.maja 1920.god.
Baba Spiridona je poživela do 1933 – će kada je umrla od šloga u 75-oj godini .Ako sam ja sve dobro razumeo Veljko nije imao muških potomaka pa je usvojio sinovca Vlaja iz Kaludre koji se kasnije oženio Nikoletom.Vlajo je poginuo u Dramićima kao pripadnik partizanske jedinice iz Plešina u poteri za manjom grupom četnika početkom 1945.godine.
11. јануар 2017. у 19:51
vladan radomirovic
Zanima me prezime Radomirovic iz Postenj kraj Novog Pazara
11. јануар 2017. у 21:27
Милодан
У једном делу књиге Радомира Илића „Ибар“ (страна 606) писац помиње и нека села Старе Србије, за која је чуо или на картама видео, али их није обрађивао, јер не припадају овој области. У та села спада и Постење док презимена Радомировића у овој књизи уопште нема.
Поздрав!
Слободан Милић, Милодан.
6. март 2017. у 21:14
Nemanja Maksović
Poštovani gospodine Milodane,
Da li znate nesto o prezimenu Maksović iz sela Plešin slave Đurđevdan, ili bilo kakvu drugu informaciju vezano za prezime Maksović. Maksovići i danas zive u Plesinu. Hvala puno i srdačan pozdrav
8. март 2017. у 00:50
Милодан
Немања!
Погледао сам у књизи “Ибар” преглед свих родова и Максовића НЕМА уопште у овој области, самим тим ни у селу Плешин. Баш ми је жао што не могу да Вам помогнем.
Поздрав!
Слободан Милић, Милодан
8. март 2017. у 12:34
Nemanja Maksović
Hvala Vam puno na brzom odgovoru.
Moja dosadašnja saznanja su da je moj čukun deda rođen s krajem 19 veka baš u selu Plešin a deo se zove Sinožeci to je deo između Žari i Marjanovića (Marenovića). U svakom slučaju hvala ja se nadam da ću u budućnosti da saznam nešto više.
16. септембар 2017. у 01:50
Maren
Nemanja, naravno da se zna o Maksovićima iz Sinožeca (zaseok Plešina)…u tefterima iz 30-ih godina 19.veka koji se čuvaju u Arhivu Srbije u Beogradu, se u Plešinu popisuje Maksim Radović, a u kasnijim popisima iz 1860. i 1863. se pominje njegov sin Mijailo Maksović (prezime po ocu Maksimu – Maksu) rodjen 1818. godine, sa ženom Vučicom, kao i njegovih 6 sinova: Milosav, Jovan, Marko, Pavle, Petar i Ignjat…
za više informacija [email protected]
17. фебруар 2018. у 22:29
Biljana Obradović
Moj otac Petar Obradović je rodjen krajem oktobra 1939.g u Plešinu, Banjska, srez: Kraljevački. Moj deda Milun Obradović sa suprugom, sinovima (između ostalih i mojim ocem) je kolonizovan 1945 .g. u Južni Banat. Slave Djurdjevdan. Koliko vidim familija Obradović se ne pominje u ovom tekstu, a pouzdano znam da je moj deda tada svoju kuću dao svom rodjaku (nije imao pravo da je proda) i da i danas u Plešnu žive članovi familije Obradović. Ne znam šta su izvori podataka navedenih u ovoj knjizi ni kada su prikupljeni,ali očito da tamo još uvek postoje neke familije koje su i nekad živele tamo a nisu unete u knjigu.
18. фебруар 2018. у 13:13
Милодан
Биљана!
Материјали за књигу су скупљани у периоду од 1900. до 1904. године.
На читавм подручју, који је у овој књизи обрађен, нема уопште Обрадовића, чак ни других презимена која почињу са “О” изузев Осаћана у Павлици.
Поздрав!
Милодан
1. септембар 2018. у 08:24
Darko Blagojevic
Postovani Milodane,
prijatno sam iznenadjen da postoje neki podaci o porodici Blagojevic iz Plesina, pa ako mi mozete reci poreklo ili neki znacajniji zapis.
Hvala unapred
8. септембар 2018. у 21:12
Милодан
Дарко Благојевић!
Све што је писало у књизи – преточено је у овај текст. Сада обрађујем књигу Копаоник у којој има доста насеља, која су овде већ објављена – па списак родова објављујем о дотичном насељу – као коментаре. Управо сам проверио – у тој књизи НЕМА насеља Плешин.
Поздрав!
Милодан
9. септембар 2018. у 17:50
Darko Blagojevic
Gospodine Milodane,
puno vam hvala na ulozenom trudu.
Ako ima neka knjiga da mi preporucite a gde bi nesto vise saznao o poreklu Blagojevica sa Plesina bio bih vam zahvalan.
Pozdrav
9. септембар 2018. у 23:36
Милодан
Дарко Благојевић:
Ово сам пронашао, али нисам сигуран да се ради о истом насељу.
Родови – Плешин, према књизи Рашка, књига 2. Аутор Петар Ж. Петровић
Село је запустело крајем 17. века, па обновљено у почетку 18. Године1834. поставила се српско-турска државна граница готово по средини села, 1835. замолили су Плешинци на турској страни, да се преселе на своје земље на српској страни. Молбе су им прихваћене, па су се преселили 36 и тако је јужни део села, онај под Турцима, запустео. 1869. у Плешину је било 46 кућа 383 становника, а 1948. имао је 592 становника.
Најстарији родови дошли су из Мораче у првој половини 18. века:
-Лопаћани, Петровићи 10 к., Радомировићи 4 к., св. Јован, Кучи, били у Морачи и у Васојевићима, Сјеничком Пољу, одатле „због арнаутског зулума“ дошли у Плешин. Од њих су Мареновићи у суседним Синожецима и Витановцу у Доњој Гружи.
-Кучевићи 2 к., св. Никола, од Дрекаловића с Медуна. Из матице су кренули крајем 18. века, били у подибарским Ковачима, одатле једни отишли у Драгосинце, а други у Носољин, па 1828. у Плешин. По породичном предању Амзагићи у Тутину, Ганићи и Бејтовићи у Рожају и Кучевићи у Плешину били су „један оџак“ (кућа).
-Кутлачићи 5 K., Исаковићи 4 K., Cв. Јован, Кучи, дошли из Сјеничког Поља.
-Вукосављевићи 2 к., Ђурђевдан, Дробњаци из Сјеничког Поља.
У крају Мајдацима су:
-Мајдаци, Бошковићи 2 к., Мрата, из околине Бијелог Поља, старином из ибарског Колашина.
-Сарићи 4 K., св. Пантелија, Кучи из старовлашког Брусника. У протоколу цркве у брвеничком Грацу забележени су:
1871. Глигорије Вукосављевић,
1860. Миљко Радовановић,
1862. Атанацко Џодић, сви из Плешина.
У почетку ,овога века одселио се у Куршумлију „ћумурџија“ Ђорђе Куче
14. јул 2019. у 13:08
Radovan Ratkovic
poz,,Biljana,ja sam i z tih krajeva selo Vitos,i dan danas zive Obradovici u selu Banjska
znam ih licno.
6. октобар 2020. у 13:21
Biljana
Pozdrav g. Radovane,
hvala vam na komentaru, sad sam tek pročitala. Ideja mi je bila da se dopuni tekst koji je očigledno imao dosta propusta.
Ipak dobro je da se neko pozabavio i ovom temom, jer koliko znam ovaj kraj polako odumire. Da li se do Banjske još uvek može doći? I da li tamo još uvek neko živi? Moj stric je bio pre par godina i kaže da postoji put koji je zarastao, da se tamo ne treba uputiti običnim putničkim automobilom i da tamo više nikoi ne živi (valjda je mislio na kuću u kojo su on i moj otac rođeni).Nisam nikad bila tamo, a volela bih da vidim.
12. септембар 2018. у 19:31
Darko Blagojevic
Puno vam hvala gospodine Milodane, ako naidjete na jos kakav podatak vezan za Plesin i Blagojevice bicu vam zahvalan.
Pozdrav i jos jednom puno Hvala.
12. септембар 2018. у 21:11
Милодан
Дарко Благојевић!
У целој књизи “Рашка” постоји само један род Благојевића – у селу Дворишта.
-Вучковићи 2 к., Благојевићи 2 к., су од Шубарића у Лозну. Не каже се коју славу славе.
Поздрав!
12. март 2019. у 23:06
Марен
Милодане, заиста морам да Вас похвалим што сте бар у коментару поставили податке за село Плешин из књиге “Рашка 2”, која је (и сами видите) много конкретнија и прецизнија од Књиге “Ибар” која је цитирана у Вашем главном тексту, па ако Вам није тешко, молим да бар допуните главни текст, или га скроз замените овим прецизнијим (јер можда неко прескочи да прочита коментаре, а није у реду да у коментарима сазна више него у главном тексту)…
Наравно, у праву сте: Двориште, Бањска, Жари и Синожеци су све засеоци села Плешина (па слободно можете поставити цитате и за та места)
Унапред захвалан!
P.S: Иначе, до сада су ДНК тестови потврдили рад Петра Ж. Петровића за Луковиће из Синожеца (засеок Плешина) да су словенски род Никшићана, док су Мареновићи такође из Синожеца R1а
13. март 2019. у 13:12
Милодан
Марен!
Захваљујем се на изреченим похвалама “на мој рачун”. Нисам у могућности да вршим исправке и корекције већ постављених текстова – то може урадити само Уредник Порекла или неко од његових најближих сарадника, те их овом приликом позивам да учине тражене корекције.
А Вама поздрав!