Poreklo stanovništva sela Plešin, opština Raška – Raški okrug. Prema knjizi Radomira Ilića „Ibar“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Plešin se nalazi po strmim planinskim stranama sa obe strane Plešinskog Potoka. Kuće su po strani Crnog Vrha i Bauinog Groba.
Vode.
Meštani koriste vodu iz izvora, kojih ima dosta i oni su bez naročitih naziva.
Zemlje i šume.
Svuda oko sela nalaze se veći i manji komadi šuma. Zemlja je veoma neplodna, njiva ima malo i one su ispod kuća dok paša i livada ima nešto više.
Kuće su sve brvnare. Staje za stoku su sibare. Bačije su po podgorini golijskoj.
Starine u selu.
U Plešinu postoje razvaline od jedne stare crkve, koja odavno ne služi svojoj svrsi.
Poreklo porodica.
-Kutlačići, Perovići, Kučevići, Radomirovići, Jankovići i Marjanovići – slave Jovanjdan. Ovde su odavno i sebe smatraju za starosedeoce mada stariji meštani pričaju da su im preci govorili da su starinom iz Crne Gore.
Zaselak Žari.
Položaj zaseoka.
Zapadno od Plešina, na jedan sat hoda po strmim stranama Žarskog Potoka i stranama brda Lise je zaselak Žare. U Žarama je šest zbijenih kuća u kojima živi jedan rod:
-Džode, koji slave Aranđelovdan i starosedeoci su.
Zaselak Banjska.
Položaj zaseoka.
Banjska se nalazi južno d Žara na suprotnoj strani brda Lise i na samoj granici između Srbije i Novopazarskog Sandžaka.
Ispod zaseoka teče mala planinska rečica Banjska i uliva se u reku Deževu, koja teče kroz Novopazarski Sandžak.
Zanimanje stanovništva.
Ovaj zaseok, kao i ostali, čisto stočarsko mesto. Živi se samo od stoke, koju drže na golijskim pašama. Sve su im staje brvnare, krovinom i daskom pokrivene. Za stoku samo prave sibare. Od žita uspeva samo ječam, ovas, raž i proha.
Poreklo porodica.
-Šarkovići, Đurđevdan. Doseljeni su od Novog Pazara.
-Kulize, Aranđelovdan. Doseljeni su iz Crne Gore.
Zaselak Dvorište.
Položaj zaseoka.
Ispod Plešina, jedan sat istočno od Banjske, pod Kutima nalazi se mali zaseok Dvorište. Nad samim zaseokom brdo se zove Šanac, jer je tu, vele, Karađorđe iskopao šanac kada je išao na Novi Pazar.
Vode.
U strani Kuta, oko zaseoka, nalazi se nekoliko jačih izvora, koji obrazuju jedan porok – Kučevski Potok, koji sa Plešinskom i Banjskom Rekom obrazuju reku Deževu.
Poreklo porodica.
-Blagojevići i Vučkovići, slave Stevanjdan. Oni su starinci.
IZVOR: Prema knjizi Radomira Ilića „Ibar“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
19. jul 2015. u 22:51
Nikolić Svetlana
Hvala! Toliko mogu da kažem kao unuka (majčina strana) Kučevića.
Molim,bar ispravite:Kučevići iz Plešina slave Nikoljdan.
Pored stočarstva,stanovništvo Plešina se bavilo i trgovinom.Pozdrav!
20. jul 2015. u 12:25
Milodan
Sve navedene familije, pa i Kučevići, po knjizi, slave Jovanjdan.
Kako se jedan deo pobrojanih familija preziva Kučevići – može biti da su poreklom od Kuča u Crnoj Gori, ali je to samo u domenu pretpostavki – kako piše na marginama ove knjige.
14. januar 2016. u 20:13
Milisav Marenović
Molim Vas proverite da nije greška, u plešinu su porodica Marenović, a ne Marjanović kako ste naveli, a tačno je da slave Jovanjdan, a molim Vas ako znate odakle su se doselili iz Crne Gore i u koje vreme? Inače, od tih Marenovića su i oni iz Vitkovca kod Kraljeva…
Unapred zahvalan…
14. januar 2016. u 21:36
Milodan
Provereno, piše Marjanović. Takođe, u imeniku porodičnih prezimena u istoj knjizi piše da Marjanovića ima samo u Plešinu, Marenovića nema uopšte u imeniku.
Svako dobro!
Slobodan Milić, Milodan
19. jun 2016. u 03:26
Dragan Gavrilovic
Gospodine Milodane, da li znate nesto o porodici Gavrilovic koja je zivela u Plesinu, i odakle su dosli.gde mogu da nadjem kompletan rodoslov porodice Gavrilovic? Srdacan pozdrav…
19. jun 2016. u 12:53
Milodan
Pregledao sam spisak rodova-porodica u “prezimenima” ove knjige. Gavrilovića nema uopšte na području – koje ova knjiga opisuje. Podaci za knjigu su sakupaljani u poreiodu od 1900. do 1904. godine i obrađuje područje od Raške (na jugu) do ulaska u klisuru kod Magliča (na severu) i od Kopaonika (istok) do Golije – na zapadu.
Zaista mi je žao što Vam ne mogu pomoći.
Pozdrav!
Slobodan Milić, Milodan
1. decembar 2018. u 22:42
Ljubiša Đorđević
Poštovanje gdin. Slobodan Milić Milodan!Dali znate nešto o prezimenu Đorđević iz sela Kotiljevac blizu Plešina.Veoma me interesuje da saznam nešto o svom prezimenu i svojim pretcima.
2. decembar 2018. u 21:10
Milodan
Ljubiša Đorđević!
Našao sam Kotiljevac u knjizi “Ibar”. Ovaj zaseok, šta li je, u sastavu, kmetije Borovićske. Ni Borovićsku kmetiju a ni Kotiljevac nisam “obrađivao”, jer takvog naselja neme u Raškoj oblasti. Izvolite:
106. Kotiljevac.
Kotiljeiac je pod Kutima.
Tu su:
-Đorđeeići. slave Si. Aranđela. Starinci su.
To je sve što piše. U knjizi se nalazi na strani 663.
Pozdrav!
Milodan
5. decembar 2018. u 00:12
Ljubiša Đorđević
Poštovanje!Te sam podatke i ja našao ali hvala u svakom slučaju.Ako znate kako i gde da pronađem više informacija i podataka molim vas uputite me.
11. april 2023. u 19:59
Goran Perović
Ljubiša možeš da me kontaktiraš [email protected],za više o Đorđevićima iz Kotiljevca.1833.godine su popisani u Ravnima i potiču iz iste kuće iz koje je i čuveni Sava Ravanjac
24. januar 2022. u 13:08
Goran Perović
Gavrilovići iz Plešina su poreklom iz Kaludre.U kuću Spiridone Perović na Barici u Plešinu usvojen je Veljko Gavrilović iz Kaludre.Njegova supruga je bila Miroslava,nažalost umrla je mlada 10.novembra 1918.godine u 35 – toj godini života.Sin Veljkov Velizar umro je kao dete 5.maja 1920.god.
Baba Spiridona je poživela do 1933 – će kada je umrla od šloga u 75-oj godini .Ako sam ja sve dobro razumeo Veljko nije imao muških potomaka pa je usvojio sinovca Vlaja iz Kaludre koji se kasnije oženio Nikoletom.Vlajo je poginuo u Dramićima kao pripadnik partizanske jedinice iz Plešina u poteri za manjom grupom četnika početkom 1945.godine.
11. januar 2017. u 19:51
vladan radomirovic
Zanima me prezime Radomirovic iz Postenj kraj Novog Pazara
11. januar 2017. u 21:27
Milodan
U jednom delu knjige Radomira Ilića „Ibar“ (strana 606) pisac pominje i neka sela Stare Srbije, za koja je čuo ili na kartama video, ali ih nije obrađivao, jer ne pripadaju ovoj oblasti. U ta sela spada i Postenje dok prezimena Radomirovića u ovoj knjizi uopšte nema.
Pozdrav!
Slobodan Milić, Milodan.
6. mart 2017. u 21:14
Nemanja Maksović
Poštovani gospodine Milodane,
Da li znate nesto o prezimenu Maksović iz sela Plešin slave Đurđevdan, ili bilo kakvu drugu informaciju vezano za prezime Maksović. Maksovići i danas zive u Plesinu. Hvala puno i srdačan pozdrav
8. mart 2017. u 00:50
Milodan
Nemanja!
Pogledao sam u knjizi “Ibar” pregled svih rodova i Maksovića NEMA uopšte u ovoj oblasti, samim tim ni u selu Plešin. Baš mi je žao što ne mogu da Vam pomognem.
Pozdrav!
Slobodan Milić, Milodan
8. mart 2017. u 12:34
Nemanja Maksović
Hvala Vam puno na brzom odgovoru.
Moja dosadašnja saznanja su da je moj čukun deda rođen s krajem 19 veka baš u selu Plešin a deo se zove Sinožeci to je deo između Žari i Marjanovića (Marenovića). U svakom slučaju hvala ja se nadam da ću u budućnosti da saznam nešto više.
16. septembar 2017. u 01:50
Maren
Nemanja, naravno da se zna o Maksovićima iz Sinožeca (zaseok Plešina)…u tefterima iz 30-ih godina 19.veka koji se čuvaju u Arhivu Srbije u Beogradu, se u Plešinu popisuje Maksim Radović, a u kasnijim popisima iz 1860. i 1863. se pominje njegov sin Mijailo Maksović (prezime po ocu Maksimu – Maksu) rodjen 1818. godine, sa ženom Vučicom, kao i njegovih 6 sinova: Milosav, Jovan, Marko, Pavle, Petar i Ignjat…
za više informacija [email protected]
17. februar 2018. u 22:29
Biljana Obradović
Moj otac Petar Obradović je rodjen krajem oktobra 1939.g u Plešinu, Banjska, srez: Kraljevački. Moj deda Milun Obradović sa suprugom, sinovima (između ostalih i mojim ocem) je kolonizovan 1945 .g. u Južni Banat. Slave Djurdjevdan. Koliko vidim familija Obradović se ne pominje u ovom tekstu, a pouzdano znam da je moj deda tada svoju kuću dao svom rodjaku (nije imao pravo da je proda) i da i danas u Plešnu žive članovi familije Obradović. Ne znam šta su izvori podataka navedenih u ovoj knjizi ni kada su prikupljeni,ali očito da tamo još uvek postoje neke familije koje su i nekad živele tamo a nisu unete u knjigu.
18. februar 2018. u 13:13
Milodan
Biljana!
Materijali za knjigu su skupljani u periodu od 1900. do 1904. godine.
Na čitavm području, koji je u ovoj knjizi obrađen, nema uopšte Obradovića, čak ni drugih prezimena koja počinju sa “O” izuzev Osaćana u Pavlici.
Pozdrav!
Milodan
1. septembar 2018. u 08:24
Darko Blagojevic
Postovani Milodane,
prijatno sam iznenadjen da postoje neki podaci o porodici Blagojevic iz Plesina, pa ako mi mozete reci poreklo ili neki znacajniji zapis.
Hvala unapred
8. septembar 2018. u 21:12
Milodan
Darko Blagojević!
Sve što je pisalo u knjizi – pretočeno je u ovaj tekst. Sada obrađujem knjigu Kopaonik u kojoj ima dosta naselja, koja su ovde već objavljena – pa spisak rodova objavljujem o dotičnom naselju – kao komentare. Upravo sam proverio – u toj knjizi NEMA naselja Plešin.
Pozdrav!
Milodan
9. septembar 2018. u 17:50
Darko Blagojevic
Gospodine Milodane,
puno vam hvala na ulozenom trudu.
Ako ima neka knjiga da mi preporucite a gde bi nesto vise saznao o poreklu Blagojevica sa Plesina bio bih vam zahvalan.
Pozdrav
9. septembar 2018. u 23:36
Milodan
Darko Blagojević:
Ovo sam pronašao, ali nisam siguran da se radi o istom naselju.
Rodovi – Plešin, prema knjizi Raška, knjiga 2. Autor Petar Ž. Petrović
Selo je zapustelo krajem 17. veka, pa obnovljeno u početku 18. Godine1834. postavila se srpsko-turska državna granica gotovo po sredini sela, 1835. zamolili su Plešinci na turskoj strani, da se presele na svoje zemlje na srpskoj strani. Molbe su im prihvaćene, pa su se preselili 36 i tako je južni deo sela, onaj pod Turcima, zapusteo. 1869. u Plešinu je bilo 46 kuća 383 stanovnika, a 1948. imao je 592 stanovnika.
Najstariji rodovi došli su iz Morače u prvoj polovini 18. veka:
-Lopaćani, Petrovići 10 k., Radomirovići 4 k., sv. Jovan, Kuči, bili u Morači i u Vasojevićima, Sjeničkom Polju, odatle „zbog arnautskog zuluma“ došli u Plešin. Od njih su Marenovići u susednim Sinožecima i Vitanovcu u Donjoj Gruži.
-Kučevići 2 k., sv. Nikola, od Drekalovića s Meduna. Iz matice su krenuli krajem 18. veka, bili u podibarskim Kovačima, odatle jedni otišli u Dragosince, a drugi u Nosoljin, pa 1828. u Plešin. Po porodičnom predanju Amzagići u Tutinu, Ganići i Bejtovići u Rožaju i Kučevići u Plešinu bili su „jedan odžak“ (kuća).
-Kutlačići 5 K., Isakovići 4 K., Cv. Jovan, Kuči, došli iz Sjeničkog Polja.
-Vukosavljevići 2 k., Đurđevdan, Drobnjaci iz Sjeničkog Polja.
U kraju Majdacima su:
-Majdaci, Boškovići 2 k., Mrata, iz okoline Bijelog Polja, starinom iz ibarskog Kolašina.
-Sarići 4 K., sv. Pantelija, Kuči iz starovlaškog Brusnika. U protokolu crkve u brveničkom Gracu zabeleženi su:
1871. Gligorije Vukosavljević,
1860. Miljko Radovanović,
1862. Atanacko Džodić, svi iz Plešina.
U početku ,ovoga veka odselio se u Kuršumliju „ćumurdžija“ Đorđe Kuče
14. jul 2019. u 13:08
Radovan Ratkovic
poz,,Biljana,ja sam i z tih krajeva selo Vitos,i dan danas zive Obradovici u selu Banjska
znam ih licno.
6. oktobar 2020. u 13:21
Biljana
Pozdrav g. Radovane,
hvala vam na komentaru, sad sam tek pročitala. Ideja mi je bila da se dopuni tekst koji je očigledno imao dosta propusta.
Ipak dobro je da se neko pozabavio i ovom temom, jer koliko znam ovaj kraj polako odumire. Da li se do Banjske još uvek može doći? I da li tamo još uvek neko živi? Moj stric je bio pre par godina i kaže da postoji put koji je zarastao, da se tamo ne treba uputiti običnim putničkim automobilom i da tamo više nikoi ne živi (valjda je mislio na kuću u kojo su on i moj otac rođeni).Nisam nikad bila tamo, a volela bih da vidim.
12. septembar 2018. u 19:31
Darko Blagojevic
Puno vam hvala gospodine Milodane, ako naidjete na jos kakav podatak vezan za Plesin i Blagojevice bicu vam zahvalan.
Pozdrav i jos jednom puno Hvala.
12. septembar 2018. u 21:11
Milodan
Darko Blagojević!
U celoj knjizi “Raška” postoji samo jedan rod Blagojevića – u selu Dvorišta.
-Vučkovići 2 k., Blagojevići 2 k., su od Šubarića u Loznu. Ne kaže se koju slavu slave.
Pozdrav!
12. mart 2019. u 23:06
Maren
Milodane, zaista moram da Vas pohvalim što ste bar u komentaru postavili podatke za selo Plešin iz knjige “Raška 2”, koja je (i sami vidite) mnogo konkretnija i preciznija od Knjige “Ibar” koja je citirana u Vašem glavnom tekstu, pa ako Vam nije teško, molim da bar dopunite glavni tekst, ili ga skroz zamenite ovim preciznijim (jer možda neko preskoči da pročita komentare, a nije u redu da u komentarima sazna više nego u glavnom tekstu)…
Naravno, u pravu ste: Dvorište, Banjska, Žari i Sinožeci su sve zaseoci sela Plešina (pa slobodno možete postaviti citate i za ta mesta)
Unapred zahvalan!
P.S: Inače, do sada su DNK testovi potvrdili rad Petra Ž. Petrovića za Lukoviće iz Sinožeca (zaseok Plešina) da su slovenski rod Nikšićana, dok su Marenovići takođe iz Sinožeca R1a
13. mart 2019. u 13:12
Milodan
Maren!
Zahvaljujem se na izrečenim pohvalama “na moj račun”. Nisam u mogućnosti da vršim ispravke i korekcije već postavljenih tekstova – to može uraditi samo Urednik Porekla ili neko od njegovih najbližih saradnika, te ih ovom prilikom pozivam da učine tražene korekcije.
A Vama pozdrav!