Порекло презимена, село Плешин (Рашка)

19. јула 2015.

коментара: 29

Порекло становништва села Плешин, општина Рашка – Рашки округ. Према књизи Радомира Илића „Ибар“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Плешин се налази по стрмим планинским странама са обе стране Плешинског Потока. Куће су по страни Црног Врха и Бауиног Гроба.

Воде.

Мештани користе воду из извора, којих има доста и они су без нарочитих назива.

Земље и шуме.

Свуда око села налазе се већи и мањи комади шума. Земља је веома неплодна, њива има мало и оне су испод кућа док паша и ливада има нешто више.
Куће су све брвнаре. Стаје за стоку су сибаре. Бачије су по подгорини голијској.

Старине у селу.

У Плешину постоје развалине од једне старе цркве, која одавно не служи својој сврси.

Порекло породица.

-Кутлачићи, Перовићи, Кучевићи, Радомировићи, Јанковићи и Марјановићи – славе Јовањдан. Овде су одавно и себе сматрају за староседеоце мада старији мештани причају да су им преци говорили да су старином из Црне Горе.

Заселак Жари.

Положај засеока.

Западно од Плешина, на један сат хода по стрмим странама Жарског Потока и странама брда Лисе је заселак Жаре. У Жарама је шест збијених кућа у којима живи један род:

-Џоде, који славе Аранђеловдан и староседеоци су.

Заселак Бањска.

Положај засеока.

Бањска се налази јужно д Жара на супротној страни брда Лисе и на самој граници између Србије и Новопазарског Санџака.
Испод засеока тече мала планинска речица Бањска и улива се у реку Дежеву, која тече кроз Новопазарски Санџак.

Занимање становништва.

Овај засеок, као и остали, чисто сточарско место. Живи се само од стоке, коју држе на голијским пашама. Све су им стаје брвнаре, кровином и даском покривене. За стоку само праве сибаре. Од жита успева само јечам, овас, раж и проха.

Порекло породица.

-Шарковићи, Ђурђевдан. Досељени су од Новог Пазара.
-Кулизе, Аранђеловдан. Досељени су из Црне Горе.

Заселак Двориште.

Положај засеока.

Испод Плешина, један сат источно од Бањске, под Кутима налази се мали засеок Двориште. Над самим засеоком брдо се зове Шанац, јер је ту, веле, Карађорђе ископао шанац када је ишао на Нови Пазар.

Воде.

У страни Кута, око засеока, налази се неколико јачих извора, који образују један порок – Кучевски Поток, који са Плешинском и Бањском Реком образују реку Дежеву.

Порекло породица.

-Благојевићи и Вучковићи, славе Стевањдан. Они су старинци.

ИЗВОР: Према књизи Радомира Илића „Ибар“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (29)

Одговорите

29 коментара

  1. МИЉАНА

    Поштовани,
    у селу Плешин од давнина постоји и засеок Кијевчани. Моја мајка је из тог краја и јако ми је жао што је прескочено у опису. Могуће је да је вођено под Синожеци, али одавно је засеок села Плешина.

    • Милодан

      МИЉАНА!

      Нема у књизи “Ибар” а ни у књизи “Рашка” (објављеној овде у облику коментара) се не помиње засеок Кијевчани. Шта је томе разлог мени није познато. Овоме не бих имао овоме ништа да додам.

      Поздрав!

    • Марен

      Миљана поздрав,

      Нису Кијевчани прескочени, него није наведено у коментару.

      У поменутој књизи “Рашка 2” на стр. 127 пише за Синожеце, родови: “Мареновићи 4к, Кијевчани 6к, св Јован, Кучи, Кијевчани су дошли по позиву Мареновића из Кијеваца код Сјенице око 1880.”… што је очигледна грешка јер се Филип и брат му Симон Кијевчанин у Синожецима помињу од марта 1834-те, по припајању Плешина Србији…
      Дакле, Синожеци су заселак Плешина (а не Кијевчани), а доказ тога је заједничко гробље синожечко у коме се сахрањују фамилије Мареновићи, Кијевчани, Луковићи и Максовићи…