Порекло презимена, село Заклопача (Краљево)

29. јун 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Заклопача, Град Краљево – Рашки округ. Према књизи Радосава Љ. Павловића „Подибар и Гокчаница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 

Топографске прилике.

Село је западно од села Врба, око пута и железничке пруге Краљево – Крушевац.

Воде.

Река: Западна Морава.
Потоци: Товарница, Поток, Клицан, Младеновац и Чапљак.
Извори: Драговићки Извор, Арсуковац, Велики Извор, Вучинићки Извор, Слана Бара, Смиљевац и Топаловац.
Неке куће се служе водом са неколико бунара и шмркова.

Земље и шуме.

Њиве су на местима: Баретак, Брањаци, Горње Поље, Јагњило, Јовача, Кленуша, Крчевине, Моравци, Рековац, Сарагуша и Церка.
Ливаде: Липар и Церка.
Шуме: Гај и Јасик.
Утрине: Јасик, Бачије и Лугови.

Тип села.

Насеље је подељено на два краја: Амбариште – на источној страни села, са леве стране потока Товарнице (углавном око извора Смиљевца); и Заклопача – западно од Амбаришта.

Остали подаци о селу.

У селу има 29 родова и 82 куће.
Гробље је у крају Заклопачи поред потока Товарнице.
По народном предању пред Карађорђев устанак село је имало само три куће.
По харачким списковима из 1818. године село је имало 25 домова и 63 харачка обвезника.
Сеоска заветина је Други дан Св. Тројица – Други дан Духова.

Име селу.

У селу се прича да је у турско време село било опкољено пространим гајевима и луговима, било је као „заклопљено“ (затворено) и отуда име овога села.

Порекло породица.

Негдашњи родови:

-Белобрђани, Јовањдан, су од Белобрђана у Грачацу. Изумрли су.
-Бубаловићи, Мратиндан, су од Бубаловића из Грачаца. Изумрли су.
-Качамаци, Аранђеловдан, су род Чомагама из Мељанице и Вранеша. Изумрли су. Земљиште Качамака је најпре „отишло на мираз“ у;
-Котуровиће, Лазаревдан, досељенике из Чукојевца у Гружи. И они су изумрли. Данас су на земљишту КачамакаМучњаци (Радовановићи) из овог села.
-Пузићи, непозната слава, су се иселили у Београд.
-Перишићи, Јовањдан, су из Црне Горе. Последњи потомак Анто је умро 1905. године.

Садашњи родови:

Старинци:

-Катићи, Ђурђевдан.

Непознатог порекла:

-Петковићи, Никољдан, су од Петковића из Вукушице.

Досељени у 18. веку:

-Мучњаци (Радојевићи, Милићевићи, Стевановићи, Миленковићи први, Мијаиловићи и Тимотијевићи), Ђурђиц – прекада Ђурђевдан, су од Мучња.
-Ђуровићи, Никољдан, су из Црне Горе. Браћа Ђуро, Радован и Милован, „идући за стоком“, дођу најпре у Крушевицу код Жиче, отуд пређу у Врњце код Трстеника, потом се разиђу, па једни дођу у Врбу, други у Рибницу а трећи овамо – у Заклопачу.

Досељени у првој половини 19 века:

-Луковићи, Лучиндан – прекада Марковдан, су из Азана у Бихору. Најпре су се населили у Суводолу на Пештеру а отуда овамо 1809. године.
-Миленковићи други, Никољдан. Прадед данашњим људима се доселио из Ратине. Даља старина непозната.

Досељени у периоду од 1850. године до данас:

-Миленковићи трећи, Никољдан, су „од бугарске границе“.
-Драговићи, Никољдан, су из Васојевића. Овде им се настанио дед – на земљишту Бубаловића-Стаменчића.
-Букаре, Јовањдан, су из Вукушице.
-Богићевићи (Обрадовићи), Ђурђевдан, су од Бијелог Поља.
-Илићи (Тимотијевићи други и Јаковљевићи), Никољдан, су из Баљевца у Ибру а старином су „од Ђаковице“ у Метохији.
-„Бугари“ (Аранђеловићи), Никољдан, су из Стајчевца код Трна у Бугарској.
-Гузичаци (Павловићи и Петровићи први), Аранђеловдан, су Пипери, а овамо су се доселили из Гледића у Гружи. Род су им Гузичаци (Павловићи) у Врби и Матикошима као и Тодоровићи у Вукушици, Вранешима, Подунавцима и Ковачима.
-Ердоглије и Велимировићи, Св. Врачи, су род Ердоглијама у Вукушици и Отроцима.
-Вучинићи и Илићи други, Митровдан, су род Вучинићима у Церју и Крушевици.
-Дугалићи, Лазаревдан, су од Дугалића из Матаруга.
-Петровићи („Бунарџије“), Ђурђиц – прекада Ђурђевдан, су из Топлице, доселили се најпре у Милутовац у Трстеничком срезу па отуда у ово село.
-Дупоње (Милићевићи), Мратиндан, су из Доњег Колашина.
-Пожаревци (Марковићи), Трифундан, су из Жабара у пожаревачкој Морави.
-Пожаревци (Милановићи и Ненадовићи), Ђурђевдан – прекада Ђурђиц, су такође из Жабара, дослили су се у исто време када и Марковићи.
-Пожаревци (Ранисављевићи), Јовањдан, су из Жабара у пожаревачкој Морави.
-Радовићи, Лучиндан – прекада Марковдан, су род Радовићима првим у Врби.
-Никићи, Лучиндан, су се доселили из Тобоца у Трстеничком срезу „на масу“ Радовића.
-Весковићи, Ђурђиц – прекада Ђурђевдан, су од Весковића у Врби.
-Васоновићи, Ђурђевдан, су из Великог Шиљеговца у Расинском срезу.
-Ивановићи, Алимпијевдан, су из Стрменице у Трстеничком срезу.
-Суроње (Милошевићи), Лазаревдан, су из Старог Влаха, доселили се најпре у Драгосинце, па у Ратину а из Ратине у ово село.
-Петровићи други, Никољдан, су се доселили као слуге 1912. године из Лукавице у Штавичком срезу.
-Борисављевићи, Ђурђевдан, су од Борисављевића из Драгосинаца, овде се преселили 1922. године.

ИЗВОР: Према књизи Радосава Љ. Павловића „Подибар и Гокчаница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.