Порекло презимена, село Врба (Краљево)

Порекло становништва села Врба, Град Краљево – Рашки округ. Према књизи Радосава Љ. Павловића „Подибар и Гокчаница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Топографске прилике.

Куће овог села су по странама Врпске Главице и у равници око пута и железничке пруге Краљево – Крушевац.
Брдо: Врбска Главица.

Воде.

Река: Западна Морава.
Потоци: Мала Река, Глибовац, Плоча, Радојевац и Товарница.
Извори: Баба-Иванин Извор, Вујићки Извор, Црквени Извор, Радојевац, Каменац, Грозничавац и Чивчија.
Неке куће се служе водом из бунара и шмркова.

Земље и шуме.

Њиве: Барњаци, Врпска Ада, Врхпоље, Главоч, Грчко Гробље, Доње Поље, Кључић и Растоке.
Ливаде: Главоч, Дмитрово Брдо, Кључић, Пусто Поље, Росуље и Шевари.
Шуме: Кременштак, Степандел, Врпска Главица, Виногради, Вранешка Бара и Степандело.

Тип села.

Село је подељено на „мале“: Антонијевићка Мала, Рафајловића Мала (Рафајловића Брдо), Брђанија, Вртоп, Рудине, Салашарско Брдо, Међашка Мала, Гајићка Мала, Вучковићка Мала, Липари и Јасик.
Куће су најзбијеније у Гајићкој Мали, око цркве и школе су 30-50 метара удаљене једна од друге. У Брђанији су куће размакнутије, 50-100 метара, па и више. Размак између махала је 200 до 400 метара, или га уопште нема, јер су неке у новије веме међусобно спојене.

Остали подаци о селу.

Село има 49 родова и 127 кућа.
Гробље је на утрини Рудинама, у истоименој махали.
На Лангеровој карти има забележено насељено место Verba.
По предању пред Карађорђев устанак село је имало само шест кућа.
У харачким списковима из 1818. године село „Верба“ имало је 40 домова и 119 харачких обвезника.
Године 1844. Врба је село у Карановачком срезу, у Чачанском округу и са засеоком Заклопачом имала је 147 кућа и 800 становника.
Сеоска заветина је Први дан Св. Тројица – Први дан Духова.

Име селу.

По народном предању село је названо по врби. Једни казују да је добило име по многобројним врбацима, који су „у турско време“ бујно расли у многобројним „кључевима“ Западне Мораве. Други казују како је поред данашње цркве, на обали Западне Мораве, била нека велика и врло стара врба. Сплавари, који су се спуштали низ Западну Мораву коначили су код те врбе, па је село добило име о њој.

Старине у селу.

Неколико њива поред Западне Мораве се зову Грчко Гробље. По предању у том гробљу су сахрањивани Грци. У селу има још два „грчка“ гробља, кажу „грчкаре“. Једно је код кућа Букоња а друго поред потока Товарнице, на зељишту Радовића. Сва ова гробља су растурена.
У букоњском воћњаку има црквина и старо сеоско гробље. На гробовима су крстови од белог студеничког мрамора са натписима. Из натписа се види да је то гробље припадало прецима данашњих становника. Код старе сеоске цркве има једно мање сеоско гробље у коме су раније сахрањивали свештенике, лица заслужна за цркву (црквене добротворе) и представнике угледних и имућних родова. Поред садашње цркве је стара црква брвнара, подигнута 1831. године, посвећена „младом“ Св. Николи. Не служи од 1903. године због тога што је тада подигнута нова црква. На Салашарском Брду су били салаши сеоског спахије – аге Челиковића.

Порекло породица.

Негдашњи родови:

-Шибалићи, Св. Врачи, су од Шибалића у Брезни. Иселили су се у Гружу и Крушевац.
-Милићевићи, Јовањдан – прекада Св. Јован летњи, су род Антонијевићима. Иселили су се у Гружу.
-Балшићи, Лазаревдан, су од Балшића из Драгисинаца. Некуда су се одселили.
-Белобрђани, Јовањдан, су од Белобрђана из Грачаца. Изумрли су.
-Дошљаци (Мисолопољци), Лучиндан, су из Мислопоља у Ибру. Изумрли су.
-Вујићи, Јовањдан, су били у Вртопу на месту где су данас Весковићи и Васковићи, у близини извора, који се по њима зове Вујићки Извор. Изумрли су.
-Пантелићи, Стевањдан, су се доселили из Криве реке на Копаонику. Иселили су се у Гружу.

Данашњи родови:

Старинци:

-Радаковићи први, Јовањдан.

Родови непознатог порекла:

-Милићевићи први, Св. Петка и:
-Радетићи, Усековање.

Досељении у 18. веку.

-Антонијевићи, Јовањдан, су од Лопаћана из Церја. Одавде, из Врбе, су се иселили у првој половини 18. века браћа Петар и Панта Врбљани у Грабовац и Честин у Гружи.
-Вучковићи (Гајићи први и Радовановићи), Св. Врачи, су „од Гиљана“.
-Рафајловићи (Николићи и Гајићи други), Стевањдан. Из „Црногорског Колашина“ се доселила удова са синовима Рафајлом, Јошом и трећим коме не знају име. Два млађа брата се настанила у Грабовцу – Гружа. Овдашњи Рафајловићи су од Рафајла.
-Салашари (Вукосављевићи), Лучиндан, су „од Пазара“. Њихови преци, као и преци Мргића, су чували салаше сеоског спахије.
-Мргићи (Чекићевићи и Радовановићи), Алимпијевдан – прекада Ђуђевдан, су од Мргића из Драгосинаца.
-Шарчевићи (Милетићи), Ђурђевдан, су род Чакаревићима у Вранешима и Вукушици.
-Букоње, Никољдан, су од Букоња у Вранешима.
-Радовићи први, Лучиндан – прекада Марковдан, су „од Пазара“.
-Илићи (Будивуци), Јовањдан, су род Чмерићима у Мељаници.

Досељени у првој половини 19. века.

-Миловановићи (Вукосављевићи), Тодорова Субота – прекада Св. Петка, су од Марковића из Отрока.
-Мијаиловићи (Сенићи), Тодорова Субота, су такође од Марковића из Отрока.
-Ћипури (Вучетићи и Милутиновићи), Лазаревдан, су из Црне Горе.
-Весковићи и Васковићи, Ђурђиц – прекада Ђурђевдан. Њихов предак Радоња доселио се из Себимиља у Ибру „на имање“ Шарчевића.
-Пановићи и Маркулићи, Аранђеловдан – прекада „мали“ Аранђеловдан. Браћа Пано и Маркула су дошли из Јелакца у Жупском сезу.
-Максовићи (Дубовци и Минићи), Никољдан, су од Ђуровића из Заклопаче.
-Радуновићи, Стевањдан, су пореклом из Црне Горе.
-Чкипи (Шкипи и Ђорђевићи), Ђурђиц, су од Чкипа из Подунаваца.

Досељени у дугој половини 19. века и почетком 20. века:

-Шабановићи (Лукићи), Св. Петка, су „од Пазара“.
-Радовићи други, Стевањдан, су “од Пазара“.
-Станчићи, Никољдан, су од Станчића из Метикоша.
-Радаковићи други, Св. Петка, су од Кошана из Гледића у Гружи.
-Обрадовићи и Пантовићи, Јовањдан, су од Обрадовића из Каменице.
-Томићи, Томиндан, су од Дежеве, дошли после ратова 1876-1878. године.
-Јаблановићи, Јовањдан, су такође из Дежеве, дошли у исто време када и Томићи.
-Павловићи, Јовањдан, су из Грабовца у Трстеничком срезу.
-Вукенићи (Лучани и Јовановићи), Никољдан, су од Вукенића из Вукушице.
-Миховићи, Никољдан, су од Миховића из Грачаца. Овамо су се доселили „на мираз“ у Гајиће прве.
-Путниковићи, Св. Вартоломеј, су из Жабара у пожаревачкој Морави.
–Сеизовићи (Вучићевићи), Св. Врачи, су од Сеизовића из Вранеши.
-Терзићи (Ћатовићи), Никољдан, су од Терзића из Вранеша.
-Пожаревци (Миладиновићи), Аранђеловдан, су из Кушиљева у пожаревачкој Морави.
-Пожаревци (Мирковићи), Андријевдан, су из истог места и дошли су у исто време када и Пожаревци-Миладиновићи.
-Милићевићи други, Ђурђиц, су од Милићевића из Заклопаче.
-Ердоглије, Св. Врачи, су од Ердоглија из Вукушице.
-Гузичаци (Павловићи), Аранђелвдан, су од Гузичака из Заклопаче.
-Јелићи (Радовићи), Св. Александар Невски – прекада Аранђеловдан, су из Васојевића.
-Васиљевићи, Ђурђиц, су од Васиљевића из Вукушице.
-Лисинци, Јовањдан, су од Лисинаца из Вранеша.
-Антонијевићи (Милутовци), Никољдан, су из Милутовца у Трстеничком срезу.
-Читлучани, Ђурђиц, су из Читлука у Ибру.
-Љубичићи, Лазаревдан, су од Љубичића из Рудњака.
-Гузоње (Марићи), Никољдан, су од Гузоња из Отрока. Овамо су дошли „на мираз“ у Милићевиће прве.
-Николићи, Никољдан, су од Николића из Грачаца. Овамо су дошли из Трстеника 1910. године.
-Раденковићи, Никољдан, су „од Пазара“. Доселили се најпре у Краљево а отуда овде – 1910. године.
-Луковићи, Јовањдан, су род Гмитровићима у Рудњаку. Овамо су се настанили на купљеној земљи 1921. године.
-Грубачевићи (Јанићијевићи), Јовањдан, су од Грубачевића из Вранеша.

ИЗВОР: Према књизи Радосава Љ. Павловића „Подибар и Гокчаница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.