Порекло презимена, село Подунавци (Врњачка Бања)

29. јуна 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Подунавци, општина Врњачка Бања – Рашки округ. Према књизи Радосава Љ. Павловића „Подибар и Гокчаница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 

Топографске прилике.

Сеоске куће су на заравни Срњевци и на Брду, поред сеоског пута за Грачац и у равници испод Срњевца, око пута за Крушевац.

Воде.

Река: Западна Морава.
Потоци: Вранешки Поток, Јелошница.
Извори: Тошићки Извор, Петровица и Љековац.
Неке куће се служе водом из неколико бунара и шмркова.

Земље и шуме.

Њиве: Аде, Витњаш, Говедарник, Лугови, Обреж, Њиве у Реци и Усинка.
Ливаде: Брдо, Обреж и Петровица.
Шума: Срњевац.
Утрине: Гложђак и Срењевац.

Тип села.

Село је подељено на махале: Срњевц, Љековац или Арнаутска Мала, Брдо и Петровица.
Део села око пута за Крушевац се зове Чаршија*. Куће у махалама су збијене а махале међусобно удаљене 200 до 500 метара.
*У Чаршији је сеоска судница Подунавачке општине, школа, железничка станица Подунавци, парна стругара Радовановића из Краљева, три механе, три трговачке и неколико занатлијских радњи.

Остали подаци о селу.

Насеље има 46 родова са 93 куће.
Гробље је на утрини у Гложђаку, испод Срњевца.
Сеоска заветина је „Бели Четвртак“.

Име селу.

Име селу су дали „Подунавци“ (Стојановићи), који су се доселили из смедеревског Подунавља у 18. веку.

Старине у селу.

У Реци је, испод пута за Крушевац, било „турско“ насеље. На том месту изоравају по неку стару „ћерамиду“ и остатке од земљаног посуђа. Код ушћа Грачачке Реке у Западну Мораву једно место се зове Караула. Ту је, према народном казивању, до 1838. године била погранична стражара.

Порекло породица.

Негдашњи родови:

-Забуновићи, Аранђеловдан, су од Новог Пазара. Пошто није било мушке деце „Забуновићко“ земљиште је отишло „на зета“.
-Инђићи, Јовањдан, су из Павлице у Ибру. Последњи потомак Сава је „боловао шест година“ и умро пред Велики рат.
-Јолдовићи (Арсићи), Св. Петка, су од Јолдовића из Отрока. Иселили су се у Радошиће у Ибру.
-Казновци, Никољдан, су од Пејовића из Казновића у Ибру и род су Вулићевићима (Ђурковићима) у Мељаници. Јеремија и Јевто, последњи потомци, су умрли 1923. године. „Казанско кућиште“ су купили Терзићи из Вранеша и Ђурчићи из Грачаца. Остали део имања је „отишао на зетове“.
-Миленковићи, Лучиндан, су „од Пазара“. Иселили су се у Лободер у Левчу; тамо се зову Павловићи. Из Лободера су се неки иселили у Гружу.
-Михаљевићи, Никољдан, су из Црне Горе. Изумрли су. Успомена на њих је сачувана у називу ливеде – Михаљевац.
-Пановићи, Св. Александар Навски, су из Васојевића. Изумрли су пре 50 година. Њихово земљиште су купили Дишовићи, који су се доселили из Сирче код Краљева.
-Чкипи (или Шкипи), Ђурђиц, су из Херцеговине. Поседњи потомак, Петар, је умро пре 50 година. Њихово земљиште су купили Гочани из Вранеша.
-Стевовићи, Јовањдан су изумрли. На њиховом земљишту су Чакаревићи (Милетићи).
-Пошкоњци, Св. Врачи, су из Вранеша и некуда су се иселили.
-Пазарци, Јовањдан, су „од Пазара“. Последњи потомак Вучић је умро пре 40 година.
-Тлачинци, Аранђеловдан, су од Тлачинаца из Отрока. На мираз у Тлачинце су се доселили Раштовићи из Грачаца.
-Црепуљари, Никољдан – прекада Св.Мојсије, су били од Доцића из Отрока. Изумрли су.
-Прњаци, Св. Јоаким и Ана, су од Прњака из Каменице, род су Прњацима у Мељаници. Мајка удова је остала на имању са сином и ћерком. Син се некуда одметнуо од куће.
-Полугићи, Ђуђевдан, су се иселили у Гружу.
-Продовићи, Никољдан, су од Сјенице. Изумрли су. Успомена на њих са очувала у називу ливаде у Грачацу – Продовка.
-Буњаци, Јовањдан.Последњи потомак, Филип, недавно је умро. Његова кћи Иконија-Кона је „довела човека у кућу“, од Топаловића из Штулца у Трстеничком срезу.
-Дамњановићи, Јовањдан, су изумрли пре 30 година. Њихово земљиште су купили Стевановићи из Новог Села у Трстеничком срезу и Сеизовићи из Вранеша.
-Дубовци (Дубовићи), Никољдан, су род Цветковићима из Дубова у Гокчаници. По свој прилици сеу се иселили у Врбу.
-Ерци, Лучиндан, су „од Бијелог Поља“. Иселили су се.

Садашњи родови:

Непознатог порекла су:

-Ненадовићи, Ђурђевдан, су од Ненадовића из Вранеши.
-Качаревићи, Св. Врачи, су од Качаревића из Кованлука.
-Радетићи, Усековање, су од Радетића из Врбе.

Досељени у 18. веку:

-„Подунавци“ (Стојановићи), Никољдан, су се доселили „пре Карађорђа“ из смедеревског Подунавља најпре у Липову у Трстеничком срезу па потом овамо.
-Тошићи, Игњатијевдан, су до Ђаковице. Прадед име је био у боју на Љубићи 1815. године, заједно са прецима Рудњана (Видића) и Станојевића.
-Елдићи (Котлајићи и Петровићи) две куће славе Јовањдан, трећа Митровдана. Прадед Глише Елдића, старца од 83 године, доселио се из Црне Горе најпре у Вукушицу па је отуда прешао овамо у кућу Петровића.
-Садићи, Никољдан, су од Цигана-Рома Садића из Грачаца.

Досељени у првој половини 19. века:

-Рудњани (Бисенићи,Максимовићи и Ружићи), Аранђеловдан и;
-Видићи, Никољдан. Род су род Рудњанима у Ковачима.
-Гоче (Радићи), Аранђеловдан, су род Оташевићима у Грачацу.
-Чубановићи (Недељковићи), Ђурђиц, су из Витановца у Гружи.
-Коматине (Ђуричићи и Вукомановићи), Митрвдан – прекада Петровдан, су Кучи из Кривог Дола, а овамо су се доселили из околине Берана.
-Ђорпапићи (Врановци), Јовањдан, су из Врановние у Дежеви.
-Чковре (Петровићи), Јовањдан, су род Чковрама у Брезни.
-Чакаревићи (Јанковићи и Милетићи), Ђурђевдан – прекада Ђурђиц, су од Чакаревића из Вукушице.

Досељени у периоду од 1850. до 1918. године:

-Главчићи, Никољдан – прекада Св. Мојсије, су од Главчића из Драгосинаца.
-Дишовићи, Мратиндан, су из Доњег Колашина а овамо су се доселили из Сирче у Рудничком Поморављу.
-Поповићи, Аранђеловдан – прекада Св. Петка, су из Прњавора – „од манастира Љубостиње“ – код Трстеника.
-Боровићи, Ђурђиц, су род Обреновићима у Борову – Гокчаница.
-Ђуровићи, Јовањдан, су од Ђуровића из Отрока.
-Пецићи (Поповићи, Мундири), Аранђеловдан, су од Пецића из Грачаца. Овамо су се доселили из Вукушице.
-Дубравци, Ђурђиц, су од Дубраваца из Каменице.
-Пљаке (Урошевићи и Савићи), Никољдан, су из Пљакова код Куршумлије, населили се најпре у Богдању код Трстеника одакле су дошли овамо.
-Димитријевићи, Св. Димитрије, су из Маловишта код Битоља.
-Пандрци, Алимпијевдан, су од Пандрца из Предлоа.
-Манојловићи, Ваведење, су из Велућа у Трстеничкком срезу.
-Сеизовићи (Вучићевићи), Св. Врачи, су од Сеизовића из Вранеша.
-Лисинци (Самокресовићи), Јовањдан, су од Лисинаца из Вранеша.
-Тошићи, Аранђеловдан, су од Тошића из Вукушице.
-Вујашани и Петрушићи, Св. Петка – Јовањдан слава имања. Вујашани су од Вујашана у Вранешима а Петрушићи су од Петрушића из Грачаца. Оба рода су дошла „на мираз“ у Ђуровиће.
-Сарићи, Илиндан, су из Оџака у Трстеничком срезу, дошли „на мираз“ у Елдиће.
-Гузоње (Царевићи и Патрашиновићи), Никољдан, су од Гузоња из Отрока.
-Медари, Митровдан – прекада Св. Врачи, су род Медарима у Грачацу.
-Милисављевићи (Ристовићи), Никљдан, су „од Пазара“, населили се прво у Грачацу па отуда дошли овамо „на мираз“ у Медаре.
-Гашовићи, Лазаревдан, су од Гашовића из Грачаца.
-Раштани (Голушићи и Радовићи), Мратиндан, су од Раштана из Грачаца. Они су „на миразу“ у Тлачинцима.
Терзићи (Ћатовићи), Никољдан, су од Терзића из Вранеша.
Косовци („Петронијевићи“), Јовањдан – прекада Јовањдан летњи, су род Косовцима у Гокчаници. Овамо су се доселили из Грачаца.
-Гочани, Трифундан, су од Гочана из Вранеша.
-Тодоровићи, Аранђеловдан, су од Тодоровића из Вранеша.
-Стевановићи, Никољдан, су из Новог Села у Трстеничком срезу.
-Топаловићи, Јовањдан, су дошли „на мираз“ у Буњаке из Штулца у Трстеничком срезу.
-Чомаге, Аранђеловдан, су од Чомага из Вранеша.
-Трифуновићи, Никољдан, су из Тобоца у Трстеничком срезу.

Досељени после 1918. године:

-Јеленићи (Васовићи), Св. Врачи, су од Јеленића из Отрока.
Мутавџићи, Ђурђевдан, су од Мутавџића из Вранеша.
-Веселиновићи, Ђурђевдан, су из Медвеђе код Трстеника а даљим пореклом су из Ратаја у Жупском срезу.

ИЗВОР: Према књизи Радосава Љ. Павловића „Подибар и Гокчаница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.