Порекло презимена, село Вранеши (Врњачка Бања)

29. јуна 2015.

коментара: 2

Порекло становништва села Вранеши, општина Врњачка Бања – Рашки округ. Према књизи Радосава Љ. Павловића „Подибар и Гокчаница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 

Топографске прилике.

Сеоске куће су на заравнима око Вранешког Потока и његових притока Јелошнице, Грабака и Љутачковине, испод одсека ова виша тераса пада у нижу, око пута Краљево-Крушевац. Већи део села је на левој а мањи на десној страни потока.
Брда: Катуниште, Кромпирача и Металица.

Воде.

Река: Западна Морава.
Потоци: Балабан, Биорски Поток, Брђанка, Грабак, Јелошница (или Чомагићки Поток), Пантелићки Поток, Вранешки Поток и Плоча.
Извори: Арбанашац, Смиљевац – у Јелошници; Батовац или Каменички Извор, Јанићијевиски Извор, Букоњски Извор – у Камничкој Мали и Витићки Извор – у Веселићима.
Има неколико бунара, па се неке куће служе и бунарском водом.

Земље и шуме.

Њиве: Ада, Баре, Брђанка, Горњи и Доњи Говедарник, Околац, Острва, Раковица, Горња Трновача, Доња Трновача и Усинка – све „у пољу“ поред Западне Мораве.
Ливаде: Јелошница, Росуља, Шевари и Градинске Ливаде.
Шуме: Маталица, Катуниште, Циганско Падалиште и Равни Гај.
Утрине: Вранешка Бара, Катуниште, Циганско Падалиште и Металица.
Сточни зимовници су „у пољу“ испод пута Краљево-Крушевац.

Тип села.

Село је подељено на махале: Веселићка Мала (Веселићи); Јелошница, Проданска Мала (Продановићи) и Каменичка Мала (Каменичани).

Остали подаци о селу.

Насеље има 48 родова и 195 кућа.
Гробље је код цркве у Вукушици.
На Лангеовој карти је забележено настањено место Vraneschi.
У харачким списковима из 1818. године Вранеши су имали 80 кућа и било је највеће село у Подибарском срезу – Пожешке нахије.
Сеоска заветина је Бели Четвртак.

Име селу.

Име селу су дали, по свој прилици, досељеници из Вранеша у Доњем Колашину, али народ не казује ништа о томе.

Старине у селу.

У Брђанки је била „нека варош у старо време“. Више села је „стари“ пут, обичан крчаник који је ишао „венцем“ поврх села за Отроке и Драгосинце. Други „стари“ пут је водио поред Западне Мораве за Карановац (Краљево). Има три стара сеоска гробља, која су припадала прецима садашњих становника. Та гробља су код кућа Сеизовића (Вучићевића) у Каменичанима; у Биорском Потоку – близу кућа Марковића ( у Јелошници) и у Старом Селу – у Росуљи поред пута Краљево-Крушевац, које је уништено приликом грађења поменутог пута.

Порекло породица.

Негдашњи родови:

-Балабани, Никољдан, су из Црне Горе. Изумрли су.
-Бате (Батовићи) су се доселили са Балабанима из Црне Горе. Изумрли су. Успомена на њих се сачувала у називу Батовац (Каменички Извор).
-Биорци, Никољдан, су из Бихора, настанили су се у Биорском Потоку. Последњи потомак, Милорад, умро је 1923. године. Њихово земљиште су купили „уговореници“ Марковићи из Ортока.
-Кулизе (Бранковци), Мратиндан, су из Доњег Колашина. Иселили су се некуд.
-Полугићи, Ђурђевдан, су се иселили у Гружу.
-Пошкоњци, Св. Врачи, су се иселили најпре у Подунавце а отуд у непознато место.
-Геговићи, Никољдан, су од Пећи. Иселили су се.
-Мргићи, Алимпијевдан, су род Мргићима у Драгосинцима. Иселили су се.

Данашњи родови:

Старинци:

-Ненадовићи, Ђурђевдан и ;
-Бошковићи (Ђорђевићи), Св. Петка.

Непознатог порекла су:

-Поповићи, Јовањдан и;
-Витићи, Илиндан.

Досељени у 17. веку:

-Продановићи (Мајсторовићи), Ђурђиц – прекада Ђурђевдан, су из Будожеља у Старом Влаху. Једни су се иселили у Гружу.
-Букоње, Никољдан, су се доселиле из Старог Влаха.

Досељени у 18. веку.

-Веселићи, Никољдан. Баба Весела се доселила из Црне Горе. „Овде је захватила много пусте земље“. На свом земљишту је населила: Бате, Сјеничане, Вуковиће и Пантелиће. Броје шесто колено од досељења.
-Каменичани (Радоњићи,Манасићи, Марковићи и Грубачевићи-Јанићијевићи), Јовањдан. Браћа Радоња и Марко из Каменице, у Дежевском срезу, довели су претка Манасића из Манаса у Дежевском срезу и Јанићија, претка Грубачевића-Јанићијевића, „из села Грубачевића“, вероватно из Грубетића на Рогозни.
-Чкребе, Ђурђевдан, су род Чкребама у Грачацу.
-Сјеничани, Св. Агатоник, су из Дубнице у Сјеничком срезу.
-Пантелићи, Никољдан, су из Витановца у Гружи.
-Вучковићи, Стевањдан, су из Вучковице у Гружи.
-Сеизовићи (Вучићевићи), Св. Врачи, су се доселили „од Пазара“ најпре у Баљевац у Ибру па отуда овамо.
-Петричковићи, Алимпијевдан, су из Будожеља у Старом Влаху. Неки су се иселили у Краљево.

Досељени у првој половини 19. века:

-Игрутиновићи, Лучиндан, су из Липнице у Гружи а старином су из Гуче у Драгачеву.
-Лисинци (Самокресовићи), Јовањдан, су са Косова. Овамо су се доселили из Лисине на Копаонику.
-Вујашани, Св. Петка, су род Вујашанима у Грачацу.
-Мутавџићи,Ђурђевдан, су из Беле Воде у Расинском срезу.
-Терзићи (Ћатовићи), Никољдан. Њихово порекло описано у селима Рудњак у Брезна. Овамо су се доселили из Гвоздаца у Каменици.
-Јаћимовићи, Аранђеловдан, су род Јаћимовићима у Грачацу. Међу њима су „на миразу“ и;
-Петровићи („Левчани“) – од Петровића-“Левчана” из Вукушице.
-Гмитрићи и Лазовићи, Никољдан су „из Арнаутлука“. Од старине кумују Чкребама у Вранешима и Грачацу.
-Чкауље (Чкауљићи), Никољдан, су „пре Карађорђа“ избегли од Рожаја („из Арнаутлука“) у Крушевицу. Отуда су избегли у Рушањ – околина Београда а одатле у Срем. Овде су се настанили по повратку из Срема.
-Бубаловићи (Јевтовићи и Журчићи), Мратиндан – прекада Аранђеловдан, су род Бубаловићима и Грачацу.
-Гочани, Трифундан, су из Гоча у Трстеничком срезу.
-Чомаге, Аранђеловдан, су род Чомагама у Мељаници.
-Бугариновићи, Андријевдан, су из Криве Реке у Копаоничком срезу.
-Петровићи (Петројчићи), Ђурђевдан – прекада Ђурђиц. Доселила се удова Петројка са четири сина из Драмића у Дежевском срезу. Род су Петровићима у Матаругама.
-Рачићи, Ђурђиц, су од Рачића из Каменице.
-Шарчевићи и Милетићи, Ђурђевдан – прекада Ђурђиц, су род Чакаревићима у Вукушици.
-Медари, Митровдан – прекада Јеремијевдан, су род Медарима у Грачацу.
-Гузоње (Царевићи и Петрашиновићи), Никољдан, су род Гузоњама у Грачацу.
-Ђуровићи, Јовањдан, су род Ђуровићима у Отроцима.
-Караџе (Лачневци и Лачнеовци), Никољдан, су род Караџама у Каменици.
-Грчкарци, Ђурђевдан, су род Грчкарцима у Каменици.
-Китанци (Китановићи и Недићи), Митровдан, су од Китанаца из Вукушице.

Досељени у другој половини 19. и почетком 20. века:

-Ердоглије, Св. Врачи, су род Ердоглијама у Вукушици.
-Борисављевићи, Ђурђевдан, су род Борисављевићима у Драгосинцима.
-Васиљевићи, Ђурђиц – прекада Ђурђевдан, су из Црне Горе а овамо су се доселили из Васојевића.
-Тодоровићи, Аранђеловдан, су из Груже.
-Обреновићи и Дубравци, Ђурђиц, су један род. Обреновићи су од Обреновића из Гокчанице а Дубравци су од Дубраваца из Каменице.
-Вукенићи (Лучани и Јовановићи), Никољдан, су род Вукенићима у Вукушици.
-Пандрци, Алимпијевдан, су род Пандрцима у Предолама.
-Вукићевићи, Св. Александар Невски, су из Васојевића.
-Пљакићи (Урошевићи и Савићи), Никољдан, су из Пљакова код Куршумлије, дошли „на имање“ из Богдања у Трстеничком срезу.
-Јовановићи, Св. Ћирило и Методије, су из Ратине од Јовановића.
-Главинићи, Ђурђевдан, су од Главинића из Матаруга.
-Марковићи, Тодорова Субота – прекада Св. Петка, су од Марковића из Отрока.

ИЗВОР: Према књизи Радосава Љ. Павловића „Подибар и Гокчаница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Bane

    Može li mi neko odgovoriti odakle su Grčkarci pre nego što su se doselili u Vraneše..???

    • Милодан

      Бане!

      Овде пише:
      -Грчкарци, Ђурђевдан, су род Грчкарцима у Каменици.

      Потом “отвориш” Каменицу (општина – град Краљево), а тамо пише:
      -Грчкарци, Ђурђевдан, су из Грчака у Александровачкој Жупи.

      Поздрав!