Порекло презимена, насеље Рибница (Краљево)

30. јун 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Рибница (део насеља 1979. године припојен Краљеву), Град Краљево – Рашки округ. Према књизи Радосава Љ. Павловића „Подибар и Гокчаница“. Приредио сарадник Порекла Милодан

Топографске прилике.

Ово село је око речице Рибнице и поред пута Краљево – Крушевац. Већи део села је на левој страни речице, на одсецима тераса, поред Рибнице и покрај Ибра а мањи део села је на десној страни, на заравнима испод брда Вртешке, Великог Брда и Качарева Брда (Петловца).
Брда: Зечевац, Омладак, Осредак, Краино Брдо, Цер, Чабруша, Кршањак, Јагодњак, Мравињак, Модри Крш, Вртешка, Плећовац, Чукарак, Велико Брдо и Качарево Брдо (Петловац).

Воде.

Реке: Ибар и Рибница.
Потоци: Буковац, Змајевац, Јовац, Петловачки или Качарев Поток, Покимички Поток, Станићки Поток, Граовишки Поток, Свињарски Поток, Говедарник и Цветићки Поток.
Извори: Укићки Извор, Цветићки Извор, Шврњовића Извор, Филипов Извор, Војмиловска Чесма, Бубан, Капавац, Здравковићки Извор и Савићки Извор.
Неке куће се служе водом са неколико бунара и шмркова.

Земље и шуме.

Њиве: Ибровиште, Крушевље и Краино Брдо.
Ливаде: Берановац, Граб и Крушевље.
Шуме: Цер, Равна и Велико Брдо.
Забрани: Крушевље, Змајевац, Новаковац и Чуљовац.
Утрине: Барјовац, Гај, Граовиште, Јошак, Колибине, Блатанац, Валоге, Паљевак и Мајданске Бачије.
Бачије: Бајровац.

Тип насеља.

Насеље је подељено на крајеве: Рибница око истоимене речице и поред Ибра; Змајевац на истоименој заравни, Кућишта на заравни Буњачког Брда; Јовац на истоименој заравни; Брђани на заравни испод Вртешке и Требићани (или Требићка Мала) на заравни испод Великог Брда.
Куће у крајевима су међусобно удаљене 20 до 50 метара, ретко где 100 до 200 метара. Куће су збијеније на заравнима – 10 до 30 метара.

Остали подаци о селу.

Рибница има 51 род и 139 кућа.
У селу има пет гробаља. Она су у Селишту и у Кожари испод Буњачког Брда – оба у крају Рибници; у Авићком Чаиру – крај Јовац, поред сеоског пута за Каменицу у Требићанима и у „Џиновском Гробљу“ – крај Змајевац.
Стеван Првовенчани се приложио својој задужбини манастиру Жичи и Рибницу са Бреном.
Сеоска заветина је „Бели Четвртак“.

Старине у селу.

У Селишту на заравни Пископољу постоји старо гробље. На гробовима је необрађено, крупно камење. На једном камену има урезан мали крст. По народном предању то гробље је „латинско“. Турци су на том месту стигли латинско „робље“ и све исекли. „Робље је много пиштало, па се због тога место зове Пископоље“.
На брегу Зечевцу постоји исто овакво гробље. По предању и то гробље је „латинско“, у њему су сахрањивани „Латини“.
На заравни Змајевцу, у данашњем сеоском гробљу је „џиновско“ гробље. На гробовима су велики камени блокови, дуги по два метра, тешки и до 300 килограма.
На коси Сатрвенику, на левој страни речице Рибнице, стоје развалине града Рајановца. Град је на тешко приступачном месту. На местима се виде темељи и остаци градских платна. Град је зидан од ломљеног камена серпентина и магнезита, па је камење заливано врелим кречом („заваривано кречом“). Неки су на овом месту налазили гвоздене шиљкове од стрела. Одмах испод развалина, идући низ Сатрвеник, на малом заравњеном простору, је ограда од камена у облику елипсе. Народ казује да је ту била нека црква. Према развалинама града Рајановца, на десној страни речице Рибнице, је црквина Раваница. Ограђени простор крупним речним облуцима ширине је осам а дужине двадесет корака. Овде су неки ископали сребрна кандила.

Порокло породица.

Негдашњи родови.

-Аксовићи, Јовањдан, су од Вујанаца из Зарева у Ибру. Изумрли су.
-Вулићевићи (Пејовићи и Ђурковићи), Никољдан, су од Вулићевића из Мељанице. Изумрли су.
-Борчевићи, Никољдан, су „од Пазара“. По свој прилици су се иселили у Кованлук.
-Кундовићи, Стевањдан, су од Кундовића из Годовића у Ибру. Изумрли су.
-Миловићи, Ђурђевдан. Удова са ћерком се иселила у Краљево. Њихово земљште су купили Јовановићи, „Зајечарци“, из истог села.
-Кановићи, Никољдан, су се иселили у Краљево. Њихово земљиште су купили Ђековићи из овог села. Успомена на исељене Кановиће се сачувала у називу имања – Кановача.
-Качаревићи, Аранђеловдан, су се иселили у Кованлук. На њиховом земљишту, испод Качарева Брда (Петловца), су Врбанићи (Бучани и Радовановићи).
-Бојовићи, Јовањдан, су грана Аксовића. Изумрли су.
-Ћукете, непозната слава. Нестали су. Успомена на њих се сачувала у називу земљиште – „Ћукетино“. Данас се једна воденица на јазу речице Рибнице зове се Ћукетина Воденица.
-Вукићи, Аранђеловдан, су се иселили у Лесковац у Гружи и тамо изумрли.
-Виловци, Ђурђевдан, су од Виловаца из Мељанице. Изумрли су.
-Жарани, Аранђеловдан, су из Жара у Студеничком срезу. Изумрли су.
-Укићи, Ђурђиц, су били у Брђанима. Како од Укића није остало потомства, то је њихово земљиште припало њиховом слуги Прњаку (Милосављевићу), који се доселио из Мељанице. Успомена на изумрле Укиће се сачувала у називу Укетин Вир (у Рибници) и Укићки Извор, близу кућа садашњих Прњака (Милосављевића).
-Ђоровићи, Јовањдан, су од Ђоровића из Јошаничке Бање у Ибру; род су овдашњим Ђековићима. Изумрли су. Успомена на њих се сачувала у називу вира у Рибници – Ђоровац.
-Забуновићи, Аранђеловдан, су род Забуновићима у Подунавцима. Изумрли су.
-Ђорђевићи, Ђурђевдан, су изумрли за време ратова 1876-1878. године. Њихово земљиште („Ђорђевића Имање“) су купили Милашиновићи, досељеници из Брезне.
-Чивовићи, Никољдан, су од Сјенице. Некуда су се одселили. Успомена на њих сачувана је у називу утрине – Чивовац.
-Калинићи, Никољдан, су се иселили у Грачац.
-Караџе (Лачневци, Лачноевићи), Никољдан, су се доселили из Бадња у Ибру. „Караџићко Имање“ – земљиште самохране удове Саре – су купили Шалинићи и Милашиновићи, досељеници из Брезне. Изумрли су.
-Чуље, Мратиндан, су род Чуљама из Матаруга. По свој прилици су се иселили у Ратину. Успомена на њих сачувала се у називу забрана – Чуљовац.
-Кекери, Јовањдан, су од Кекера из Предола. Иселили су се у Коваче.
-Митровићи (Гузеје), Јовањдан, су грана Ђековића у овом селу. Изумрли су.
-Чакани, Алимпијевдан, су се иселили у Драгосинце и тамо се зову Мргићи. Успомена на њих сачувана је у називу ливаде – Чакановац.
-Пејовићи и Вучковићи, Никољдан, су исти род, доселили су се из Црне Горе. Вучковићи су продали имање и иселили се у Београд. Цветићи, суседи Пејовића, су усинили дечка Милана, последњег њиховог потомка.

Данашњи родови.

-Мандићи, Аранђеловдан, су непознатог порекла.

Досељени у 18. веку.

-Којовићи, Ђуђевдан, су из Драмића у Дежевском срезу. Род су Петровићима у Матаруга и Вранешима.
-Ђуровићи први, Никољдан, су од Ђуровића из Заклопаче.
-Здравковићи (Миљојковићи и Недељковићи), Алимпијевдан, су из Бресника у Студеници, дошли најпре у Полумир у Ибру па потом овамо. Род су Ћирицама у Матаругама.
-Требићани („Пасјани“ или Алексићи, Јовановићи, Пантелићи и Перуничићи), Аранђеловдан, су род Требићанима у Ратини.

Досељени у првој половини 19. века:

-Цветићи, Никољдан, су од Старчевића из Брезне.
-Чковре, Јовањдан, су од Чковра из Брезне.
-Шалинићи, Стевањдан, су од Шалинића из Брезне.
-Бзенићи (Луковићи), Никољдан су из Бзеница у Александровачкој Жупи. Род су Луковићима у Матаругама и Ратини.
-Милашиновићи, Аранђеловдан, су од Милашиновића из Брезне.
-Трифуновићи први (Деспотовићи, Савићи, Голићевићи, Церјани, Пуриџе и Војмиловци), Јовањдан, су од Лопаћана из Церја.
-Брђани (Јевтовићи), Јовањдан – прекада Ђурђевдан, су се доселили из Брда (црногорских) у Полицу код Берана, а отуд овамо. Род су Брђанима у Стублу – Гружа.
-Буњаци, Јовањдан, су од „Гиљана“ су дошли у Лопатницу у Надибру, па отуда овамо. Род су Буњацима (Јовањдан) у Краљеву.
-Прњаци (Милосављевићи, Томовићи, Укићи и Ристовићи), Св. Јоаким и Ана – прекада Ђурђиц, су од Прњака из Мељанице.
-Ђековићи, Јовањдан, су од Ђековића из Јошаничке Бање у Ибру.
-Понорци (Ружићи и Јаћимовићи), Мратиндан, су од Понораца из Гокчанице.
-Покимице (Ристовићи), Св. Александар Невски, су од Васојевића. Овамо су дошли од Покимаца из Рвата у Ибру.
-Божићи, Аранђеловдан, су „од Пазара“.
-Дугалићи, Лазаревдан, су од Дугалића из Годовића у Студеници. Род су Дугалићима у Матаругама.

Досељену у периоду од 1850. до 1918. године:

-Врбићани (Бучани и Радовановићи), Св. Петка, су од Врбићана из Драгосинаца.
-„Бугари“ (Николајевићи), Никољдан. Године 1868. се доселио Никола Николајев из Јелене, варошице код Трнова у Бугарској. Доцније је отуда превео задругу брата Јована са 12 мушких чланова. Овде су потомци Јованови а од остале дванаесторице је остало само једно женско дете.
-Крсмановићи (Никољдан) су од Крсмановића из Каменице.
-Зечевићи, Јовањдан, су од Зечевића из Церја.
-Пећанци (Радојковићи), Никољдан, су од Пећи.
-Вујовићи, Св. Ћирило и Методије, су из Савова у Ибру.
-Шиље (Шиљићи), Никољдан, су од Пљеваља.
-Стојановићи и Тодоровићи, Мратиндан, су из Доњег Колашина. Овамо су се доселили из Полумира (Одмења) у Ибру.
-Макојевићи (Карличићи и Шћеповићи, „Бежанци“, Радовановићи), Лучиндан, су из Роваца. Овамо су се доселили од Пазара.
-Остраћани (Јочовићи или Јовановићи), Ђурђиц, су од Остраћана из Мељанице.
-Илићи („Гошинци“), Никољдан, су од Џода из Рудњака. Гошинцима се називају по мајци Госпави, Гоши.
-Ђуровићи други и Ђоновићи, Св. Петка, су род Ђуровићима из Брезне а Ђоновићи су од Ђоновића из Метикоша.
-Лазовићи („Шумадинци“), Алимпијевдан, су из Милочаја у Рудничком Поморављу.
-Камиџорци (Трнавци), Никољдан, су од Камиџораца из Мељанице.
-Јевтовићи други, Аранђеловдан, су из Тутина у Штавичком срезу.
-Вукашиновићи (Петровићи), Никољдан, су од Петровића првих у Рудњаку.
-Авићи, Јовањдан, су од Авића из Предола.
-Николићи, Ђурђевдан, су из Полумира (Одмење) у Ибру.
-Јовићевићи, Мратиндан, су из Баљевца у Ибру од тамошњих Јовићевића. Род су Чуљама у Матаругама.
-Бошковићи, Мратиндан, су од Бошковића из Крушевице.
-Пожаревци, Аранђеловдан, су из Сиракова у пожаревачкој Морави.
-Пожаревци други (Радосављевићи), Никољдан, су из Набрђа у пожаревачкој Морави.
-Баринци и Богојевићи, Аранђеловдан – прекада Аранђеловдан летњи, су исти род. Баринци су из Јелакца (Барина) у Жупском срезу а Богојевићи су од Баринаца (Богојевића) у Плани у Ибру: Род су Пановићима и Маркулићима у Врби.
-Милочајци (Сретовићи), Ђуђевдан, су од Сретовића из Милочаја у Рудничком Поморављу.
-Боћани (Бановићи), Ђурђиц – прекада Илиндан, су од Банковића из Гокчанице.
-Кучевићи (Живановићи), Јовањдан – прекада Јовањдан летњи, су се доселили 1906. године од Кучевића из Драгосинаца (Церовака).
-Лазаревићи, Никољдан, су од Лазаревића из Кованлука.

Досељени после 1918. године:

-Трифуновићи други, Пантелијевдан, су из Куча. Овамо су се доселили из околине Берана. Род су Секулићима у Крушевици.
-Божовићи, Никољдан, су са Косора у Кучима, овамо су се доселили из беранскох Васојевића 1919. године.
-Кочовићи, Аранђеловдан, су из Расна у Сјеничком срезу.
-Радуловићи (Милутиновићи, “Чукари“), Јеремијевдан. Доселила се удова са синовима из Шушура и Сјеничком сезу.
-Бојовићи, Св. Александар Невски – прекада Аранђеловдан, су из Буча код Берана.
-Лопичићи, Ђурђевдан, су се доелили од Лопичића из Цеклина код Цетиња. Овде су се населили на купљеном земљишту.
-Јовановићи („Зајечарци“), Алимпијевдан, су из Мариновца у Тимичком срезу.

ИЗВОР: Према књизи Радосава Љ. Павловића „Подибар и Гокчаница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.