Порекло презимена, село Отроци (Врњачка Бања)

29. јун 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Отроци, општина Врњачка Бања – Рашки округ. Према књизи Радосава Љ. Павловића „Подибар и Гокчаница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 

Топографске прилике.

Село је око потока Отрочке Реке, Јаловца и Букоровца. Већи део села је на левој страни Отрочке Реке, по странама Амбаришта и Брекиње и на заравни испод Бабићког Брда а мањи на десној страни Отрочке Реке, на заравнима испод Кречана, Инске Главице и Орница.
Значајнији назива места су: Разбојиште, Проваљено Гувно, Под Глогом, Савов Извор, Савово Корито, Савова Стопа, Ројевац, Трговиште и Детињи Гроб.
Брда: Крвавац, Кречане, Палеж, Брекиња, Јелак, Збојиште, Амбариште, Кошутица, Јасик и Чукарак.

Воде.

Потоци: Букоровац, Мелановац, Локожа, Мутавџићки Поток, Отрочка Река, Крвавац, Палешка Река и Јаловац.
Извори: Извор код Букова Листа, Извор код Јабуке, Ланенац, Локва, Петрушинац, Савов Извор, Староселски Извор, Тлачински Извор, Топлик и Чижњак.

Земље и шуме.

Њиве: Аде, Беочићи, Витњаш, Дивљачар, Говедарник, Околац, Острва и Раковица, све „у пољу“ поред Западне Мораве и око два часа хода од села.
Ливаде: Букоровац, Недело, Обршина, Петковац и Поток.
Шуме и забрани: Пољане, Петрушинац, Кречане и Дрење.
Утрине: Брекиња, Вртопа, Дебеловац, Јабука, Јаловац,Кланац, Маркова Трешња, Пољаане, Прњавор, Петрушинац и Руденице.

Тип села.

Село је подељено на махале: Старо Село, Мелановац, Петковац, Дрење, Речани, Поточари (или Поточка Мала) и Отроци.

Остали подаци о селу.

Насеље има 19 родова и 136 кућа.
Гробље је у махали Отроцима, на левој страни Отрочке Реке.
На Лангеовој карти забележено је насељено место Ostrozi.
У харачким списковима из 1818. године село „Отроке“ је имало четрдесет домова.
Године 1844. Отроци, село у Карановачком срезу у Чачанском округу, са засеоком Вукушицом, има 120 кућа и 713 становника.
Сеоска заветина је Други дан Св. Тројица – Други дан Духова.

Име селу.

У народу се зна да име Отроци значи „нешто јадно и бедно“. Име је изведено од отрок (у множини; отроци). Народ не зна да су стари становници овог села били „отроци“ и чији. Зна се само да је Прњавор (утрина) некада припадао цркви у Грачацу. Стари људи казују да је свети Сава, пошто је дошао из Жиче у Грачац, рекао за Драгосинце:
„Драгосинци моји синци“, а за Отроке: „Отроци, моји оци“.
Само име села, приче и имена која опомињу на светог Саву и назив Старо Село сведоче о старом постанку овог села.

Порекло породица.

Негдашњи родови:

-Бубаловићи, Мратиндан, су род Бубаловићима у Грачацу и у Вранешима. Иселили су се.
-Главоње (Марковићи – „Трућијаши“), Никољдан, су род Главоњама у Матаругама. Поседњи потомак Илија недавно је умро.
-Жерађани, Спасовдан, су род Жерађанима у Грачацу. Изумрли су.
-Златићи, Илиндан, су род Златићима у Готовцу и Матаругама. Поседњи мушки потомак је умро 1910. године.
-Жарковићи, Јовањдан, су род Жарковићима из Предола, дошли су „у кућу“ Златића.
-Вељковићи, Лучиндан – прекада Марковдан, су из Попа у Дежевском срезу. Изумрли су.
-Кошани, Св. Петка, су род Кошанима у Драгосинцима. Изумрли су.
-Чкребе, Ђурђевдан, су са Копаоника. Исељени су у Грачац и Вранеше.
-Шљери, Св. Врачи, су род Шљерима у Грачацу. Изумрли су око 1890. године.
-Јолдовићи (Арсићи), Св. Петка, су из Ибарског Колашина и од старине су род Кошанима. Иселили су се у Радошиће у Ибру.

Данашњи родови:

Досељени у 18. веку:

-Гузоње (Царевићи-Петрашиновићи, Веселиновићи, Марићи, Јоксимовићи, Влајковићи, Ђаковићи и Вујовићи), Никољдан, су род Гузоњама у Грачацу.
-Марковићи (Величковићи-Јеринићи, Зарићи и Ивковићи), Тодорова Субота – прекада Св. Петка) су из Гувништа на Ибру.
По предању „пре двеста и више година“ село је имало само две куће: „Петрашиновску“ (од Гузоња) и „Марковску“ (од Марковића)
-Ђуровићи и Живковићи, Јовањдан – прекада Јовањдан летњи, су „од Пазара“.
-Доцићи (Манојловићи, Мијаиловићи, „Црепуљари“), Јовањдан и:
-Главчићи, Никољдан – прекада Св. Мојсило, су од старине исти род. Овамо се први доселио Мијаило Доцић „Црепуљар“ из Новог Села у Трстеничком срезу и донео синовца Манојла на леђима. Главчићи су се међутим недавно доселили од Главчића из Грачаца „на имање“ у Вукомановиће.
-Ердоглије (Станићи и Вукомановићи), Св. Врачи, су род Ердоглијама у Рудњаку, Крушевици и Матаругама.

Досељени у периоду од 1800. до 1850. године:

-Тлачинци, Аранђеловдан, су род Тлачинцима у Крушевици.
-Мехоњићи (Гољићи), Јовањдан, су од Гољића у Каменици.
-Јеленићи (Васовићи), Св. Врачи, су из Лешка у Ибру а старином су са Косова.

Досељену у периоду од 1851. до 1919. године:

-Бисерци (Бисерчићи), Михољдан, су се из Мојстира у Штавичком срезу у Гоч код Врњачке Бање, па отуда овамо. Неки су се одавде иселили у Крушевицу.
-Милосављевићи, Св. Александар Невски, су из Васојевића.
-Цветковићи, Никољдан, су род Цветковићима у Гокчаници.
-Мишовићи, Лучиндан, су „од Пазара“.
-Драгањци, Ђурђиц, су род Драгањцима у Брезни.
-Војиновићи (Николићи и Радењаци), Св. Јевсатије, су род Војиновићима у Грачацу.
-Бучукари, Лучиндан – прекада Марковдан, су род Бучукарима у Грачацу.
-Мутавџићи, Ђурђевдан, су род Мутавџићима у Вранешима.
-Медари, Митровдан, су се доселили „на имање“. Они су од Медара из Грачаца.
-Пандрци и Симовићи, Алимпијевдан – прекада Ђурђевдан, су род Пандрцима у Предолама.
-Жарковићи, Јовањдан, су се доселили 1919. године у кућу Златића. Они су од Жарковића из Предола.

ИЗВОР: Према књизи Радосава Љ. Павловића „Подибар и Гокчаница“. Приредио сарадник порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.