Порекло презимена, село Црни Као (Баточина)

25. мај 2015.

коментара: 1

Порекло становништва Црни Као, општина Баточина – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 

Црква Св. Ђорђа, Црни Као
Црква Св. Ђорђа, Црни Као

Положај села.

Црни Као је са десне стране Црнокалског Потока, леве притоке реке Лепенице. Куће су му подигнуте на странама двеју коса које деле воду Оџинском и Црнокалском Потоку, са једне, а Црнокалском Потоку и мањим левим лепеничким приточицама са друге стране.

Воде.

Црнокалци се поглавито служе живом водом, али су у новије време почели копати ђермове да би имали воду ближе својим кућама. Најјаче су живе воде: Стојковићки Бунар – који се зове и Кладенац и Бела Чешма, која је раније могла одмах покретати воденицу. Од мањих извора су: Јасен, Лазаревићка и Стојановићка Чешма. До данас је ископано осам ђермова.
Село не страда од поплава ни када су највлажније године када Црнокалски Поток оштети где-која сеоска поља.

Земље и шуме.

Поља и шуме су скоро сва ван села. До најдаљих треба ићи око 45 минута. Шуме су поглавито у Смрдану, Равни и Ракљанском Потоку. Заједничка „селска“ њива је у Смрдану.
Црнокалски атар заузима простор величине 975 хектара. Од тога протора долази на зиратани земљиште 892 хектара – њиве 486 и ливаде 406 хектара. Шуме има укупно 83 хектара.
У атару овога села својих имања имају мештани Лапова а Црнокалци имају своје земље у атарима Сипића и Граца.

Тип села.

Село има два краја, Горњи и Доњи. Они су растављени јаругом којом вода тече само после дужих киша, иначе је сува. Осим поменутих крајева постоји и Циганска Мала у врху Горњег Краја од кога је удаљена десетак минута хода.
И у овом селу постоје кућне групе јачих породица. У Горњем Крају такве групе имају: Деспотовићи, Главашевићи, Миленковићи и Ликарци; у Доњем Крају – Главашевићи, Калајџићи и Ћелешевићи.

Име селу.

Мештани причају да су селу дали име досељеници из Црне Траве, који су овде наишли на такво земљиште да се њиме, после кише, није могло ићи од „црног кала“ (блата). Из тих разлога су село назвали тим именом.
Крајеви Горњи и Доњи зову се по својим положајима на сеоском потоку а Циганска Мала је добила име по Циганима, којима је једино насељена.

Старине у селу.

У црнокалском атару распознавали су се до пре десетак година трагови неког старог, Џидовског Гробља, које је било на месту где су сада циганске куће. Од њега данас нема никаквих видљивих трагова и не зна се – чије је било. Поуздано је само да су ту укопавани хришћани. Оно је можда из нашег средњовековног доба. Име поља Оџине Ливаде опомињу на негдашњи живот Турака у овом крају.

Постанак села и порекло становништва.

Црни Као је основан пре 110 година, у доба Кочине Крајине. Основао га је Јован Главаш са својим братом Станојем, од којих су данашњи Главашевићи. Они су добегли из власинске Црне Траве због турског зулума. Најпре су се настанили у Виску изнад Сипића, одакле су се после годину дана преселили у Шавац испред Баточине где нису дуго остали, већ су се преместили на данашње место, јер су тамо били на мети Турака, који су их много гонили на кулуке.
Горњи и Доњи Крај су постали у исто време а Циганска Мала знатно доцније, тек 1870. године, од привремених зграда, черги.
Осим Главашевића дошли су у ово село Стрељићи, Деспотовићи и Ликарци, те мештани сматрају ова четири рода као осниваче Црног Кала. Они данас имају у селу 45 домова или скоро 2/5 од укупног броја кућа у селу.
Црни Као се најпре помиње у Назначениу, затим у Гавриловићевом Речнику ка Црни као.
Он је унесен саму у две карте прве половине XIX века и то: у Руску 1831. године као Црни Каљђ и у Милошевићевој 1850. године, правилно.
Први попис којим је обухваћен као Црни Као био је онај из 1866. године.
Село је поглавито расло новим досељавањем, јер је после 1815. године добило 20 родова. О Првом устанку овамо је добегло свега 3 рода.
Црнокалци су пореклом из десет области. Лепеница им је дала 8 родова, Ресава 5 родова, непосредни десни слив Биначке Мораве 4, Власина 2, Бугарска 2, Јасеница 2 а по један род Тимок, Ветерница, Врањска Пчиња и Расина.
У ово село добегло је 7 родова, 5 родова је дошло на имање, 4 рода на поклоњену земљу, 4 рода на женино имање, под два рода су дошла као слуге и довоци а по један род води порекло од дунђера, ковача и усињеника.

Порекло породица.

Редни број, презиме (огранци), одакле су досељени, Крсна слава:

Досељени у периоду од 1737. до 1787. године.

-145, Ликарци (Ђорђевићи, Николићи и Петровићи), Лесковац, Ђурђиц.

Досељени у пероду од 1788. до 1803. године:

-264, Вељковићи, Ресава, Никољдан.
-285, Главашевићи, Марковићи-Милојевићи, Илићи, Марковићи и Милановићи; Станојевићи – Петровићи и Милосављевићи; Лазаревићи-Цветковићи; Николићи-Петровићи; и Панићи), Црна Трава (Власина), Аранђеловдан.
-296, Деспотовићи (Антићи, Деспотовићи и Миловановићи), Трнска Клисура (Бугарска), Никољдан.
-517, Стрељићи (Стојаковићи), Црна Трава (Власина), Никољдан.

Досељени у периоду од 1804. до 1814. године:

-689, Жакићи (Вучковићи и Баба-Радићи), Врање, Ђурђиц.
-757, Јургићи (Марковићи), Рупље (пиротско-власотиначки округ.), Митровдан.
-833, Миленковићи (Милановићи, Миленковићи-Миловановићи, Миљковићи и Савићи), Рупље (пиротско-власотиначки округ)
-1080, Ћелешевићи (Ђорђевићи), Рупље (пиротско-власотиначки округ), Никољдан.

Досељени у периоду од 1825. до 1903. године:

-1210, Калајџићи (Вучковићи-Стојановићи, Вучковићи и Ђорђевићи; Тодоровићи-Милошевићи), Грљан (тимочки-зајечарски округ), Митровдан.
-1227, Дрингићи (Јоцићи), Мађаре (крушавачко-ражањски округ), Ђурђиц.
-1326, Ранчићи, Крушевац, Аранђеловдан.
-1448, Милутиновићи, непознато (Баточина), Никољдан.
-1556, Живковићи, Трн. Клисура (Бугарска), Аранђеловдан.
-1670, Петровићи, Ресава, Никољдан.
-1708, Ристићи, непознато (Кијево), Никољдан.
-1756, Ивановићи, непознато (Вучић), Никољдан.
-1839, Николићи, Дубље (Ресава), Никољдан.
-1874, Милетићи, непознато (Мала Пчелица), Св.Ћирило и Методије.
-1913, Цветковићи, непознато (Бадњевац), Св. Петка.
-1925, Матејићи, непознато (Доња Рача), Ђурђиц.
-2171, Милановићи, непознато (Вучић), Никољдан.
-2194, Бимбачићи*, Паланка (Јасеница), Први устанак*, Никољдан.
-2198, Ђорђевићи*, непознато, Први устанак*, Св. Петка.
-2199, Ђорђевићи*, Паланка, Први устанак*, Св. Петка.
-2201, Маринковићи*, Ресава, Први устанак*, Никољдан.
-2208, Ресавчићи*, Ресава, Први устанак*, Никољдан.
*Роми, период досељења.

Остали подаци о селу.

У Црном Калу је 1903. године било 27 родова (укључујући и родове ромске националности) у 118 домова са 672 становника. На дан 31. децембра 1910. године овде је живело 779 становника у 128 кућа а на дан 31. јануара 1921. године у селу је живело 614 становника.
Сеоско гробље је у Крушару, у врху Горњег Краја.
Заветине су Васкршњи Бели Четвртак и Пољобранија 2/15 маја. Литија се носи на Други дан Духова.

 

Напомена: Како се не слажу подаци о времену досељавања у броју родова и, евентуално, мојих грешака, могуће су накнадне интервенције, пре свега од члана Друштва српских родословаца Александра Антића “Лепеничанина”, који је пореклом из овог села.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Небојша Костић

    После Првог српског устанка (око 1815.г) једна фамилија из махале Главшине населила се у с. Црни Као код Баточине,

    Детаљније у књизи – Порекло становништва села Брод, општина Црна Трава. Према истраживању сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца.