Порекло презимена, село Церовац (Аеродром-Крагујевац)

24. мај 2015.

коментара: 5

Cerovac, crkva Sv. TrojiceПорекло становништва села Церовац, Градска општина Аеродром, Град Крагујевац- Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 

Положај села.

Церовац је на обема странама Церовачког Потока, који тече од извора Церовца и утиче са леве стране у поток Лимовац.

Воде.

Церовчани се служе водом са извора-бунара и ђермова. Село има пет извора-бунара: Чешма и Церовац су у Горњем Крају, Водице и Поток у Доњем Крају и Лаћимовац у Лаћимовцу. Лаћимавац је први по јачини. Због знатне удаљености ових извора од многих сеоских кућа у Церовцу је до сада ископано 13 ђермова.
Церовачки Поток плави само ливаде, када се на сваких пет-шест година излије из свог корита. Понекад и Лимовац може својом водом да поплави сеоска имања, али му никада не наноси веће штете.

Земље и шуме.

Највише је поља и забрана ван села, удаљених 45 минута пешачког хода од последњих сеоских кућа.
Сеоски атар захвата простор величине 986 хектара. Од тога је под зиратном земљом 928 – њиве 845 и ливаде 93 хектара – док је под шумом 57 хектара.
У церовачком атару имају својих имања само мештани Десимировца а Церовчани имају своје земље у атарима Десимировца, Војиновца, Лужница, Ресника, Великог и Малог Крчмара.

Тип села.

Село се дели на три краја: Горњи Крај, Доњи Крај и Лаћиновац. Горњи Крај је са обе стране сеоског потока, одмах испод Београдског Друма, Доњи Крај је ниже од њега а Лаћимовац је скоро километар источно од Горњег Краја. Крајеви су међусобно растављени сеоским имањима.
Горњи и Доњи Крај се деле на махале – кућне групе. У Горњем Крају су: Божиновићка, Веселиноићка и Ћирковићка Мала; а у Доњем Крају: Ћирковићка, Лазаревићка, Богдановићка, Вучковићка и Јовановићка Мала.

Име селу.

Мештани причају да је њихово село названо по извору Церовцу, који је био у турском церовом лугу, када су бегунци почели насељавати сеоски Горњи Крај.
Горњи и Доњи Крај називају се по свом положају на Церовачком Потоку. Како је настало име Лаћимовац нико не зна да објасни.

Постанак села и порекло становништва.

Церовац је основан крајем 1804. године, у доба Првог устанка. Основало га је девет родова: Ћирковићи, Божиновићи, Богдановићи, Јовановићи, Вучковићи, Лазаревићи, Дунићи, Ђорђевићи и Најдановићи. Од њих је у селу 113 домова што је око 6/7 од укупног броја кућа у овом селу. Сва три краја постала су готово истовремено мада је први збег био у Горњем Крају.
Церовац је правилно уписан у Уписник, Назначение, Пописник, код Вука у Даници и код Пирха – у оригиналу Zerovaz.
Ово село није унесено ни у једну карту до 1853. године, закључно.
Село је највећим делом нарасло рађањем и разграњавањем родова. После 1815. године оно је добило само 4 рода.
Готово све становиштво Церовца – 11 родова је пореклом из Тимока. Само су два рода из других области, Старе Србије у Бугарске.
Девет родова добегло је овамо у збегове а по један род води порекло од досељеника на имање, уљеза, печалбара и слуге.

Порекло породица.

Редни број, презиме (огранци), одакле су досељени, Крсна слава:

Досељени у периоду од 1804. до 1814. године.

-579, Богдановићи (Богдановићи, Живановићи и Марковићи), Велики Извор, Никољдан.
-582, Божиновићи (Божиновићи, Живановићи и Милојковићи), Велики Извор, Ђурђиц.
-634, Вучковићи, Велики Извор, Никољдан.
-671, Дунићи, Велики Извор, Св. Ћирило и Методије.
-678, Ђорђевићи (Ђорђевићи, Јовановићи-Сеизовићи; и Пауновићи), Велики Извор, Св. Петка.
-746, Јовановићи (Нешићи и Николићи), Велики Извор, Никољдан.
-785, Лазаревићи (Станојчићи), Велики Извор, Никољдан.
-892, Најдановићи, Велики Извор, Игњатијевдан.
-1081, Ћирковићи (Првуловићи, Ћирковићи, Живуловићи, Срећковићи, Стојановићи, Гмитровићи, Марковићи, Миловановићи и Огњановићи), Велики Извор, Ђурђиц.

Досељени у периоду од 1820. до 1903. године:

-1148, Веселиновићи (Веселиновићи, Петровићи и Пешићи), Велики Извор, Аранђеловдан.
-1185, Јанковићи, Колашин (Стара Србија), Мратиндан.
-1331, Мијаиловићи, Велики Извор, Аранђеловдан.
-1802, Крстићи, Трн (Бугарска), Аранђеловдан.

Остали подаци о селу.

Церовац је 1903. године имао 13 родова у 131 ккћи са 852 становника да би 1910. године у селу било157 домова са 1012 становника а 31. јануара 1921. године у њему живело 880 становника.
Сеоско гробље је код Чешме између Горњег и Доњег Краја.
Заветина су Младенци а литија се носи на Тројички Бели Четвртак.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (5)

Одговорите

5 коментара

  1. šone

    Напоменуо бих да у тексту нису наведени Николићи, који се сматрају за огранак Лазаревића. У “Лепеници” од Тодора Радивојевића издатој 1911. пише да Лазаревића има укупно 13 кућа и то 6 уписаних као Лазаревићи и 7 као Николићи. Занимљиво је да је у њој као и на овој страници наведено да им је слава Свети Никола што је нетачно јер обе фамилије славе Ваведење. Распитивао сам се код старијих и нико не зна да су фамилије у међувремену мењале крсну славу, тако да се аутору поткрала грешка. Остаје неоткривена и веза између родоначелника Лазара и Николе који су живели за време Првог устанка. Постоје верзије да је Лазар био отац, стриц, па чак и очух Николи кога је мајка довела из првог брака из Голочела. Уколико неко нешто зна о томе, ово је право место за то. Поздрав.

  2. Милодан

    šone!

    Проверио сам. Грешке нису искључене. Нити имам проблем то да признам.
    У књизи “Насеља у Лепеници” НЕМА Николића у Церовцу. Лазаревића има и то баш онако како је у овом тексту овде написано. Доселили су се из Великог Извора и славе Никољдан.
    Дакле, нисам погрешио што не значи да нисте у праву.
    Поздрав!
    Слободан Милић, Милодан.

    • šone

      Погрешно сам се изразио, извињавам се. Нисам мислио на Вас као аутора овог текста, већ на Т. Радивојевића на кога сте се позвали, који је направио грешку пре једног века. У “Лепеници – антропогеографска испитивања” је уписао да Лазаревићи (Николићи 7 к., Лазаревићи 6 к.) ред. бр. 785 славе Никољдан. У издању “Насеља у Лепеници” коју је изашла двадесетак година касније није исправљена грешка, чак је и Николиће изоставио.
      Иначе, родови који су дошли у Церовац из Великог Извора код Зајечара су, лингвистички гледано, пореклом или са Косова или су Тимочани, староседеоци. Поред ове две струје у В. Извору и данас живе досељеници из Бугарске из Тетевена, где постоји село Голјам Извор. Неку годину пре Првог српског устанка они су из Великог Извора населили и село Дубље код Свилајнца. Сви они говоре једним језиком, “изворским”, за који је потребан преводилац и за српски и за бугарски и данас је предмет истраживања. С обзиром да Церовчани немају ни најмању трунку овог језика, остаје дилема од којих су из Великог Извора, од “косовљана” или “старинаца”.
      Поздрав,
      Ненад Николић

      • Malisa

        Toliko rasprave oko mojeg prezimena
        Bato, ne zna se tacna veza izmedju Lazarevica, Nikolica i Petrovica ali bliska jeste (krvna ), kao i Vavedenje koje svi slave. Sto se tice porekla , oko prvog srpskog ustanka u nekoliko talasa doseljeni iz Velikog Izvora inace Kosovljani .

  3. Nenade i ti Maliso!Vi ste deca i nemate pojma.Kad sam ja slusao price matorih vi ste brljali po pepelu.Mi smo nasi,slavimo istu slavu i ne uzimamo se medju sobom.Dakle Malisa pitanje je samo da li si mi brat ili sinovac.Pozdrav od verovatno strica!!!