Порекло презимена Шмрчак

26. априла 2015.

коментара: 4

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. Бранко Тодоровић

    Шмрчци су православни Срби пореклом из Барање.

    Матично место барањских Шмрчака је град Сечуј у Мађарској, где се у историјским изворима први пут помињу на попису из 1711/13. године, када је тамо забележено презиме Szmricskovics.

    Већ на пописима из 1715. и 1720. године, ово презиме ће попримити скраћени облик у ком ће се задржати све до тридесетих година XX века, бар у званичним документима.

    Тако на овим пописима срећемо једно исто име, а то је Тома Шмрчак, кога у попису из 1715. године бележе као Thamas Smercsak, а у попису из 1720. године као Thomas Mercsak.

    На попису који је спровела Марија Терезија 1767. године срећемо име Давида Шмрчка (Smercsak David), а на Попису Земље из 1828. године Јефтомија Шмрчка (Jeft. Mertsaz).

    Тридесетих година XX века, када је дошло до разграничења југословенског и мађарског дела Барање, из Сечуја ће оптирати или бити протерано десет домаћинстава Шмрчкових.

    Већина ових домаћинстава населиће се у Јужној Барањи, где вратити стари облик презимена Шмрчковић, како се и данас презивају.

    По предању, та промена презимена извршена је још у Мађарској, када је продато неколико јутара земље да би се купио наставак -(о)вић.

    Крсна слава Шмрчака је Ђурђевдан.

  2. Defendor

    Занимљиво је приметити да се некада на подручју Кордуна налазио град Смрчковић, који се налазио на врелу реке Глине, који је 1577. године неуспешно покушавао да освоји босански Ферхат-бег са 5.000 војника.

    Ако знамо да је било сеоба у Барању из правца Кордуна, и некадашње Јужне Славоније, није искључено да су барањски Шмрчковићи потекли од Смрчковића управо са ових простора.

  3. Петар Шмрчковић

    Да, Тома је мој најстарији познати, а вероватно и директни предак који се може наћи на неком писаном документу.

    Дигитализоване срквене књиге из ДУна Сечуја се могу наћи на следећем линку:

    https://familysearch.org/search/catalog/20340?availability=Family%20History%20Library

    Пред сам рат, 1990 године нам је у кући био (гост мог покојног оца Здравка) из Будимпеште академик Стојан Вујучић који ми је рекао да моји нусу дошли са Чарнојевићем већ да су били туп рије, те да смо највероватније дошли са далматинског Косова.

    • Бранко Тодоровић

      Било би извесно када би генетичка генеалогија то потврдила. А да ту има нешто, скоро сам сигуран да има. То су те сеобе, које су биле последице укидања војне границе на том простору, и ту се једноставно створио вишак становништва. Тај свет је онда масовно кренуо ка новоослобођеној Барањи. Прилично исцрпно о томе писао је Хрвоје Салопек. Надам се да ће у скорије време и његова књига бити у претраживој Дигиталној библиотеци Порекла.