Poreklo prezimena Šmrčak

4 komentara

1. 3. novembar 2015. u 15:14

   Branko Todorović

   Šmrčci su pravoslavni Srbi poreklom iz Baranje.

   Matično mesto baranjskih Šmrčaka je grad Sečuj u Mađarskoj, gde se u istorijskim izvorima prvi put pominju na popisu iz 1711/13. godine, kada je tamo zabeleženo prezime Szmricskovics.

   Već na popisima iz 1715. i 1720. godine, ovo prezime će poprimiti skraćeni oblik u kom će se zadržati sve do tridesetih godina XX veka, bar u zvaničnim dokumentima.

   Tako na ovim popisima srećemo jedno isto ime, a to je Toma Šmrčak, koga u popisu iz 1715. godine beleže kao Thamas Smercsak, a u popisu iz 1720. godine kao Thomas Mercsak.

   Na popisu koji je sprovela Marija Terezija 1767. godine srećemo ime Davida Šmrčka (Smercsak David), a na Popisu Zemlje iz 1828. godine Jeftomija Šmrčka (Jeft. Mertsaz).

   Tridesetih godina XX veka, kada je došlo do razgraničenja jugoslovenskog i mađarskog dela Baranje, iz Sečuja će optirati ili biti proterano deset domaćinstava Šmrčkovih.

   Većina ovih domaćinstava naseliće se u Južnoj Baranji, gde vratiti stari oblik prezimena Šmrčković, kako se i danas prezivaju.

   Po predanju, ta promena prezimena izvršena je još u Mađarskoj, kada je prodato nekoliko jutara zemlje da bi se kupio nastavak -(o)vić.

   Krsna slava Šmrčaka je Đurđevdan.

   Odgovori

2. 18. mart 2017. u 23:17

   Defendor

   Zanimljivo je primetiti da se nekada na području Korduna nalazio grad Smrčković, koji se nalazio na vrelu reke Gline, koji je 1577. godine neuspešno pokušavao da osvoji bosanski Ferhat-beg sa 5.000 vojnika.

   Ako znamo da je bilo seoba u Baranju iz pravca Korduna, i nekadašnje Južne Slavonije, nije isključeno da su baranjski Šmrčkovići potekli od Smrčkovića upravo sa ovih prostora.

   Odgovori

3. 27. jul 2017. u 15:42

   Petar Šmrčković

   Da, Toma je moj najstariji poznati, a verovatno i direktni predak koji se može naći na nekom pisanom dokumentu.

   Digitalizovane srkvene knjige iz DUna Sečuja se mogu naći na sledećem linku:

   https://familysearch.org/search/catalog/20340?availability=Family%20History%20Library

   Pred sam rat, 1990 godine nam je u kući bio (gost mog pokojnog oca Zdravka) iz Budimpešte akademik Stojan Vujučić koji mi je rekao da moji nusu došli sa Čarnojevićem već da su bili tup rije, te da smo najverovatnije došli sa dalmatinskog Kosova.

   Odgovori

   • 27. jul 2017. u 17:21

     Branko Todorović

     Bilo bi izvesno kada bi genetička genealogija to potvrdila. A da tu ima nešto, skoro sam siguran da ima. To su te seobe, koje su bile posledice ukidanja vojne granice na tom prostoru, i tu se jednostavno stvorio višak stanovništva. Taj svet je onda masovno krenuo ka novooslobođenoj Baranji. Prilično iscrpno o tome pisao je Hrvoje Salopek. Nadam se da će u skorije vreme i njegova knjiga biti u pretraživoj Digitalnoj biblioteci Porekla.

     Odgovori