Порекло презимена Товјанин Reviewed by Momizat on . [toggle title="ТЕСТИРАНИ ТОВЈАНИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ"] ТОВЈАНИН Хаплогрупа: I2a1b3 Порекло: Шумберак, Мохач, Република Мађарска Крсна слава: Марковдан _____ [toggle title="ТЕСТИРАНИ ТОВЈАНИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ"] ТОВЈАНИН Хаплогрупа: I2a1b3 Порекло: Шумберак, Мохач, Република Мађарска Крсна слава: Марковдан _____ Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Бранко Тодоровић » Порекло презимена Товјанин

Порекло презимена Товјанин

ТЕСТИРАНИ ТОВЈАНИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ

ТОВЈАНИН

Хаплогрупа: I2a1b3

Порекло: Шумберак, Мохач, Република Мађарска

Крсна слава: Марковдан

_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Бранко Тодоровић

Товјани су православни Срби из Барање. Сви данашњи Товјани воде порекло из Шумберка, некада српског села из околине Мохача у Мађарској. Није познато када су се тамо доселили и тачно одакле, али се претпоставља да је то било у другој половини XVII века, када су тај простор населили жумберачки ускоци

Са сигурношћу можемо рећи да се Товјани у Шумберку (мађ. Somberek) први пут спомињу у Попису феудалних обвезника из 1712. године када је у њему забележен Nikola Tolnanin. [1] Први следећи помен овог презимена срећемо тек 1777. године, када је у црквеним матицама Српске православне парохије шумберачке поменут Теодоръ  Товняничъ. [2]

Као што видимо већ прва два помена овог презимена разликују се од његовог облика у коме га данас срећемо. То не чуди ако узмемо у обзир чињеницу да је у црквеним матицама само за период од 1844. до 1885. године ово презиме забележено на чак једанаест различитих начина. Тако га најчешће срећемо као: Толнаничъ, Толнянинъ и Толняничъ; а затим још следе и ови облици:  Толнани ТолнанићТолнанићъТолвнянинъТолняичъТолнанинъТолњанин и  Толњанић.

На основу ових примера, при чему морамо имати на уму да су то примери само за период од четрдесетак година, видимо да је корен презимена заправо топоним Толна, што указује на топонимистичко порекло презимена, односно да се ради о презимену насталом од назива за особу из Толне. Реч је иначе о граду смештеном северно од Шумберка у суседној Толнанској жупанији. У прилог томе говоре и нешто каснији пописи, у којима ће ово презиме бити забележено у мађаризованом облику Tolnay,  што такође има значење назива за особу пореклом из Толне.

Један од таквих пописа је и Попис земље из 1828. године, у коме су Шумберчани Марко Товлянићъ и Стефанъ Товлянићъ записани као Marcus Tolnay и Stephanus Tolnay. [3] То у многоме додатно усложњава трагање, како за пореклом рода Товјана тако и за његовом распрострањеношћу, јер носиоци овог презимена самим тим постају и други народи који су у то време били настањени у Толни. Није много од помоћи ни још једна верзија српског облика овог презимена, али с обзиром на оне које тек следе, нећемо се сад дуже задржавати на овој.

У прилог овој теорији говоре још и резултати истраживања које је на подручју Мађарске спровео Живко Мандић, а који објашњавају начине на које особе из околине Толне називају оне пореклом из Толне, па је тако особа пореклом из Толне у Душноку Tulnjánanc, док се за ту исту особу у Баћину користи назив Tuölnjanin. [4]

То је можда и разлог зашто је у пописима и другим историјским изворима уместо претпостављеног изворног облика Толна срећемо и облике који започињу кореном Товля  или Толвня.

Колико је ово питање дискутабилно говори и чињеница да презиме Tolnanin срећемо и у суседном Сечују (мађ. Szekcső) 1730. године. [5] У свим другим сачуваним пописима (1554, 1591, 1695, 1713, 1715, 1720, 1767, 1828) ово презиме је забележено у мађарском облику Tolnay. [6]

Осим суседности Шумберка и Сечуја и идентичног облика презимена забележеног почетком XVIII века нема других показатеља да су Tolnani из Шумберка у сродству Tolnanima из Сечуја, али то би могле да потврде или оповргну црквене матице Српске православне парохије сечујске, које су сачуване и које би могле у догледно време бити доступне.

Међутим, о пореклу презимена Товјанин постоји још једна теорија, која настанак овог презимена смешта на подручје Кордуна. Ту теорију заступа Хрвоје Салопек у свом делу Ogulinsko-modruški rodovi: podrijetlo, razvoj, rasprostranjenost, seobe i prezimena stanovništva ogulinskog kraja, а заснива је на сачуваном Попису војника Бихаћке тврђаве из 1540. године, у коме се спомиње извесни Toma Tovnjanin. На основу тога, Салопек сматра да је презиме Товјанин заправо настало од назива за особу из Тоуња, што би у оригиналу било Тоуњанин. [7]

Тоуњ је место смештено у Модрушко-огулинској долини и данас припада Краловачкој жупанији. О присуству Срба на том подручју сведоче нам историјски подаци који потврђују да су се на подручје Мордуша Срби почели досељавати још 1493. године. [8] Тамо ће наредних 150 служити чувати Модруш од Турака. Томе додатно у прилог говоре и подаци о масовним сеобама становништва у другој половини XVII века са овог подручна у нетом ослобођену Барању од Турака.

После пораза код Беча 1683. године и код Будима 1686. године, Турци напуштају сву западну Угарску, укључујући и Барању. Коначан крај османске владавине у Барањи означиће је победа хришћанских снага код Харшања 12. септембра 1687. године.

Након одласка Турака из Барања овај простор је увелико остао празан. Прве сеобе после прогона Турака кренуће већ 1686. године, и то управо са простора Кордуна, односно тадашњег Карловачког генералата, а истовремено доћи ће и до сеоба становништва из Вараждинског генералата, такође у правцу Барање. [9] Овај податак нам је нарочито од значаја, јер потврђује везу између Жумберка у Хрватској и Шумберка у Мађарској.

При томе треба имати на уму да је данашњи назив Шумберак каснијег датума, те да је кроз писане изворе све до средине XIX века ово место носило назив Жумберак, а што нам потврђују и црквене матичне књиге српских православних парохија у Барањи, где се уместо назива Шумберак редовно користи изворни облик Жумберак.

У прилог овој теорији говоре и резултати тестирања спроведених на пољу генетичке генеалогије. На основу тих резултата приметна је нарочита сродност Товјана са тестираним породицама са простора некадашњег Карловачког генералата, као и са породицама чије се порекло везује за простор Жумберка.

О повести овог рода у Шумберку не зна се много више од онога што је сачувано у историјским изворима. Зна се да су ту били присутни све време док су Срби представљали значајну заједницу у Шумберку, да су се бавили земљорадњом и сточарством, и да су коначно напустили Шумберак током двадесетих година XX века.

Наиме, после победничког похода српске војске у Првом светском рату, била је ослобођена и цела Барања, све до Сексара и Батосека како је сведочио прота Стеван Михалџић, али отпочињањем рада Мировне конференције у Паризу 1919. године, силе Антанте су тражиле да се српска војска повуче из читаве Барање, тј. да се врати преко Драве и да при том преда Осек, иако је у целој Барањи већ била успостављена цивилна власт, а у Печују већ изабран велики жупан. [10]

Залагањем српске политичке и интелектуалне елите, а пре свега председника владе Николе Пашића, на крају је донета одлука о подели Барање између Републике Мађарске и Краљевине СХС. Шумберак је тако остао дубоко у мађарском делу, а коначним мировним споразумом у Тријанону 1923. године, договорена је размена становништва између Мађарске и Југославије, по принципу опције, па је од тога настао и назив оптанти за оне који су одлучили да се преселе. [11]

Они који нису хтели да напусте своја већ вековна огњишта, били су протерани силом, и тако су у периоду од 1921. до 1930. године и последњи Товјани напустили Шумберак и населили се на просторе југословенског дела Барање и у Бачкој. У Југославију ће се из Шумберка преселити укупно девет домаћинстава, тј. осам домаћинстава Товљанића и једно Товљана, са све укупно двадесет двоје чланова. [12] Осим из Шумберка, по једно домаћинство Товјана преселиће се још из Бремена (Товљанић, у Дарду) и Ланчуга (Товљанац, у Болман), али реч је углавном о првим генерацијама Товјана у тим местима. [13]

То међутим нису биле и прве сеобе Товјана из Шумберка. Прва позната сеоба из Шумберка десила се још  тридесетих година XIX века, када се неколико породица Твојанин преселило у Кнежеве Винограде, варош смештену баш у јужном делу Барање. До те сеобе је дошло тако што се један од Товјана оженио у Кнежеве Винограде, а за њим је дошло још пар породица његових рођака, који су ту себи купили имања.

У црквеним матичним књигама Српске православне парохије кнежевовиноградске презиме Товјанин први пут је забележено 1839. године, када су споменути Ιωаннъ и Татїана Товıaнинъ, као родитељи, и Ружа као њихова кћи. [14]

Од првог помена овог презимена у Кнежевим Виноградима 1839. до 1895. године ово презиме ће бити бележено на три начна, као Товıaнинъ, Товянинъ и Товјанинъ, али увек читајући се једнако као Товјанин. Различите сачуване исправе и документа из друге половине XIX века доносе нам још неколико верзија овог презимена, па тако поред изворног Товјанин, срећемо и германизовану верзију презимена Tofjanin, али и верзије као што су Товљанин и Товљанић.

Илустрације ради, колико се лако грешило некада сведочи чињеница да се у неким документима и данас поткрадају грешке и уместо Tovjanin презиме неретко буде заведено и као Tovljanin или као Tovianin.

Они ће ту засновати заједницу која ће остати у Кнежевим Виноградима до данас, а од староседелачког становништва добиће су надимак Шумберачки, по ком се и данас понекад зову. Поред традиционалног бављена земљорадњом и сточарством овде ће се почети бавити и виноградарством по коме је цео крај познат. Из ове породице биће и Јован Товјанин, председник општине Кнежевих Винограда из времена Краљевине Југославије.

Кнежеви Виногради биће и једна од првих адреса Товјана који ће под притиском Мађарске двадесетих година XX века бити приморани да се иселе у Краљевину Југославију. Неки од њих ће остати у Кнежевим Виноградима, а остали ће се нешто касније трајно преселити у Дарду, Каранац, те у Плавну (Бачка). [15]

Током XX века из Кнежевих Винограда Товјани ће се населити још и у Белом Манастиру, Новом Саду, Подгорици и Јагодњаку. У Новом Саду данас има потомака и Товјана из Кнежевих Винограда, и Товљанића који су се доселили у Бачку у време оптације, те су тако задржана оба облика овог презимена.

Према последњем попису становништва из 2011. године, у Републици Хрватској је пописано свеукупно осамнаест особа са презименом Товјанин.

Крсна слава им је Марковдан.

Страна презимена, слична презимену Товјанин су и литванско презиме Towiański (рус. Товянски) као и финско Toiviainen.


[1] Szita László, Baranyai Helytörténetírás, Pécs, 1979, str. 114

[2] Görögkeleti Szerb Egyház, Somberek, Anyakönyvek 1777-1895

[3] Martha Remer Connor, GERMANS & HUNGARIANS 1882. Land Census Baranya County Hungary, Las Vegas, 1991, str. 369

[4] Živko Mandić, Hrvatska imena naseljenih mjesta u Madžarskoj, Budimpešta, 2005, str. 103

[5] Isto

[6] Claus Heinrich Gattermann, Die Baranya in den Jahren 1868 bis 1713, Göttingen, 2005, стр. 294-295

[7] Hrvoje Salopek, Ogulinsko-modruški rodovi: Podrijetlo, razvoj, rasprostranjenost, seobe i prezimena stanovništva ogulinskog kraja, Zagreb, 2007, str. 65

[8] Ivan Ivanić, Bunjevci i Šokci, Beograd, 1899

[9] Claus Heinrich Gattermann, Die Baranya in den Jahren 1868 bis 1713, Göttingen, 2005, str. 151-155

[10] Стеван Михалџић, Барања од најстаријих времена до данас, Београд, 1991, стр. 405-406

[11] Гојко Маловић, Сеоба у матицу: Оптирање Срба у Мађарској 1920-1931, Нови Сад, 2010

[12] Гојко Маловић, Сеоба у матицу: Спискови српских оптаната у Мађарској 1920-1931, Нови Сад, 2010, стр. 483-484

[13] Исто, стр. 281, 351

[14] Görögkeleti Szerb Egyház, Hercegszőlős, Anyakönyvek 1777-1895

[15] Гојко Маловић, Сеоба у матицу: Спискови српских оптаната у Мађарској 1920-1931, Нови Сад, 2010, стр. 483-484


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top