Poreklo prezimena Tovjanin

PIŠE: Saradnik portala Poreklo Branko Todorović

Tovjani su pravoslavni Srbi iz Baranje. Svi današnji Tovjani vode poreklo iz Šumberka, nekada srpskog sela iz okoline Mohača u Mađarskoj. Nije poznato kada su se tamo doselili i tačno odakle, ali se pretpostavlja da je to bilo u drugoj polovini XVII veka, kada su taj prostor naselili žumberački uskoci

Sa sigurnošću možemo reći da se Tovjani u Šumberku (mađ. Somberek) prvi put spominju u Popisu feudalnih obveznika iz 1712. godine kada je u njemu zabeležen Nikola Tolnanin. [1] Prvi sledeći pomen ovog prezimena srećemo tek 1777. godine, kada je u crkvenim maticama Srpske pravoslavne parohije šumberačke pomenut Teodorъ Tovnяničъ. [2]

Kao što vidimo već prva dva pomena ovog prezimena razlikuju se od njegovog oblika u kome ga danas srećemo. To ne čudi ako uzmemo u obzir činjenicu da je u crkvenim maticama samo za period od 1844. do 1885. godine ovo prezime zabeleženo na čak jedanaest različitih načina. Tako ga najčešće srećemo kao: Tolnaničъ, Tolnяninъ i Tolnяničъ; a zatim još slede i ovi oblici:  Tolnani, Tolnanić,  Tolnanićъ,  Tolvnяninъ,  Tolnяičъ,  Tolnaninъ,  Tolnjanin i  Tolnjanić.

Na osnovu ovih primera, pri čemu moramo imati na umu da su to primeri samo za period od četrdesetak godina, vidimo da je koren prezimena zapravo toponim Tolna, što ukazuje na toponimističko poreklo prezimena, odnosno da se radi o prezimenu nastalom od naziva za osobu iz Tolne. Reč je inače o gradu smeštenom severno od Šumberka u susednoj Tolnanskoj županiji. U prilog tome govore i nešto kasniji popisi, u kojima će ovo prezime biti zabeleženo u mađarizovanom obliku Tolnay,  što takođe ima značenje naziva za osobu poreklom iz Tolne.

Jedan od takvih popisa je i Popis zemlje iz 1828. godine, u kome su Šumberčani Marko Tovlяnićъ i Stefanъ Tovlяnićъ zapisani kao Marcus Tolnay i Stephanus Tolnay. [3] To u mnogome dodatno usložnjava traganje, kako za poreklom roda Tovjana tako i za njegovom rasprostranjenošću, jer nosioci ovog prezimena samim tim postaju i drugi narodi koji su u to vreme bili nastanjeni u Tolni. Nije mnogo od pomoći ni još jedna verzija srpskog oblika ovog prezimena, ali s obzirom na one koje tek slede, nećemo se sad duže zadržavati na ovoj.

U prilog ovoj teoriji govore još i rezultati istraživanja koje je na području Mađarske sproveo Živko Mandić, a koji objašnjavaju načine na koje osobe iz okoline Tolne nazivaju one poreklom iz Tolne, pa je tako osoba poreklom iz Tolne u Dušnoku Tulnjánanc, dok se za tu istu osobu u Baćinu koristi naziv Tuölnjanin. [4]

To je možda i razlog zašto je u popisima i drugim istorijskim izvorima umesto pretpostavljenog izvornog oblika Tolna srećemo i oblike koji započinju korenom Tovlя  ili Tolvnя.

Koliko je ovo pitanje diskutabilno govori i činjenica da prezime Tolnanin srećemo i u susednom Sečuju (mađ. Szekcső) 1730. godine. [5] U svim drugim sačuvanim popisima (1554, 1591, 1695, 1713, 1715, 1720, 1767, 1828) ovo prezime je zabeleženo u mađarskom obliku Tolnay. [6]

Osim susednosti Šumberka i Sečuja i identičnog oblika prezimena zabeleženog početkom XVIII veka nema drugih pokazatelja da su Tolnani iz Šumberka u srodstvu Tolnanima iz Sečuja, ali to bi mogle da potvrde ili opovrgnu crkvene matice Srpske pravoslavne parohije sečujske, koje su sačuvane i koje bi mogle u dogledno vreme biti dostupne.

Međutim, o poreklu prezimena Tovjanin postoji još jedna teorija, koja nastanak ovog prezimena smešta na područje Korduna. Tu teoriju zastupa Hrvoje Salopek u svom delu Ogulinsko-modruški rodovi: podrijetlo, razvoj, rasprostranjenost, seobe i prezimena stanovništva ogulinskog kraja, a zasniva je na sačuvanom Popisu vojnika Bihaćke tvrđave iz 1540. godine, u kome se spominje izvesni Toma Tovnjanin. Na osnovu toga, Salopek smatra da je prezime Tovjanin zapravo nastalo od naziva za osobu iz Tounja, što bi u originalu bilo Tounjanin. [7]

Tounj je mesto smešteno u Modruško-ogulinskoj dolini i danas pripada Kralovačkoj županiji. O prisustvu Srba na tom području svedoče nam istorijski podaci koji potvrđuju da su se na područje Morduša Srbi počeli doseljavati još 1493. godine. [8] Tamo će narednih 150 služiti čuvati Modruš od Turaka. Tome dodatno u prilog govore i podaci o masovnim seobama stanovništva u drugoj polovini XVII veka sa ovog područna u netom oslobođenu Baranju od Turaka.

Posle poraza kod Beča 1683. godine i kod Budima 1686. godine, Turci napuštaju svu zapadnu Ugarsku, uključujući i Baranju. Konačan kraj osmanske vladavine u Baranji označiće je pobeda hrišćanskih snaga kod Haršanja 12. septembra 1687. godine.

Nakon odlaska Turaka iz Baranja ovaj prostor je uveliko ostao prazan. Prve seobe posle progona Turaka krenuće već 1686. godine, i to upravo sa prostora Korduna, odnosno tadašnjeg Karlovačkog generalata, a istovremeno doći će i do seoba stanovništva iz Varaždinskog generalata, takođe u pravcu Baranje. [9] Ovaj podatak nam je naročito od značaja, jer potvrđuje vezu između Žumberka u Hrvatskoj i Šumberka u Mađarskoj.

Pri tome treba imati na umu da je današnji naziv Šumberak kasnijeg datuma, te da je kroz pisane izvore sve do sredine XIX veka ovo mesto nosilo naziv Žumberak, a što nam potvrđuju i crkvene matične knjige srpskih pravoslavnih parohija u Baranji, gde se umesto naziva Šumberak redovno koristi izvorni oblik Žumberak.

U prilog ovoj teoriji govore i rezultati testiranja sprovedenih na polju genetičke genealogije. Na osnovu tih rezultata primetna je naročita srodnost Tovjana sa testiranim porodicama sa prostora nekadašnjeg Karlovačkog generalata, kao i sa porodicama čije se poreklo vezuje za prostor Žumberka.

O povesti ovog roda u Šumberku ne zna se mnogo više od onoga što je sačuvano u istorijskim izvorima. Zna se da su tu bili prisutni sve vreme dok su Srbi predstavljali značajnu zajednicu u Šumberku, da su se bavili zemljoradnjom i stočarstvom, i da su konačno napustili Šumberak tokom dvadesetih godina XX veka.

Naime, posle pobedničkog pohoda srpske vojske u Prvom svetskom ratu, bila je oslobođena i cela Baranja, sve do Seksara i Batoseka kako je svedočio prota Stevan Mihaldžić, ali otpočinjanjem rada Mirovne konferencije u Parizu 1919. godine, sile Antante su tražile da se srpska vojska povuče iz čitave Baranje, tj. da se vrati preko Drave i da pri tom preda Osek, iako je u celoj Baranji već bila uspostavljena civilna vlast, a u Pečuju već izabran veliki župan. [10]

Zalaganjem srpske političke i intelektualne elite, a pre svega predsednika vlade Nikole Pašića, na kraju je doneta odluka o podeli Baranje između Republike Mađarske i Kraljevine SHS. Šumberak je tako ostao duboko u mađarskom delu, a konačnim mirovnim sporazumom u Trijanonu 1923. godine, dogovorena je razmena stanovništva između Mađarske i Jugoslavije, po principu opcije, pa je od toga nastao i naziv optanti za one koji su odlučili da se presele. [11]

Oni koji nisu hteli da napuste svoja već vekovna ognjišta, bili su proterani silom, i tako su u periodu od 1921. do 1930. godine i poslednji Tovjani napustili Šumberak i naselili se na prostore jugoslovenskog dela Baranje i u Bačkoj. U Jugoslaviju će se iz Šumberka preseliti ukupno devet domaćinstava, tj. osam domaćinstava Tovljanića i jedno Tovljana, sa sve ukupno dvadeset dvoje članova. [12] Osim iz Šumberka, po jedno domaćinstvo Tovjana preseliće se još iz Bremena (Tovljanić, u Dardu) i Lančuga (Tovljanac, u Bolman), ali reč je uglavnom o prvim generacijama Tovjana u tim mestima. [13]

To međutim nisu bile i prve seobe Tovjana iz Šumberka. Prva poznata seoba iz Šumberka desila se još  tridesetih godina XIX veka, kada se nekoliko porodica Tvojanin preselilo u Kneževe Vinograde, varoš smeštenu baš u južnom delu Baranje. Do te seobe je došlo tako što se jedan od Tovjana oženio u Kneževe Vinograde, a za njim je došlo još par porodica njegovih rođaka, koji su tu sebi kupili imanja.

U crkvenim matičnim knjigama Srpske pravoslavne parohije kneževovinogradske prezime Tovjanin prvi put je zabeleženo 1839. godine, kada su spomenuti Ιωannъ i Tatїana Tovıaninъ, kao roditelji, i Ruža kao njihova kći. [14]

Od prvog pomena ovog prezimena u Kneževim Vinogradima 1839. do 1895. godine ovo prezime će biti beleženo na tri načna, kao Tovıaninъ, Tovяninъ i Tovjaninъ, ali uvek čitajući se jednako kao Tovjanin. Različite sačuvane isprave i dokumenta iz druge polovine XIX veka donose nam još nekoliko verzija ovog prezimena, pa tako pored izvornog Tovjanin, srećemo i germanizovanu verziju prezimena Tofjanin, ali i verzije kao što su Tovljanin i Tovljanić.

Ilustracije radi, koliko se lako grešilo nekada svedoči činjenica da se u nekim dokumentima i danas potkradaju greške i umesto Tovjanin prezime neretko bude zavedeno i kao Tovljanin ili kao Tovianin.

Oni će tu zasnovati zajednicu koja će ostati u Kneževim Vinogradima do danas, a od starosedelačkog stanovništva dobiće su nadimak Šumberački, po kom se i danas ponekad zovu. Pored tradicionalnog bavljena zemljoradnjom i stočarstvom ovde će se početi baviti i vinogradarstvom po kome je ceo kraj poznat. Iz ove porodice biće i Jovan Tovjanin, predsednik opštine Kneževih Vinograda iz vremena Kraljevine Jugoslavije.

Kneževi Vinogradi biće i jedna od prvih adresa Tovjana koji će pod pritiskom Mađarske dvadesetih godina XX veka biti primorani da se isele u Kraljevinu Jugoslaviju. Neki od njih će ostati u Kneževim Vinogradima, a ostali će se nešto kasnije trajno preseliti u Dardu, Karanac, te u Plavnu (Bačka). [15]

Tokom XX veka iz Kneževih Vinograda Tovjani će se naseliti još i u Belom Manastiru, Novom Sadu, Podgorici i Jagodnjaku. U Novom Sadu danas ima potomaka i Tovjana iz Kneževih Vinograda, i Tovljanića koji su se doselili u Bačku u vreme optacije, te su tako zadržana oba oblika ovog prezimena.

Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2011. godine, u Republici Hrvatskoj je popisano sveukupno osamnaest osoba sa prezimenom Tovjanin.

Krsna slava im je Markovdan.

Strana prezimena, slična prezimenu Tovjanin su i litvansko prezime Towiański (rus. Tovяnski) kao i finsko Toiviainen.

[1] Szita László, Baranyai Helytörténetírás, Pécs, 1979, str. 114

[2] Görögkeleti Szerb Egyház, Somberek, Anyakönyvek 1777-1895

[3] Martha Remer Connor, GERMANS & HUNGARIANS 1882. Land Census Baranya County Hungary, Las Vegas, 1991, str. 369

[4] Živko Mandić, Hrvatska imena naseljenih mjesta u Madžarskoj, Budimpešta, 2005, str. 103

[5] Isto

[6] Claus Heinrich Gattermann, Die Baranya in den Jahren 1868 bis 1713, Göttingen, 2005, str. 294-295

[7] Hrvoje Salopek, Ogulinsko-modruški rodovi: Podrijetlo, razvoj,rasprostranjenost, seobe i prezimena stanovništva ogulinskog kraja, Zagreb, 2007, str. 65

[8] Ivan Ivanić, Bunjevci i Šokci, Beograd, 1899

[9] Claus Heinrich Gattermann, Die Baranya in den Jahren 1868 bis 1713, Göttingen, 2005, str. 151-155

[10] Stevan Mihaldžić, Baranja od najstarijih vremena do danas, Beograd, 1991, str. 405-406

[11] Gojko Malović, Seoba u maticu: Optiranje Srba u Mađarskoj 1920-1931, Novi Sad, 2010

[12] Gojko Malović, Seoba u maticu: Spiskovi srpskih optanata u Mađarskoj 1920-1931, Novi Sad, 2010, str. 483-484

[13] Isto, str. 281, 351

[14] Görögkeleti Szerb Egyház, Hercegszőlős, Anyakönyvek 1777-1895

[15] Gojko Malović, Seoba u maticu: Spiskovi srpskih optanata u Mađarskoj 1920-1931, Novi Sad, 2010, str. 483-484