Порекло презимена Печујлија

9. март 2015.

коментара: 2

ТЕСТИРАНИ ПЕЧУЈЛИЈЕ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ

ПЕЧУЈЛИЈА

Хаплогрупа: N>N-FGC28435

Место порекла: Кнежеви Виногради, Јужна Барања

Крсна слава: Никољдан

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Бранко Тодоровић

Печујлије су православни Срби пореклом из Барање, а у изворима се први пут помињу 1715. године

У попису становништва који је у Печују 1715. године спровела Систематска комисија, пописан је и Vukmon Pecsulia.

Пет година касније, у Попису Систематске комисије из 1720. године, ово презиме забележено је још и у Мечки, где је поменут Matko Pecsulia.

У нешто измењеном облику, са додатком наставка -ић, ово презиме срећемо већ 1766. године и у Кнежевим Виноградима, где су пописани Pecsulich Andria и Pecsulich Petar, док је у Попису земље из 1828. године у истом месту ово презиме забележено са наставком -ин, а како се помињу пописани Pecsulin Joannes и Pecsulin Grorgius.

С друге стране, црквене матице Српске православне Парохије кнежевовиноградске, које се воде од 1777. године, ово презиме најчешће бележе као Печујлић и Печујлија, а чија се друга везија одржала до данас.

Крсна слава Печујлија је Никољдан.

О даљем пореку Печујлија не зна се много, али постоји једна занимљива претпоставка, која говори о могућој вези између православних Печујлија из Печуја и муслиманских Печујлија, такође из Печуја, а који су били потомци познатог турског хроничара Ибрахима Печујлије (1574-1649/1650).

Преци Ибрахима Печујлије су били пореклом из Босне и већ неколико генерација били су високи дужносници Османског царства, а Печуј ће се доселити Ибрахимов отац негде средином 16. века са двојицом од тројице своје браће.

Само презиме Печујлија први је понео управо Ибрахим, који је први рођен у Печују, а који је по месту порекла, обнашајући разне државничке дужности по царству, добио надимак Печујлија.

А старије презиме Печујлија било је Алајбеговић, које су добили по дужности алајбега коју је обнашао Ибрахимов деда Џафер-бег.

Нешто више о пореклу овог рода можда се може сазнати на основу података да је Ибрахимов прадеда, Кара Давуд поседовао зијамет на подручју Какња између 1496. и 1520. године, да је Џафер-бег рођен у месту Тергиште (Трговиште?) у Босни, те да је његових рођака касније било у нахији Лепеница, такође у Босни.

С обзиром на чињеницу да је немало муслиманског становништва остало у Печују после протеривања Османлија из Барање 1687. године (нпр. Ханс Гатерман спомиње 265 муслимана власника винограда, који су пописани непосредно после ослобођења Барање, али без навођења њихових презимена), те да су они који су ту и остали с временом прешли у хршићанство, није искључено да су тако и православне Печујлије у Печују заменили муслиманске Печујлије.

Avatar photo

Аутор чланка:
Бранко Тодоровић

Члан Друштва српских родословаца "Порекло" од 2014. године. Председник Одбора за хералдику и главни уредник Форума Порекло.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Бранко Тодоровић

    Печујлије се помињу и у селу Нијемци (тада Бискупија печујска, а с обзиром да је обухватала и Срем, вероватно се ради о сремском селу Нијемци недалеко од Винковаца), крајем XVI или почетком XVII века, када се у једном тестаменту спомиње име Игњатије Печујлије (Ignjatija Pecsulia), као наследника поседа у селу Оролику (такође место које се налази у Срему).

    (в. Ivan Antunović, Razprava o podunavskih i potisanskih Bunjevcih i Šokcih u pogledu narodnom, Beč, 1882)

  2. Бранко Тодоровић

    Као намесник у Босни 1613. и 1616. године помиње се извесни Скендер-паша Печујлија.

    (в. Safet-beg Bašagić-Redžepagić, Kratka uputa u prošlost Bosne i Hercegovine (Od godine 1483-1850.), Sarajevo, 1900)